# Праслике Свете Тројице, Христа и Цркве у Старом Завету

*Сенка и тело — шта Стари Завет наговештава, а Нови открива*

Средња школа, II разред · Месијанска нада Старог Завета · https://verskanastava.com/srednja/2/praslike-u-starom-zavetu

Пре него што се у оперској сали подигне завеса, оркестар свира **увертиру**. У њој се, још пре прве сцене, чују мотиви који ће се касније развити у арије, дуете и велико финале. Ко први пут слуша, чује само лепу музику. Ко је већ видео целу оперу, у увертири препознаје сваког јунака. Стари Завет је, на неки начин, увертира: у њему се већ чују „мотиви“ Христа, Цркве, па и тајне Свете Тројице — али их у пуноћи препознаје тек онај ко је чуо целу „оперу“ спасења.

![Икона Гостољубља Авраамовог](https://verskanastava.com/images/osnovna-5/ikona-gostoljublje-avraamovo.webp "Гостољубље Авраамово, руска икона. Музеј Волтерс, Балтимор. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

Апостол Павле то каже сликом сенке и тела:

> „Да вас, дакле, нико не осуђује за јело или пиће, или за какав празник, или за младине, или за суботе,
> Што је сенка онога што ће доћи, а тело је Христово.“
> — Кол 2, 16–17

## Праслика, наговештај, испуњење

Већ смо током године срели праслике: [Ноја и барку](https://verskanastava.com/srednja/2/noje-i-barka.md), [жртвовање Исака](https://verskanastava.com/srednja/2/zrtvovanje-isaka.md), пасхално јагње, купину, ману. Грчка реч за праслику је **τύπος** (типос) — отисак, обрис. Праслика није алегорија, ни прича измишљена да би нешто „значила“. То је **стварна** личност, догађај или установа, који су се заиста догодили у историји Израиља, а у исто време, по Божјем промислу, носе обрис онога што ће доћи.

Важно је разликовати три ствари:

| Шта је             | Пример                             | Како га читамо                                     |
| ------------------ | ---------------------------------- | -------------------------------------------------- |
| **праслика** (тип) | Исак носи дрва на гору             | стварни догађај који оцртава будућу стварност      |
| **наговештај**     | „Да начинимо човјека“ (Пост 1, 26) | траг који тек у светлости Христа добија пун смисао |
| **пуно откривење** | Крштење Христово, Педесетница      | сама стварност — „тело“                            |

Ниједна праслика није **доказ** који би неверника натерао да поверује. Онај ко Стари Завет чита без Христа, може те исте стихове читати другачије. Ми их читамо **у Цркви, у светлости Христа** — као што је и Он Сам ученицима отворио ум да разумеју Писма (Лк 24, 45; види лекцију [Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу](https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava.md)).

## Наговештаји Свете Тројице

Данас ћемо видети да Стари Завет наговештава не само Христа, него и тајну Бога Који је **Тројица**. Свети Оци су у неколико одломака препознали такве трагове.

| Одломак      | Шта стоји у тексту                                      | Како га читају Оци                                                |
| ------------ | ------------------------------------------------------- | ----------------------------------------------------------------- |
| Пост 1, 1–3  | Бог ствара, „дух Божји“ дизаше се над водом, Бог говори | свако дело Божје је од Оца, кроз Сина (Реч, Логос), у Духу Светом |
| Пост 1, 26   | „Да начинимо човјека“ — множина                         | Бог се „саветује“ са Собом — наговештај више Лица у једном Богу   |
| Пост 18, 1–3 | Аврам види три човека, а обраћа им се у једнини         | три Лица, један Бог; тема иконе Свете Тројице                     |
| Ис 6, 3      | серафими три пута кличу „Свет“                          | трисвето — славословље Тројици, које се пева на свакој Литургији  |

**Почетак Постања.**

> „У почетку створи Бог небо и земљу.
> А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.
> И рече Бог: Нека буде свјетлост. И би свјетлост.“
> — Пост 1, 1–3

Бог ствара **речју**, а над водом се носи **Дух**. Црквени Псалтир то лепо сажима:

> „Речју Господњом небеса се утврдише и Духом уста Његових сва сила њихова;“
> — Пс 32, 6

Хришћани у „Речи“ препознају Сина, Логос, „кроз Кога је све постало“, како исповедамо у Символу вере, а у „Духу“ — Духа Светога.

**„Да начинимо“.**

> „Потом рече Бог: Да начинимо човјека по својему обличју, као што смо ми, који ће бити господар од риба морских и од птица небеских и од стоке и од цијеле земље и од свијех животиња што се мичу по земљи.“
> — Пост 1, 26

Неки ову множину објашњавају као „царску множину“ (као кад владар каже „Ми, краљ…“) или као разговор Бога са анђелима. Свети Оци то не прихватају — човек није створен по лику анђела, него по лику Божјем. Они у тим речима виде наговештај **више Лица** у једном Богу. Приметимо и да одмах затим стоји једнина: „И створи Бог човјека по обличју својему“ (Пост 1, 27). Један Бог — а у Њему заједница.

**Код Мамријског храста.**

> „Послије му се јави Господ у равници Мамријској кад сјеђаше на вратима пред шатором својим у подне.
> Подигавши очи своје, погледа и, гле, три човјека стајаху према њему. И угледавши их, потрча им у сусрет испред врата шатора својега, и поклони се до земље;
> И рече: Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој проћи слуге својега.“
> — Пост 18, 1–3

Текст каже да се Авраму „јави Господ“, а он види **три** човека и обраћа им се са „Господе“, **у једнини**. Ту необичност Оци су читали као наговештај Једнога Бога у три Лица.

**Трисвето серафима.** Пророк Исаија у храму види Господа на престолу и серафиме око Њега:

> „И викаху један другоме говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе његове.“
> — Ис 6, 3

Трократно „Свет“ Црква пева на свакој Литургији, у најсвечанијем тренутку, кад се приноси Евхаристија:

**Из Свете Литургије**

Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.

## Икона Гостопримство Аврамово

Најпознатија икона Свете Тројице јесте икона преподобног **Андреја Рубљова** (почетак XV века), насликана по догађају из Пост 18. Њу зовемо и **Гостопримство Аврамово**, мада Рубљов са ње уклања Аврама и Сару, да би остала само тројица за трпезом. Погледај је пажљиво:

- **Три анђела истог лика** — једна иста суштина, једна природа.
- **Различит положај, покрет и боје одеће** — три различита Лица, ниједно „део“ другога.
- **Чаша на столу** — указује на жртву и на **Евхаристију**.
- **Кућа, дрво и стена** у позадини — Аврамов дом и Мамријски храст; у дрвету се препознаје и дрво живота, и Крст.
- **Отворена четврта страна стола**, окренута ка нама — место које чека: позвани смо за трпезу Свете Тројице.

**На шта пазити код иконе**

Анђели на икони не „приказују“ Божанску суштину — Бога у Његовој суштини нико није видео нити може насликати. Икона слика **догађај**: у тренутку код Мамријског храста Бог се јавио у виду три анђела. Зато православна икона, по Предању, не слика Бога Оца као старца: Велики московски сабор (1666–1667) изричито је забранио да се „Господ Саваот“ слика као седобради старац (види лекцију [Стварање света и човека у православној иконографији](https://verskanastava.com/srednja/2/stvaranje-u-ikonografiji.md)). Видљив лик има само Син, Који је постао човек.

Још нешто: Света Тројица се не објашњава поређењима из природе (вода — лед — пара, детелина, јаје). Таква поређења воде или у представу да је Бог један, а само се „појављује“ у три облика, или у представу о „деловима“ Бога. Отац, Син и Свети Дух живе од вечности у савршеној заједници љубави. А Дух Свети „од Оца исходи“ (Јн 15, 26), како исповедамо у Символу вере.

## Праслике Христа

| Праслика           | Старозаветни текст | Испуњење                                                               |
| ------------------ | ------------------ | ---------------------------------------------------------------------- |
| **Адам**           | Пост 2, 7          | Христос — нови, „последњи Адам“ (Рим 5, 14; 1 Кор 15, 45)              |
| **Мелхиседек**     | Пост 14, 18–20     | Првосвештеник „по чину Мелхиседекову“; хлеб и вино (Јевр 7)            |
| **Исак**           | Пост 22            | Син који носи дрва на гору — Крст                                      |
| **Јосиф**          | Пост 37–45         | продат од браће, кроз понижење постаје спаситељ браће и опрашта им     |
| **бронзана змија** | Бр 21, 8–9         | „као што Мојсеј подиже змију“ — Христос подигнут на Крст (Јн 3, 14–15) |
| **Мојсије**        | Понз 18, 15        | Пророк кога је Бог обећао; Законодавац Новог Завета                    |
| **Јона**           | Јона 1–2           | три дана у утроби рибе — три дана у гробу (Мт 12, 40)                  |

**Адам.** Апостол Павле Адама назива „сликом“ Христа — али сликом по супротности: Адам је увео смрт, а Христос живот.

> „Али смрт царова од Адама до Мојсеја и над онима који не сагрешише сличним преступом као Адам, који је слика Онога који ће доћи.“
> — Рим 5, 14

> „Тако је и написано: Први човек Адам постаде душа жива, а последњи Адам дух који оживљује.“
> — 1 Кор 15, 45

**Мелхиседек.** Он се у Писму појављује само на тренутак — без родослова, без помена рођења и смрти — и благосиља Аврама:

> „А Мелхиседек, цар Салимски, изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога Вишњега.
> И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњему, чије је небо и земља!
> И благословен да је Бог Вишњи, који предаде непријатеље твоје у руке твоје! И даде му Аврам десетак од свега.“
> — Пост 14, 18–20

Давид у месијанском псалму каже о Месији:

> „Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си Свештеник до века, по чину Мелхиседекову.“
> — Пс 109, 4

Посланица Јеврејима то развија: име Мелхиседек значи „цар правде“, Салим значи „мир“, а пошто му се у Писму не помиње ни почетак ни крај, он је „сличан Сину Божијему“ (Јевр 7, 2–3). Христос је Првосвештеник не по рођењу из Ароновог рода, него **заувек**, и Он је „једном заувек“ принео Самога Себе (Јевр 7, 27). А хлеб и вино које Мелхиседек износи Оци читају као наговештај Евхаристије.

**Бронзана змија.** Када је народ у пустињи страдао од змија, Бог је заповедио Мојсију:

> „И Господ рече Мојсију: Начини змију ватрену, и метни је на мотку, и кога уједе змија, нека погледа у њу, па ће оздравити.
> И начини Мојсије змију од мједи, и метну је на мотку, и кога год уједе змија, он погледа у змију од мједи и оздрави.“
> — Бр 21, 8–9

Сам Христос у томе препознаје Своје подизање на Крст (Јн 3, 14–15): знак смрти постаје знак исцељења.

**Мојсије.** Пред смрт Мојсије је обећао:

> „Пророка усред тебе, између браће твоје, као што сам ја, подигнуће ти Господ Бог твој; њега слушајте,“
> — Понз 18, 15

Апостол Петар ове речи после Педесетнице примењује на Христа (Дап 3, 22). Као што је Мојсије извео народ из ропства и донео му Закон са Синаја, тако Христос изводи из ропства греха и смрти и даје закон љубави — али Он није само посредник, него Сам Бог Који говори.

## Праслике Цркве

**Нојев ковчег.** Апостол Петар пише да се у Нојевом ковчегу мало душа спасло кроз воду, и да тај образ сада спасава и нас — Крштење (1 Пт 3, 20–21). Црква је ковчег спасења у коме нас вода Крштења не уништава, него препорађа.

**Израиљ — народ Божји.** На Синају Бог каже Израиљу:

> „И бићете ми царство свештеничко и народ свет. То су ријечи које ћеш казати синовима Израиљевим.“
> — Изл 19, 6

А апостол Петар хришћанима пише готово истим речима:

> „А ви сте род изабрани, царско свештенство, народ свети, народ задобијен, да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну светлост своју;“
> — 1 Пт 2, 9

Црква је **нови Израиљ** — не зато што је стари одбачен, него зато што се обећање дато Авраму испунило у Христу и отворило свим народима.

**Скинија и Храм.** Скинија у пустињи, а потом Соломонов храм, били су место Божјег присуства међу људима. Христос говори о новом Храму:

> „Исус одговори и рече им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи.
> А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш?
> А он говораше о храму тела својега.“
> — Јн 2, 19–21

Тело Христово је прави Храм, а Црква, као Тело Христово, и сваки крштени хришћанин постају храм Божји (1 Кор 3, 16).

**Ева из Адамовог ребра.** Свети Оци (међу њима Свети Јован Златоусти) уочавају дивну паралелу: као што је Бог створио Еву из ребра уснулог Адама, тако се Црква рађа из прободеног ребра Христовог, Који је „уснуо“ на Крсту:

> „Него један од војника прободе му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.“
> — Јн 19, 34

Вода и крв — Крштење и Евхаристија, Свете Тајне којима Црква живи.

## Наговештај није пуно откривење

Да ли су старозаветни праведници јасно знали за Свету Тројицу? **Нису.** Стари Завет снажно, свим срцем, исповеда **једнога Бога**:

> „Чуј, Израиљу: Господ је Бог наш једини Господ.“
> — Понз 6, 4

То исповедање је драгоцено и Црква га не напушта: и ми верујемо у **једнога** Бога. Али тајна Тројице у Старом Завету присутна је само као наговештај. Пуно се открива тек у Христу — на **Крштењу на Јордану**, где се Отац јавља гласом, Син стоји у води, а Дух силази у виду голуба; у Христовој заповести апостолима; и на **Педесетници**.

> „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“
> — Мт 28, 19

**Свети Григорије Богослов о постепеном откривењу**

У својој _Петој беседи о богословљу_ (о Светом Духу) Свети Григорије Богослов објашњава зашто Бог тајну Тројице није открио одједном. Стари Завет је, каже он, јасно проповедао Оца, а Сина нејасније. Нови Завет је јавио Сина, а Божанство Духа наговестио. Сада Дух живи међу нама и јасније нам се открива. Бог је, као мудар васпитач, водио човечанство корак по корак, да га не би заслепио превеликом светлошћу одједном.

Вратимо се на икону. Њена отворена страна стола окренута је ка нама. Оно што је Аврам само наслутио под Мамријским храстом, ми у Цркви живимо: на Литургији смо позвани за трпезу Свете Тројице. Сенка је постала тело.

## Укратко

- Праслика (грч. τύπος) је стварна старозаветна личност, догађај или установа која наговештава Христа, Свету Тројицу или Цркву; закон је „сенка“, а „тело је Христово“ (Кол 2, 17).
- Наговештаји Свете Тројице (Пост 1, 1–3; Пост 1, 26; Пост 18; Ис 6, 3) нису докази, него трагови које препознајемо тек у светлости Христа.
- Икона Гостопримство Аврамово (Андреј Рубљов, почетак XV века) приказује јављање Бога Авраму у виду три анђела — истог лика, а различитих положаја и боја; она не слика Божанску суштину.
- Праслике Христа — Адам, Мелхиседек, Исак, Јосиф, бронзана змија, Мојсије, Јона; праслике Цркве — Нојев ковчег, Израиљ, скинија и Храм, Ева из Адамовог ребра.
- Стари Завет јасно исповеда једнога Бога; тајна Тројице пуно се открива тек у Христу — на Јордану, у заповести о крштењу (Мт 28, 19) и на Педесетници.

## Кључни појмови

- **Праслика (тип)** — Стварна старозаветна личност, догађај или установа која наговештава Христа, Свету Тројицу или Цркву, а пуни смисао добија у Новом Завету.
- **Гостопримство Аврамово** — Јављање Бога Авраму у виду три човека код Мамријског храста (Пост 18); тема иконе Свете Тројице.
- **Мелхиседек** — Цар салимски и свештеник Бога Вишњега који изнесе хлеб и вино (Пост 14, 18); праслика Христа Првосвештеника.
- **Трисвето** — Трократно „Свет“ серафима (Ис 6, 3); славословље Тројици које Црква пева у богослужењу.