# Одабрани одељци из Псалама Давидових

*Псалтир — молитвеник Старог и Новог Завета*

Средња школа, II разред · Поучне и песничке књиге Старог Завета · https://verskanastava.com/srednja/2/psalmi-davidovi

Отвори листу песама на свом телефону. Вероватно имаш песме за тренинг, за дуг пут, за тужне вечери, за славље са друштвом. Музика прати оно што се дешава у души. Постоји једна збирка од 150 песама која има песму за **свако** стање душе — за радост и за очај, за кајање и за захвалност, за страх пред испит и за усамљеност далеко од куће. Црква је пева без прекида већ скоро три хиљаде година, и пева је и вечерас, у твојој парохији. То је **Псалтир**.

![Отворени Псалтир на налоњу ноћу, свећа и бројаница](https://verskanastava.com/images/srednja-2/psalmi-davidovi.webp)

У основној школи смо већ упознали псалме (лекција [Псалми Давидови](https://verskanastava.com/osnovna/5/psalmi-davidovi.md)). Сада их читамо пажљивије: како су настали, зашто имају два броја, како их је молио Христос и где их све срећемо у богослужењу.

## Псалтир — књига и молитвеник

**Назив.** Грчка реч _псалтирион_ означава жичани инструмент, а _псалмос_ — песму која се пева уз жице. Псалам је, дакле, песма-молитва.

**Аутори.** Псалтир се зове „Давидовим“ по главном аутору, цару и пророку Давиду (о њему у лекцији [Давид и Соломон](https://verskanastava.com/srednja/2/david-i-solomon.md)). Али Давид није написао свих 150 псалама. Поједини се приписују **Мојсију** (Пс 89, јевр. 90), **Соломону**, **Асафу** — Давидовом појцу — и **синовима Корејевим**, левитским певачима у храму. Псалтир је, дакле, молитвеник целог народа кроз неколико векова.

**Подела.** За богослужење Црква је Псалтир поделила на **20 катизми** (од грч. _катизо_ — седети, јер се за време читања седело), а свака катизма има три дела, „славе“. Током године цео Псалтир прочита се у храму сваке седмице, а у Великом посту двапут.

## Два броја

Када у Библији потражиш „Помилуј ме, Боже“, наћи ћеш га као 51. псалам, а у молитвенику као 50. Зашто? Српски превод Светог Писма (Даничић) прати **јеврејски текст**, а богослужбене књиге и молитвеник прате **Септуагинту** (LXX) — грчки превод Старог Завета, настао пре Христа, којим се служила прва Црква и апостоли. Те две традиције псалме деле мало другачије: Септуагинта спаја јеврејске псалме 9 и 10 у један, а касније 114 и 115, док јеврејски 116. и 147. дели на по два. Резултат:

| Јеврејски број (Библија) | Септуагинта (молитвеник, богослужење) |
| ------------------------ | ------------------------------------- |
| 1–8                      | исти                                  |
| 22                       | 21 — „Боже, Боже мој…“                |
| 23                       | 22 — „Господ ме напаса…“              |
| 51                       | 50 — „Помилуј ме, Боже…“              |
| 91                       | 90 — „Који живи у помоћи Вишњега…“    |
| 104                      | 103 — Предначинатељни                 |
| 137                      | 136 — „На рекама Вавилонским…“        |
| 148–150                  | исти                                  |

Правило које вреди запамтити: **од 10. до 147. псалма број по Септуагинти најчешће је мањи за један.** На овом сајту псалме наводимо по Септуагинти и цитирамо их из **Црквеног Псалтира**, онако како их Црква моли; јеврејски број додајемо у загради кад је потребно.

## Врсте псалама

| Врста               | Пример                               | Шта у њему препознајемо                     |
| ------------------- | ------------------------------------ | ------------------------------------------- |
| **мудросни**        | Пс 1                                 | два пута — праведника и безбожника          |
| **псалам поверења** | Пс 22 (јевр. 23)                     | Бог као пастир који води и храни            |
| **покајни**         | Пс 50 (јевр. 51)                     | кајање и молба за чисто срце                |
| **хвалоспев**       | Пс 103 (јевр. 104)                   | хвала Творцу за сву творевину               |
| **тужбалица**       | Пс 136 (јевр. 137)                   | туга изгнаника за Јерусалимом               |
| **месијански**      | Пс 21 (јевр. 22), Пс 109 (јевр. 110) | Месија који страда и Месија Цар и Свештеник |

## Пет псалама изблиза

**Пс 1 — два пута.** Псалтир почиње као мудросна књига: постоје два пута и човек бира.

> „Блажен човек који не иде на веће безбожника, и на пут грешника не стаде, и на седалиште погубника не седе.
> Него је у закону Господњем воља његова, и у закону Његовом поучава се дан и ноћ.
> И биће као дрво засађено крај извора вода, које плод свој доноси у време своје, и лист његов неће отпасти, и све што ради преуспеће.“
> — Пс 1, 1–3

Корен у води, плод у своје време — слика живота укорењеног у Богу. Овај псалам, у појању познат као „**Блажен муж**“, пева се на вечерњу у суботу увече, уочи недеље.

**Пс 22 (јевр. 23) — Пастир.**

> „Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. …
> Јер ако и пођем посред сенке смрти, нећу се бојати зла, јер си Ти са мном.
> Штап Твој и палица Твоја, они ме утешише. Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих. Намазао си уљем главу моју, и чаша Твоја напајајућа је као најјача.“
> — Пс 22, 1. 4–5

Хришћанин у Пастиру препознаје Христа:

> „Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.“
> — Јн 10, 11

Оци (нпр. Свети Кирило Јерусалимски) у „трпези“, „уљу“ и „чаши“ овог псалма препознају Свете Тајне Цркве — миропомазање и Евхаристију. Зато се Пс 22 чита и у молитвама пред Свето Причешће.

**Пс 50 (јевр. 51) — покајање.** Давид га је испевао после свог тешког пада, када му је пророк Натан отворио очи. То није молитва очаја, него наде да Бог може из основа обновити човека:

> „Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у утроби мојој.
> Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене.
> Дај ми радост спасења Твога, и Духом владалачким утврди ме.“
> — Пс 50, 10–12

Пс 50 је можда најчешће читан псалам у Цркви: чује се на јутрењу, на трећем часу, на повечерју, а многи га знају напамет и моле га у личној молитви.

**Пс 103 (јевр. 104) — хвала Творцу.** Овим псалмом почиње свако вечерње, па се зове **Предначинатељни**. Вечерње, као и Библија, почиње стварањем света:

> „Како су величанствена дела Твоја, Господе! све си премудрошћу створио; испуни се земља творевине Твоје.“
> — Пс 103, 24

**Пс 136 (јевр. 137) — тужбалица.** Песма изгнаника у Вавилону, који не могу да певају далеко од Јерусалима:

> „На рекама Вавилонским, тамо сеђасмо и плакасмо, када се опоменусмо Сиона. …
> Како ћемо певати песму Господњу на земљи туђој?“
> — Пс 136, 1. 4

Црква га пева на јутрењу три недеље пред Велики пост (недеља Блудног сина, Месопусна и Сиропусна). Тада он постаје плач душе која се грехом удаљила од Бога, као од свог правог завичаја, и која чезне да се врати.

Пс 136 се, међутим, завршава оштрим речима против Вавилона и његове деце. Оци их не читају као хришћански став према људима, нити као позив на освету. Они их тумаче **духовно**: „деца Вавилона“ су зле помисли, које треба одлучно разбити о камен — о Христа — још у зачетку, док су мале, пре него што порасту у грех. Тако и друге оштре речи у псалмима Оци тумаче као борбу против греха и демона, а не против људи.

## Христос моли псалмима

Псалтир није само књига **о** Христу (сетимо се месијанских псалама из лекције [Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу](https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava.md)). То је молитвеник **Христов**. После Тајне вечере Он и ученици певају хвалу, по јеврејском обичају — псалме:

> „И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.“
> — Мт 26, 30

На Крсту Он изговара почетак Пс 21 (јевр. 22): „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт 27, 46). А Своје последње речи узима, опет, из псалма — Пс 30 (јевр. 31):

> „И повикавши Исус из свега гласа рече: Оче, у руке твоје предајем дух свој. И рекавши ово издахну.“
> — Лк 23, 46

> „У руке Твоје предајем дух свој; избавио си ме, Господе Боже истине.“
> — Пс 30, 5

Васкрсли Христос каже ученицима да се мора испунити све што је о Њему написано „у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима“ (Лк 24, 44). Кад се молимо псалмима, молимо се, дакле, **Христовим речима** — и са Њим.

**Свети Атанасије: Псалтир као огледало**

У _Посланици Марцелину о тумачењу Псалама_ Свети Атанасије Велики пише да остале књиге Писма слушамо као речи упућене нама, а псалме изговарамо као своје. Псалтир је, каже он, као **огледало**: у њему свако препознаје покрете своје душе — радост, страх, кајање, наду — и налази речи да их изрекне Богу.

## Псалми у служби Цркве

Ако пажљиво слушаш у храму, видећеш да је богослужење буквално саткано од псалама:

| Служба               | Псалам                                               | Зашто баш он                                                                          |
| -------------------- | ---------------------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------- |
| вечерње — почетак    | Пс 103 (јевр. 104) — Предначинатељни                 | вечерње почиње стварањем света: хвала Творцу                                          |
| вечерње — суботом    | Пс 1 — „Блажен муж“                                  | почетак Псалтира и почетак седмице која долази                                        |
| вечерње — кађење     | Пс 140 (јевр. 141) — „Господе, завапих к Теби“       | „Да се уздигне молитва моја, као кађење“ — вечерња жртва                              |
| јутрење — почетак    | Шестопсалмије: Пс 3, 37, 62, 87, 102, 142            | човек у ноћи греха чека светлост Христову; чита се у полутами, док сви стоје у тишини |
| Литургија — антифони | Пс 102 (јевр. 103) и Пс 145 (јевр. 146)              | „Благосиљај, душо моја, Господа“ — улазак у славу Царства                             |
| Литургија — читања   | прокимени и алилуијари — стихови из псалама          | псалам уводи у читање Апостола и Јеванђеља                                            |
| Литургија — крај     | Пс 33 (јевр. 34)                                     | „Окусите и видите“ — после Причешћа                                                   |
| лична молитва        | Пс 50 (јевр. 51); Пс 90 (јевр. 91); Пс 22 (јевр. 23) | покајање; поверење у Божју заштиту; молитве пред Причешће                             |

> „Окусите и видите да је добар Господ. Благо човеку који се нада у Њега.“
> — Пс 33, 8

Псалтир се чита и над упокојенима, од смрти до сахране. А у средњовековној Србији деца су управо из Псалтира учила да читају — он им је био **прва читанка**. Зато су псалми ушли и у језик и у књижевност нашег народа.

## Псалам за свако стање

Псалми нам дају речи кад их сами немамо. Ево неколико ситуација и псалама који им одговарају:

| Ситуација                                              | Псалам                               |
| ------------------------------------------------------ | ------------------------------------ |
| Учинио сам нешто због чега ме пече савест.             | Пс 50 (јевр. 51)                     |
| Плашим се сутрашњег испита, операције, пута.           | Пс 22 (јевр. 23); Пс 90 (јевр. 91)   |
| Гледам залазак сунца на планини и пун сам захвалности. | Пс 103 (јевр. 104); Пс 148           |
| Осећам се усамљено и далеко од куће.                   | Пс 136 (јевр. 137); Пс 41 (јевр. 42) |
| Не знам који пут да изаберем у животу.                 | Пс 1; Пс 118 (јевр. 119), 105        |
| Неко ме неправедно оптужује.                           | Пс 3; Пс 21 (јевр. 22)               |

Када смо усамљени и чезнемо за Богом:

> „Као што чезне јелен за изворима вода, тако чезне душа моја Теби, Боже.
> Жедна је душа моја за Богом Живим; кад ћу доћи и јавити се лицу Божијем?“
> — Пс 41, 1–2

Када не знамо куд ћемо:

> „Светилник је ногама мојим реч Твоја, и светлост стазама мојим.“
> — Пс 118, 105

Када се бојимо:

> „Који живи у помоћи Вишњега, под кровом Бога Небескога настаниће се.
> Рећи ће Господу: Заступник мој јеси Ти, и уточиште моје, Бог мој, и уздаћу се у Њега.“
> — Пс 90, 1–2

Пази: Пс 90 није **амајлија** која механички штити ако се прочита или носи на папирићу. Псалам је израз **поверења** у Бога, а не чаролија.

Прочитан псалам и певан псалам нису исто. Када Црква пева псалме, она моли, како каже Литургија, „једним устима и једним срцем“. Зато, и кад се молиш псалмом сам, у својој соби, ниси сам: молиш се са целом Црквом, са свима који су тим речима молили пре тебе — и са Христом. Покушај ове седмице да сваког дана прочиташ по један псалам и пронађеш стих који би могао бити твоја лична молитва.

## Укратко

- Псалтир је књига од 150 псалама (псалам — песма уз жичани инструмент); највећи број приписује се цару Давиду, а поједини Мојсију, Соломону, Асафу и синовима Корејевим.
- Српски превод Библије прати јеврејску нумерацију, а богослужбене књиге и молитвеник — Септуагинту; од 10. до 147. псалма број по Септуагинти најчешће је мањи за један (јевр. 51 = Пс 50).
- Врсте псалама — мудросни (Пс 1), псалми поверења (Пс 22), покајни (Пс 50), хвалоспеви (Пс 103), тужбалице (Пс 136), месијански (Пс 21, Пс 109).
- Христос је молио псалмима — и на Крсту (Пс 21, 1; Пс 30, 5); Псалтир је зато молитвеник Христов и молитвеник Цркве.
- Псалми прожимају свако богослужење — Предначинатељни псалам и „Господе, завапих к Теби“ на вечерњу, Шестопсалмије на јутрењу, антифони и Пс 33 на Литургији; у богослужењу је Псалтир подељен на 20 катизми.
- Псалми нам дају речи кад их сами немамо; када се молимо псалмима, молимо се са целом Црквом и са Христом.

## Кључни појмови

- **Псалтир** — Књига од 150 псалама; молитвеник Старог Завета и Цркве. Назив долази од жичаног инструмента уз који су се псалми певали.
- **Псалам** — Песма-молитва, првобитно певана уз жичани инструмент.
- **Катизма** — Један од 20 делова богослужбеног Псалтира (грч. καθίζω — седети: за време читања се седело).
- **Септуагинта (LXX)** — Грчки превод Старог Завета из предхришћанског времена; по њему су нумерисани псалми у богослужбеним књигама.
- **Предначинатељни псалам** — Пс 103 (јевр. 104), којим почиње вечерње — хвала Творцу за створени свет.
- **Шестопсалмије** — Шест псалама (Пс 3, 37, 62, 87, 102, 142) на почетку јутрења.
- **Антифони** — Псалми које наизменично поју две певнице; на Литургији то су најчешће Пс 102 и Пс 145 (изобразитељни псалми, типици).