# Старозаветни списи у богослужењу Цркве

*Паримије, библијске песме и псалми — Стари Завет живи у молитви Цркве*

Средња школа, II разред · Стари Завет у животу Цркве · https://verskanastava.com/srednja/2/stari-zavet-u-bogosluzenju

Колико пута си у храму чуо читање из Старог Завета? Многи ће рећи: „Никад — у цркви се чита Јеванђеље.“ А заправо си га чуо небројено пута — само га ниси препознао. Чуо си га у првим речима вечерња, у песмама јутрења, у стиху који се пева пре Апостола, у кличу „Свет, Свет, Свет“ на Литургији. Ова лекција је мало истраживање: тражимо Стари Завет тамо где живи данас — у молитви Цркве.

![Певница са старим богослужбеним књигама, свећом и кадионицом](https://verskanastava.com/images/srednja-2/stari-zavet-u-bogosluzenju.webp)

Већ смо га срели: на [Пасху](https://verskanastava.com/srednja/2/pasha.md) Црква чита о изласку из Египта, на Царским часовима Великог петка — Пс 21 и Исаијину Песму о Слуги Господњем ([Испуњење старозаветних пророштава у Исусу Христу](https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava.md)), а на вечерњу и Литургији — псалме ([Одабрани одељци из Псалама Давидових](https://verskanastava.com/srednja/2/psalmi-davidovi.md)). Сада ћемо видети целу слику.

## Стари Завет није књига прошлости

Још у II веку неки су учили да је Бог Старог Завета други, „строги Бог гнева“, а Бог Новог Завета „Бог љубави“. Међу њима је био Маркион, и Црква је то учење одбацила као јерес. **Исти Бог — Света Тројица — делује у оба Завета.** Зато Црква Стари Завет не оставља иза себе као застарели увод. Она га **чита, пева и тумачи**, јер у њему свуда препознаје свог Господа. Стари Завет у богослужењу није историјски час, него сведочанство о Христу.

## Паримије

**Паримије** (грч. παροιμία — поука, изрека) јесу старозаветна читања на **вечерњу**. Уочи већих празника обично се читају **три** паримије, а у посне дане Црква чита Стари Завет сваки дан.

| Прилика                                                | Паримије                                              | Смисао                                               |
| ------------------------------------------------------ | ----------------------------------------------------- | ---------------------------------------------------- |
| **Велики пост**, радни дани                            | на шестом часу — Исаија; на вечерњу — Постање и Приче | припрема за Крштење и Васкрс — „школа“ Старог Завета |
| **Бадње вече** (вечерње са Литургијом)                 | осам                                                  | пророштва о рођењу Месије                            |
| **Навечерје Богојављења**                              | тринаест                                              | вода, Крштење, очишћење                              |
| **Велика субота** (вечерње са Литургијом Св. Василија) | петнаест                                              | цела историја спасења, ка Васкрсењу                  |

Зашто је паримија највише у Великој суботи? Зато што је **Васкрсење врхунац** свега што је Стари Завет наговештавао. Те вечери чују се, између осталог, приче о стварању света (Пост 1), о пасхи у Египту (Изл 12), о пророку Јони, о Аврамовом приношењу Исака (Пост 22) и о тројици младића у огњеној пећи (Дан 3) — све оно што смо током године учили, сабрано у једну ноћ пред Васкрс.

Ови бројеви важе за пуне службе; у парохијама се читања понекад скраћују.

## Богородица у паримијама

Уочи Богородичиних празника — **Рођења Богородице**, **Благовести** и **Успења** — читају се три иста одломка. Црква у њима препознаје праслике Богородице. (На **Ваведење** се од њих чита Језекиљев одломак, а уз њега читања о скинији и о освећењу Соломоновог храма — праслике храма у који је Богородица уведена и Ње Саме, живог храма Божјег.)

**Лествица Јаковљева.** Јаков на путу сања лествицу од земље до неба:

> „И усни, а то љестве стајаху на земљи, а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; …
> А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацијело је Господ на овом мјесту; а ја не знах.
> И уплаши се и рече: Како је страшно мјесто ово! Овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.“
> — Пост 28, 12. 16–17

Богородица је **лествица** којом је Бог сишао к људима — кроз Њу је Син Божји постао човек (о Јакову у лекцији [Јаков постаје Израиљ](https://verskanastava.com/srednja/2/jakov-postaje-izrailj.md)).

**Затворена врата.** Пророк Језекиљ у виђењу види источна врата храма:

> „И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она бјеху затворена.
> И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.“
> — Јез 44, 1–2

Кроз та врата прошао је само Господ, и она остају затворена. Црква у њима види Богородицу — **Дјеву пре рођења, у рођењу и после рођења**.

**Премудрост гради дом.** Трећа паримија је одломак из Прича: „Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова“ (Приче 9, 1). Христос, Премудрост Божја, сазидао је Себи дом — тело од Дјеве (види лекцију [Мудросна књижевност](https://verskanastava.com/srednja/2/mudrosna-knjizevnost.md)).

Пази: ове праслике нису „докази“ изнуђени из текста. То је **црквено, литургијско читање** Писма у светлости Оваплоћења. Тако Црква чита Стари Завет — као књигу у којој су Христос и Његова Мати „скривени“, а у празнику „откривени“.

## Девет библијских песама

Најдужи део јутрења је **канон** — химна од девет песама. Ти девет песама нису случајне: свака је саграђена по узору на једну **библијску песму**. Прва строфа сваке песме канона, **ирмос**, упућује на своју библијску песму — некад отворено, некад само једном сликом (море, огњена пећ, кит).

| Песма канона | Библијска песма                                | Тема                                                |
| ------------ | ---------------------------------------------- | --------------------------------------------------- |
| 1.           | Мојсијева (Изл 15, 1–19)                       | прелазак Црвеног мора                               |
| 2.           | Мојсијева (Понз 32, 1–43)                      | опомена народу; пева се само у Великом посту        |
| 3.           | Анина (1 Сам 2, 1–10)                          | мати Самуилова благодари Богу                       |
| 4.           | Авакумова (Ав 3, 2–19)                         | пророк види долазак Господњи                        |
| 5.           | Исаијина (Ис 26, 9–20)                         | ноћна молитва — бдење                               |
| 6.           | Јонина (Јона 2, 3–10)                          | молитва из утробе рибе                              |
| 7.           | тројице младића (Дан 3, по Септуагинти)        | молитва у огњеној пећи                              |
| 8.           | тројице младића (Дан 3, по Септуагинти)        | сва дела Господња позвана су да благосиљају Господа |
| 9.           | Богородичина и Захаријина (Лк 1, 46–55; 68–79) | Богородица велича Господа; Захарија благосиља Бога  |

Прва песма канона одјекује победничком песмом Мојсија на обали Црвеног мора:

> „Тада запјева Мојсије и синови Израиљеви ову пјесму Господу, и рекоше овако: Пјеваћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.“
> — Изл 15, 1

Шеста песма — молитвом пророка Јоне из дубине:

> „И рече: Завапих у невољи својој ка Господу, и услиши ме; из утробе гробне повиках, и ти чу глас мој.“
> — Јона 2, 3

А девета песма је једина новозаветна — песма Пресвете Богородице, коју на јутрењу пратимо припевом „Часнију од Херувима“:

> „И рече Марија: Велича душа моја Господа;
> И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему,
> Што погледа на смерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;“
> — Лк 1, 46–48

Тако канон од Мојсија, преко Ане, Авакума, Исаије, Јоне и тројице младића, долази до Богородице — као што је и цела историја спасења водила ка Њој и Њеном Сину.

**Молитва тројице младића**

Молитва Азаријина и песма тројице младића у огњеној пећи (Дан 3, 24–90) налазе се у Септуагинти, а нема их у јеврејском тексту. Даничић је преводио са јеврејског, па их у његовом преводу нема. То не значи да су мање важне: Црква их чита у богослужењу — у Великој суботи као петнаесту паримију — а њихова молитва и песма основа су седме и осме песме канона на сваком јутрењу. Зато о књигама и деловима Септуагинте којих нема у јеврејском тексту никада не говоримо омаловажавајуће.

## Стари Завет у Литургији

И на Литургији, срцу хришћанског живота, Стари Завет је свуда:

- **Антифони** — псалми које наизменично поју две певнице. У недељу то су најчешће такозвани изобразитељни псалми (типици), Пс 102 („Благосиљај душо моја Господа…“) и Пс 145.
- **Прокимен** и **алилуијар** — стихови из псалама који се певају пре читања Апостола и Јеванђеља.
- **Анафора** — у најсвечанијем делу Литургије народ пева песму серафима из виђења пророка Исаије (Ис 6, 3):

**Из Свете Литургије**

Свет, Свет, Свет, Господ Саваот! Пуно је небо и земља славе твоје; Осана на висинама, благословен који долази у име Господње; Осана на висинама.

- **Причасни стих** недељом — почетак Пс 148:

> „Хвалите Господа са небеса, хвалите Га на висинама.“
> — Пс 148, 1

Анђели које је Исаија видео пред престолом певају исту песму коју ми певамо пред Светим Престолом. Небо и земља се на Литургији сусрећу.

## Стари Завет кроз црквену годину

| Празник                                      | Старозаветна читања                                | Веза                                                           |
| -------------------------------------------- | -------------------------------------------------- | -------------------------------------------------------------- |
| **Божић** (Бадње вече)                       | међу осам паримија — Мих 5; Ис 9; Ис 7             | пророштва о рођењу Месије                                      |
| **Благовести** и други Богородичини празници | Пост 28; Јез 44; Приче 9                           | праслике Богородице                                            |
| **Велика субота**                            | међу петнаест паримија — Пост 22; Изл 12; Јона     | праслике жртве, Пасхе и Васкрсења                              |
| **Педесетница**                              | Бр 11; Јл 2; Јез 36                                | излив Духа Светога на народ Божји                              |
| **Преображење** (6/19. август)               | Изл 24; Изл 33–34; 1 Цар 19 (по Септуагинти 3 Цар) | Мојсије и Илија — боговидци на гори, који се јављају на Тавору |

Црква старозаветне праведнике не памти само као „ликове из прошлости“, него их **слави као светитеље**: 20. јула (2. августа) прослављамо Светог пророка **Илију**, а 4. (17.) септембра Светог пророка **Мојсија Боговидца**. За Цркву они су живи, јер, како каже Христос, „Бог није Бог мртвих, него живих“ (Мт 22, 32) — и у Христу сви чекају исто Васкрсење.

## Шта смо научили у другом разреду

Цела ова година била је једно велико путовање — од првих стихова Постања до Христа. Ево га у кратким цртама:

| Епоха                 | Шта смо учили                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                | Испуњење у Христу и Цркви                                    |
| --------------------- | ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | ------------------------------------------------------------ |
| **Почетак**           | [Стварање света](https://verskanastava.com/srednja/2/stvaranje-sveta.md), [човек по икони и подобију Божјем](https://verskanastava.com/srednja/2/stvaranje-coveka-po-ikoni.md), [творевина и човеково место у њој](https://verskanastava.com/srednja/2/tvorevina-i-covekovo-mesto.md), [свет створен да постане Црква](https://verskanastava.com/srednja/2/svet-stvoren-da-postane-crkva.md), [стварање у иконографији](https://verskanastava.com/srednja/2/stvaranje-u-ikonografiji.md)                                                                                 | свет је створен са циљем да постане Црква                    |
| **Пад**               | [библијска повест о греху](https://verskanastava.com/srednja/2/biblijska-povest-o-grehu.md), [грех као промашај циља](https://verskanastava.com/srednja/2/greh-kao-promasaj-cilja-stvaranja.md), [светоотачко тумачење](https://verskanastava.com/srednja/2/svetootacko-tumacenje-greha.md), [јединство са Богом — победа над смрћу](https://verskanastava.com/srednja/2/jedinstvo-sa-bogom-pobeda-nad-smrcu.md), [еколошка криза](https://verskanastava.com/srednja/2/ekoloska-kriza.md), [грех у богослужбеним текстовима](https://verskanastava.com/srednja/2/greh-u-bogosluzbenim-tekstovima.md) | Христос — Нови Адам, Који побеђује смрт                      |
| **Прве генерације**   | [Каин и Авељ](https://verskanastava.com/srednja/2/kain-i-avelj.md), [Ноје и барка](https://verskanastava.com/srednja/2/noje-i-barka.md), [Црква и Вавилонска кула](https://verskanastava.com/srednja/2/crkva-i-vavilonska-kula.md)                                                                                                                                                                                                                                                                               | Црква — ковчег спасења; Педесетница сабира раздељене народе  |
| **Патријарси**        | [Аврамов завет](https://verskanastava.com/srednja/2/avramov-zavet.md), [жртвовање Исака](https://verskanastava.com/srednja/2/zrtvovanje-isaka.md), [Јаков постаје Израиљ](https://verskanastava.com/srednja/2/jakov-postaje-izrailj.md)                                                                                                                                                                                                                                                                          | Црква — потомство Аврамово; Крст; нови Израиљ                |
| **Мојсије**           | [откривење Бога Мојсију](https://verskanastava.com/srednja/2/otkrivenje-boga-mojsiju.md), [Пасха](https://verskanastava.com/srednja/2/pasha.md)                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      | Христос — Онај Који јесте; наша Пасха; Крштење и Евхаристија |
| **Цареви и пророци**  | [Месија — циљ ишчекивања](https://verskanastava.com/srednja/2/mesija-cilj-iscekivanja.md), [Давид и Соломон](https://verskanastava.com/srednja/2/david-i-solomon.md), [испуњење пророштава](https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava.md), [праслике](https://verskanastava.com/srednja/2/praslike-u-starom-zavetu.md)                                                                                                                                                                                                       | Христос — Син Давидов, Месија, испуњење пророштава           |
| **Мудрост и молитва** | [мудросна књижевност](https://verskanastava.com/srednja/2/mudrosna-knjizevnost.md), [Псалми Давидови](https://verskanastava.com/srednja/2/psalmi-davidovi.md), Стари Завет у богослужењу                                                                                                                                                                                                                                                                                             | Христос — Премудрост Божја; Псалтир — молитвеник Цркве       |

Почели смо годину [понављањем онога што смо научили у првом разреду](https://verskanastava.com/srednja/2/ponavljanje-prvi-razred.md) — о вери, Откривењу и Светом Писму. Сада видимо да цео Стари Завет није збирка старих прича, него **пут ка Христу**. Црква га пева и чита, јер у њему препознаје свог Господа.

У трећем разреду упознаћемо Онога ка Коме је водио цео Стари Завет — Господа Исуса Христа, Новог Адама, Месију и Емануила. А до тада: лето је пуно празника на којима се чују старозаветна читања — Педесетница, Свети пророк Илија, Преображење. Дођи на Литургију и на вечерње, и покушај да препознаш бар један старозаветни текст. Сада знаш где да га тражиш.

## Укратко

- Стари Завет није само књига прошлости — Црква га непрестано чита и пева као сведочанство о Христу; исти Бог, Света Тројица, делује у оба Завета.
- Паримије су старозаветна читања на вечерњу уочи празника (обично три) и у посне дане; највише их је на Бадње вече (8), на навечерје Богојављења (13) и у Велику суботу (15).
- Уочи Богородичиних празника читају се Пост 28 (лествица Јаковљева), Јез 44 (затворена врата) и Приче 9 (Премудрост сазида себи кућу) — у њима Црква препознаје праслике Богородице.
- Канон на јутрењу има девет песама, саграђених по узору на девет библијских песама — од Мојсијеве (Изл 15) до Богородичине и Захаријине (Лк 1); ирмос сваке песме упућује на своју библијску песму.
- На Литургији Стари Завет чујемо у антифонима, прокименима, причасном стиху и у песми серафима „Свет, Свет, Свет“ (Ис 6, 3).
- Цела година другог разреда — од стварања света, преко патријараха, Мојсија, царева и пророка, до мудросних књига и псалама — јесте једна историја спасења која води ка Христу.

## Кључни појмови

- **Паримија** — Грч. παροιμία, „поука, изрека“ — старозаветно читање на вечерњу уочи празника или у посне дане.
- **Канон** — Химна јутрења од девет песама, саграђена по узору на девет библијских песама.
- **Ирмос** — Почетна строфа песме канона, која упућује на одговарајућу библијску песму.
- **Прокимен** — Псаламски стих који се пева пре читања из Светог Писма.
- **Историја спасења** — Божје деловање у историји, од стварања света до Христа и Цркве, ради спасења човека.