# Пасха

*Из ропства у слободу, из смрти у живот — старозаветна Пасха као праслика Христове Пасхе*

Средња школа, II разред · Старозаветна историја спасења · https://verskanastava.com/srednja/2/pasha

У поноћ уочи Васкрса храм је у тами. Свештеник излази са упаљеном свећом, верни један другоме преносе светлост, литија обилази храм — и тада се први пут чује „Христос васкрсе из мртвих…“. Али много пре тога, на вечерњу Велике суботе, Црква чита петнаест одломака из Старог Завета: о стварању, о ноћи у Египту, о мору које се раздваја, о пророку у утроби кита, о тројици младића у огњу. Зашто, баш пред Васкрс, толико Старог Завета? Зато што се Васкрс на грчком и у богослужењу и данас зове **Пасха** — а да бисмо разумели ту реч, морамо се вратити у једну ноћ у Египту.

![Сув пут кроз море између два зида воде, светлост на крају пута](https://verskanastava.com/images/srednja-2/pasha.webp)

## Ноћ Господња

Мојсије је, по позиву из купине ([Откривење Бога Мојсију](https://verskanastava.com/srednja/2/otkrivenje-boga-mojsiju.md)), са Ароном отишао пред фараона. Фараон није пуштао народ, и Бог је послао казне на Египат (Изл 7–11). Пред последњу ноћ Бог даје заповест која почиње неочекивано — променом календара:

> „Овај мјесец да вам је почетак мјесецима, да вам је први мјесец у години.“
> — Изл 12, 2

Избављење постаје нови почетак времена. Свака породица узима јагње десетог дана месеца, чува га до четрнаестог и коље увече (Изл 12, 3–6). Једе се те исте ноћи, печено, са бесквасним хлебом и горким зељем (Изл 12, 8), у једној кући, а кост му се не сме преломити (Изл 12, 46).

Реч **Пасха** (јевр. _песах_) значи **пролазак, прелазак**: Господ пролази мимо кућа обележених крвљу, а народ прелази из ропства у слободу. Писмо ову ноћ зове „ноћ Господња“ (Изл 12, 42) и заповеда да се памти:

> „И тај ће вам дан бити за спомен, и празноваћете га Господу од кољена до кољена; празнујте га законом вјечнијем.“
> — Изл 12, 14

## Знаци пасхалне вечере

| Знак                            | Опис (Изл 12)                                                            | Значење                                |
| ------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------ | -------------------------------------- |
| **јагње**                       | мушко, од године, без мане; ниједна кост да му се не преломи (12, 5. 46) | живот за живот; чистота жртве          |
| **крв на довратку**             | погибао пролази мимо кућа обележених крвљу (12, 13)                      | заштита и избављење                    |
| **бесквасни хлеб**              | нема времена да тесто ускисне (12, 39)                                   | хитња; нов почетак без „старог квасца“ |
| **горко зеље**                  | једе се уз јагње (12, 8)                                                 | сећање на горчину ропства              |
| **опасани, обувени, са штапом** | једу у журби (12, 11)                                                    | спремност за пут у слободу             |

Пасха није била само успомена на прошлост. Бог унапред заповеда да деца питају, а родитељи одговарају:

> „И кад вам реку синови ваши: Каква вам је то служба? Реците: Ово је жртва за пролазак Господњи, кад прође куће синова Израиљевих у Мисиру убијајући Мисирце, а домове наше сачува. …“
> — Изл 12, 26–27

Сваки нараштај говори „**наше** домове сачува“ — као да је и сам био тамо. Такво сећање, у коме прошли догађај постаје садашњи, Црква зове **спомен** (грч. _анамнезис_). Видећемо да је то кључ и за нашу Литургију.

## Кроз море и пустињу

Народ је изашао, а фараон се предомислио и потерао га. Између мора и војске, Мојсије каже:

> „А Мојсије рече народу: Не бојте се, станите па гледајте како ће вас Господ избавити данас; јер Мисирце које сте видјели данас, нећете их нигда више видјети до вијека. Господ ће се бити за вас, а ви ћете мучати.“
> — Изл 14, 13–14

Мојсије је пружио руку са штапом, воде су се раздвојиле, народ је прошао по суву, а војска фараонова је пропала (Изл 14, 21–30). Тада је народ запевао **Песму Мојсијеву**:

> „Сила је моја и пјесма моја Господ, који ме избави; он је Бог мој, и славићу га; Бога оца мојега, и узвишиваћу га.“
> — Изл 15, 2

Ова песма је постала **прва песма канона** на јутрењу: Црква сваког јутра, на неки начин, поново излази из мора са Израиљем.

У пустињи Бог храни народ **маном**:

> „И кад видјеше синови Израиљеви, говораху један другому: Шта је ово? Јер не знадијаху шта бјеше. А Мојсије им рече: То је хљеб што вам даде Господ да једете.“
> — Изл 16, 15

Мана је падала свако јутро осим суботе (Изл 16, 26), а Израиљ ју је јео четрдесет година, док није стигао на међу обећане земље (Изл 16, 35). Хлеб с неба, дан по дан — Бог не даје залихе, него Себе као сталну бригу.

## Христос — наша Пасха

Све ово била је **праслика**. Христос је Своју Тајну вечеру имао у пасхалне дане, а распет је, како бележи јеванђелист Јован, у петак уочи Пасхе (Јн 19, 14). Када војници нису преломили кости Распетоме, Јован пише:

> „Јер се ово догоди да се испуни Писмо: Кост његова неће се преломити.“
> — Јн 19, 36

Апостол Павле пише Коринћанима:

> „Одбаците, дакле, стари квасац, да буде ново тесто, као што сте бесквасни. Јер и Пасха наша, Христос, жртвова се за нас. Зато да празнујемо не у квасцу старом, ни у квасцу злоће и неваљалства, него у бесквасним хлебовима искрености и истине.“
> — 1 Кор 5, 7–8

И у мору и мани Павле види Крштење и Причешће:

> „А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бејаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору; и сви исто јело духовно једоше; и сви исто пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која их је следила, а стена беше Христос.“
> — 1 Кор 10, 1–4

Сам Христос, после умножења хлебова, каже:

> „Оци ваши једоше ману у пустињи, и помреше. Ово је хлеб који силази с неба: да који од њега једе не умре. Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; ако ко једе од овога хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу ја дати за живот света.“
> — Јн 6, 49–51

А на Тајној вечери:

> „И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“
> — Лк 22, 19–20

| Стара Пасха                       | Нова Пасха — испуњење                                                  |
| --------------------------------- | ---------------------------------------------------------------------- |
| јагње без мане, кост непреломљена | Христос — Јагње Божје (Јн 1, 29), „Пасха наша“ (1 Кор 5, 7; Јн 19, 36) |
| прелазак кроз Црвено море         | **Крштење** (1 Кор 10, 1–2)                                            |
| мана у пустињи                    | **Евхаристија** — Христос, Хлеб живота (Јн 6, 31–35. 48–51)            |
| спомен „од кољена до кољена“      | **Литургија** — „ово чините за мој спомен“ (Лк 22, 15–20)              |
| из ропства у слободу              | **из смрти у живот, са земље на небо**                                 |

Христова крв није „откуп“ плаћен Оцу. Она је **живот Христов дат за нас и нама** — у Причешћу примамо Његов васкрсли живот. Нова Пасха није ни „морална поука“: Христос је **заиста** умро и **заиста** васкрсао, а у Крштењу и Евхаристији ми **стварно** учествујемо у Његовој Пасхи. Свети Јован Дамаскин у Пасхалном канону пева да је ово Пасха Господња, јер нас је Христос Бог превео из смрти у живот и са земље на небо.

**Свети Мелитон Сардски, „О Пасхи“**

У II веку епископ Мелитон у беседи _О Пасхи_ упоређује стару Пасху са моделом (нацртом) који уметник прави пре правог дела. Док дело није готово, модел је драгоцен, јер се у њему назире оно што ће доћи; када се појави право дело, модел, како каже Мелитон, више није потребан, јер је своју слику предао истини. Тако је старозаветна Пасха била драгоцена пре Христа, а у Христу је дошла сама истина. За нас то значи да стару Пасху не презиремо — она је Божја установа и поштујемо је као праслику — али је читамо у светлости Христа.

## Пасха у ноћи Велике суботе

На вечерњу Велике суботе, уз Литургију Светог Василија Великог, чита се **петнаест паримија** — старозаветних читања. Неке од њих:

| Паримија                                          | Веза са Васкрсом                                                 |
| ------------------------------------------------- | ---------------------------------------------------------------- |
| **Изл 12** — установљење Пасхе                    | Христос — Јагње и наша Пасха                                     |
| **Изл 13, 20 – 15, 19** — море и Песма Мојсијева  | прелазак из смрти у живот; Крштење                               |
| **Ис Нав 5, 10–15** — прва Пасха у обећаној земљи | крај лутања; улазак у Царство                                    |
| **књига пророка Јоне**                            | три дана у утроби кита — праслика Христовог тродневног погребења |
| **Дан 3** — три младића у пећи                    | огањ не сагорева праведнике — Христос побеђује смрт              |

Јонина повест није само „прича“. Христос је Сам наводи као знак:

> „Јер као што је Јона био у утроби китовој три дана и три ноћи, тако ће и Син Човечији бити у срцу земље три дана и три ноћи.“
> — Мт 12, 40

У древној Цркви оглашени (они који су се припремали за Крштење) крштавани су управо у овој служби — у ноћи пред Васкрс прелазили су „кроз море“ у нови живот. Тако Црква у ноћи пред Васкрс читањем Старог Завета **пролази целу историју спасења** и показује да је све водило ка Христовом Васкрсењу.

## Пасха нова — Васкрс

**Васкрс** је празник над празницима. Датум Васкрса Црква рачуна по **пасхалији** — правилу које се ослања на одлуку Првог васељенског сабора у Никеји (325. године): Васкрс је у **недељу** после првог пуног месеца после пролећне равнодневице, увек **после** јеврејске Пасхе, по јулијанском календару. Зато Васкрс нема сваке године исти датум, а ово правило чува везу Васкрса са старозаветном Пасхом.

На Васкрс и све до Спасовдана (Вазнесења) поздрављамо се: **„Христос васкрсе!“ — „Ваистину васкрсе!“** По обичају, на Васкрс се туцамо **црвеним јајима**: из љуске која изгледа мртва излази живот, као што је Христос изашао из гроба, а црвена боја подсећа на Његову крв. Певамо:

**Пасхални тропар**

Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова.

Израиљ је вечерао спреман за пут. И ми смо на путу — од Крштења до Царства. Наша пасхална трпеза је **Литургија**, а наша Пасха — Христос.

**Стара Пасха и Јевреји**

Старозаветна Пасха је Божја установа. Јевреји је и данас празнују као спомен избављења из Египта, и о томе говоримо са поштовањем. Хришћани не празнују јеврејску Пасху, него Христово Васкрсење, у коме видимо њено испуњење.

## Укратко

- Пасха (јевр. песах) значи пролазак, прелазак — Господ је прошао мимо обележених кућа, а народ је прешао из ропства у слободу (Изл 12–14).
- Знаци пасхалне вечере: јагње без мане коме се кост не прелама, крв на довратку, бесквасни хлеб, горко зеље, опасани путници са штапом — све је то спомен „од кољена до кољена“.
- Христос је „Пасха наша“ (1 Кор 5, 7) и Јагње Божје; прелазак кроз море је праслика Крштења, мана — Евхаристије, а пасхални спомен — Литургије.
- Христова Пасха је прелазак из смрти у живот и са земље на небо; у Крштењу и Причешћу верни стварно учествују у њој.
- На вечерњу Велике суботе, уз Литургију Светог Василија Великог, чита се петнаест паримија — Црква у ноћи пред Васкрс „пролази“ целу историју спасења.
- Васкрс је у недељу после првог пуног месеца после пролећне равнодневице, увек после јеврејске Пасхе, по јулијанском календару.

## Кључни појмови

- **Пасха** — Јевр. песах — пролазак, прелазак; старозаветни празник избављења из Египта; у Цркви — Васкрсење Христово, прелазак из смрти у живот.
- **Пасхално јагње** — Јагње без мане, принето у ноћи изласка; праслика Христа, Јагњета Божјег.
- **Мана** — Хлеб с неба којим је Бог четрдесет година хранио Израиљ у пустињи; праслика Евхаристије.
- **Песма Мојсијева** — Песма захвалности после преласка Црвеног мора (Изл 15); прва библијска песма канона на јутрењу.
- **Паримија** — Старозаветно (ређе новозаветно) читање на вечерњу уочи празника или у посне дане.
- **Велика субота** — Дан Христовог почивања у гробу; на вечерњу са Литургијом Светог Василија Великог чита се петнаест паримија.
- **Пасхалија** — Правило за израчунавање датума Васкрса.