# Стварање света

*„У почетку створи Бог небо и земљу“ — свет као слободни дар Божје љубави*

Средња школа, II разред · Стварање света и човека · https://verskanastava.com/srednja/2/stvaranje-sveta

Философи већ вековима постављају једно питање које звучи једноставно, а од кога се врти у глави: **зашто уопште постоји нешто, а не ништа?** Физика може да израчуна како су настале звезде и колико су удаљене. Биологија може да опише како ради ћелија. Али зашто уопште постоји и звезда и ћелија и онај ко о њима пита — то није питање из лабораторије. То је питање о **почетку** и о **смислу**. Библија на њега одговара већ својом првом реченицом.

![Прва светлост пробија таму над прадавним водама](https://verskanastava.com/images/srednja-2/stvaranje-sveta.webp)

> „У почетку створи Бог небо и земљу.“
> — Пост 1, 1

## Речи које се понављају

Ако си прочитао Пост 1, 1 – 2, 3, приметио си да се исте речи враћају као припев: „И рече Бог…“, „и би тако“, „и видје Бог да је добро“, „и би вече и би јутро“. Шта нам говори то стално „**рече Бог**“?

Бог ствара **речју**. Без напора, без материјала који би већ лежао спреман, без противника са којим би се борио. Он каже — и бива:

> „И рече Бог: Нека буде свјетлост. И би свјетлост.“
> — Пост 1, 3

У старом свету, где су се приче о почетку света свеле на борбе богова, ово је звучало запањујуће мирно. Нема драме, нема крви, нема страха. Постоји само Бог Који говори, и свет који се одазива на Његову реч.

## Шест дана: уређивање и испуњавање

Повест о стварању има промишљену грађу. Прва три дана Бог **раздваја** и **уређује** простор (светлост од таме, воде од вода, копно од мора). Друга три дана тај простор **испуњава** онима који ће у њему живети. Сваки дан из друге колоне одговара дану из прве:

| Уређивање простора                                                         | Испуњавање простора                    |
| -------------------------------------------------------------------------- | -------------------------------------- |
| **1. дан** — светлост; дан и ноћ                                           | **4. дан** — сунце, месец и звезде     |
| **2. дан** — свод; воде горе и доле                                        | **5. дан** — птице и рибе              |
| **3. дан** — копно, мора, биље                                             | **6. дан** — животиње на копну и човек |
| **7. дан** — Бог благосиља и освећује дан; свет је довршен и предат човеку |                                        |

Зашто је **човек створен последњи**? Свети Григорије Ниски у делу _О стварању човека_ одговара сликом: Бог је најпре припремио дом, па је тек онда увео домаћина — као што се цар уводи у дворац који је већ спремљен и украшен. Човек не долази у празну и непријатељску васиону, него у **дом** који га чека.

## Шта Црква учи о стварању

Из ове повести Црква исповеда неколико истина, које су одвајале хришћане од свих философија и религија њиховог времена.

**„Ни из чега“.** Пре стварања не постоји ништа осим Бога: ни „праматерија“, ни простор, ни време. Бог није вајар који обликује камен који је већ ту, нити свет „истиче“ из Бога као светлост из сунца. Он свет **призива у постојање из небића**. Ову истину изричито исповеда и мајка седморице мученика Макавејаца у Старом Завету: храбрећи најмлађег сина пред смрт, она га учи да погледа небо и земљу и да зна да их је Бог створио ни из чега (2 Мак 7, 28). Свет, дакле, **има почетак**. Само је Бог беспочетан.

**Слободно и из љубави.** Бог није имао потребу за светом. Није Му било „досадно“, није био усамљен — Он је од вечности заједница љубави Оца, Сина и Светога Духа. Ствара не из нужде, него **зато што је Љубав**, и жели да и творевина учествује у Његовом животу. Свет је **дар**, а не нешто што је Богу „требало“.

**Свет није Бог.** Између нестворенога Бога и створенога света постоји **разлика по природи**. Свет није божански (то је **пантеизам**), а није ни делић Бога. Али није ни зао, ни „тамница“ духа, како су учили неки антички мислиоци. Бог Сам сведочи о Своме делу:

> „Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро бјеше веома. И би вече и би јутро, дан шести.“
> — Пост 1, 31

**Зло није створено.** Ако је све што је Бог створио „добро веома“, откуд онда зло? Бог зло није створио. Зло није „нешто“, није биће поред других бића, него **одсуство добра** и **злоупотреба слободе**. О томе ћемо говорити на часовима о прародитељском греху.

## Од Оца, кроз Сина, у Духу Светом

Стварање није дело само Оца, као да Син и Дух „долазе касније“. Свако Божје дело је **од Оца, кроз Сина, у Духу Светом**. Већ други стих Библије помиње Духа:

> „А земља бјеше без обличја и пуста, и бјеше тама над безданом; и дух Божји дизаше се над водом.“
> — Пост 1, 2

Јеванђелист Јован, почињући своје Јеванђеље истим речима као Књига Постања — „У почетку“, открива ко је Реч којом Бог ствара:

> „У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог. Он беше у почетку у Бога. Све кроз њега постаде, и без њега ништа не постаде што је постало.“
> — Јн 1, 1–3

А Црква у Псалтиру пева о Речи и Духу заједно:

> „Речју Господњом небеса се утврдише и Духом уста Његових сва сила њихова …“
> — Пс 32, 6

Свети **Иринеј Лионски** (II век) учио је да Отац ствара двема Својим рукама — Сином и Духом Светим (_Против јереси_ IV, 20, 1). Не зато што Му требају помоћници, него зато што Бог увек делује као Тројица.

Ако Бог ствара кроз **Логос**, онда свет није случајна гомила материје. Грчка реч _логос_ значи и „реч“ и „смисао“. Свет носи **смисао и поредак**, јер је створен кроз Онога Који је Смисао свега (о „логосима бића“ учили смо у лекцији [Творевина сведочи о Творцу](https://verskanastava.com/srednja/1/tvorevina-svedoci-o-tvorcu.md)).

**Пази**

Не кажемо: „Отац ствара, Син спасава, Дух освећује“, као да свака Личност има свој посао. Тројица делује **заједно**: и стварање, и спасење, и освећење јесу дела једнога Бога — од Оца, кроз Сина, у Духу Светом.

## Библија и митови

Књига Постања није писана у празном простору, него у свету пуном митова о почетку. Упореди:

| Схватање                          | Шта тврди                                                                       | Шта каже Пост 1                                           |
| --------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------- | --------------------------------------------------------- |
| **Вавилонски мит** (_Енума Елиш_) | свет настаје из борбе богова; небо и земља су направљени од тела убијене богиње | један Бог ствара мирно, речју; нема борбе ни супарника    |
| **Античка философија**            | материја је вечна; бог је само „уметник“ који је обликује                       | све, па и материја, има почетак у Богу; само Бог је вечан |
| **Пантеизам**                     | свет и Бог су исто; све је божанско                                             | Бог је Створитељ, свет је творевина                       |

Писац Постања митове намерно „разоружава“. Сунце и месец, којима су се клањали суседни народи, у повести о стварању нису ни названи по имену. То су само „видјела“, светиљке на служби:

> „И створи Бог два видјела велика: видјело веће да управља даном, и видјело мање да управља ноћу, и звијезде.“
> — Пост 1, 16

Оно чега се стари свет бојао и чему се клањао, Писмо враћа на његово место: то је **творевина** — лепа, добра, али не божанство.

## Вера и наука

Да ли се Библија и природне науке сукобљавају? Само ако од њих тражимо одговоре на иста питања. Библијски текст не жели да опише физичке процесе и не треба га читати као научни извештај. Он открива да је **све од Бога**, да је **добро** и да **има циљ**.

| Наука пита                                      | Вера пита                          |
| ----------------------------------------------- | ---------------------------------- |
| **како** свет функционише?                      | **Ко** га је створио?              |
| од чега је сачињен и по којим законима се мења? | **зашто** постоји и **ради чега**? |

Свети **Василије Велики** у беседама на Шестоднев (IV век) излаже стварање водећи рачуна о знању свога времена, али му главни циљ није наука, него да слушаоце доведе до **дивљења Створитељу**.

Зато се не исплати свађати око тачног трајања „дана“ стварања. Исто тако, ниједна научна теорија није „доказ“ вере — теорије се мењају, а вера не почива на њима. Наука истражује свет; вера нам открива Ко нам га је даровао.

## Седми дан

Повест о стварању не завршава се човеком, него **светим даном**:

> „И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свијех дјела својих, која учини.“
> — Пост 2, 3

Бог се не умара, а ипак „почива“. Тиме открива да свет није само радионица у којој се непрестано производи и троши. Време се **освећује**. Свет није ту само да бисмо га користили, него да бисмо **благодарили** за њега.

**За размишљање**

Запиши три ствари у творевини за које си данас захвалан Богу. Шта би се променило у твом односу према њима када би их заиста видео као **дар**, а не као нешто што се само по себи подразумева?

## Укратко

- Бог је створио свет „ни из чега“ — не од неке вечне материје, нити је свет „истекао“ из Бога. Само је Бог беспочетан; свет има почетак.
- Бог није морао да ствара. Створио је свет слободно, из љубави, да би творевина учествовала у Његовом животу.
- Стварање је дело целе Свете Тројице — од Оца, кроз Сина (Логоса), у Духу Светом (Пост 1, 2; Јн 1, 3; Пс 32, 6).
- Свет није Бог ни део Бога (пантеизам је заблуда), али није ни зао — „гле, добро бјеше веома“ (Пост 1, 31). Зло Бог није створио.
- Пост 1 није уџбеник природних наука, него откривење о пореклу и смислу свега. Наука пита како, вера — Ко и зашто.
- Седми дан открива да свет није ту само да би се користио, него да би се за њега благодарило.

## Кључни појмови

- **Стварање „ни из чега“** — Учење да Бог свет није обликовао од постојеће материје, него га је слободно призвао у постојање из небића (лат. ex nihilo).
- **Створитељ и творевина** — Бог је нестворен, беспочетан и вечан; све остало је створено, има почетак и зависи од Бога. Између њих постоји разлика по природи.
- **Пантеизам** — Погрешно схватање да су Бог и свет исто, да је све божанско.
- **Еманација** — Учење неких античких философа да свет „истиче“ из божанства као светлост из извора; хришћанство га одбацује — свет је створен Божјом вољом.
- **Логос** — Грчки „Реч“, али и „смисао“; Син Божји, кроз Кога је све створено. Зато свет има смисао и поредак.
- **Шестоднев** — Повест о шест дана стварања (Пост 1, 1 – 2, 3), али и наслов беседа Светог Василија Великог о стварању.