# Свет је створен са циљем да постане Црква

*Од небића у биће, од бића у Царство — да Бог буде „све у свему“*

Средња школа, II разред · Стварање света и човека · https://verskanastava.com/srednja/2/svet-stvoren-da-postane-crkva

Када се гради велики храм, градитељ мора тачно да зна како ће изгледати **купола** пре него што се ископа и први метар темеља. Од куполе зависи колико ће стубови бити јаки, колико дебели зидови, колико дубок темељ. Ко посматра градилиште, види само рупу у земљи, скеле и гомилу материјала. Али градитељ у свему томе већ „види“ храм. **Циљ одређује почетак.** Ако Бог ствара свет — да ли зна шта гради? Шта је „нацрт“ света?

![Мала црква у средишту предела: поља, шуме, река и село у свитање](https://verskanastava.com/images/srednja-2/svet-stvoren-da-postane-crkva.webp)

## Бог — све у свему

Апостол Павле, говорећи о крају историје, у једној реченици открива циљ свега:

> „А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити Ономе који му све покори, да буде Бог све у свему.“
> — 1 Кор 15, 28

Шта значи да Бог буде „**све у свему**“? Да свет нестаје и да остаје само Бог? Не. Свет не нестаје, него бива **испуњен Богом**. Свети Оци то наговештавају сликом гвожђа у ватри: усијано гвожђе остаје гвожђе, а светли и греје као ватра. Ипак, ово је само наговештај — Бог није ватра, а свет није комад гвожђа; ниједна слика из природе не може да опише Бога. Важно је оно на шта слика упућује: творевина **не прелази у Божју природу**, остаје творевина, али испуњена несазданом благодаћу Божјом.

## Све сабрано у Христу

Да ли је такав крај Бог смислио тек успут? Новозаветни текстови сведоче да је то **Божји наум од почетка**:

| Одломак          | Порука                                                                                                |
| ---------------- | ----------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Еф 1, 9–10**   | Божја тајна намера: да у пуноћи времена **састави све у Христу** — и што је на небу и што је на земљи |
| **Кол 1, 16–17** | све је створено **кроз Њега и за Њега**; све у Њему постоји — Христос је и почетак и циљ              |
| **Еф 1, 22–23**  | Христос је **Глава Цркве**, а Црква је **Тело Његово**, пуноћа Онога Који све испуњава                |
| **Отк 21, 1–5**  | ново небо и нова земља; Бог обитава са људима; „Ево, све чиним новим“                                 |

> „Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својему које унапред одреди у Њему, за остварење пуноће времена, да се све састави у Христу, оно што је на небу и што је на земљи, у Њему …“
> — Еф 1, 9–10

> „Јер Њиме би саздано све, што је на небесима и што је на земљи, што је видљиво и што је невидљиво, били престоли или господства, или началства или власти; све је Њиме и за Њега саздано. И Он је пре свега, и све у њему постоји.“
> — Кол 1, 16–17

> „И све покори под ноге његове, и Њега постави изнад свега за главу Цркви, која је тело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.“
> — Еф 1, 22–23

Из овога следи нешто веома важно: **Христос није „резервни план“** који је Бог смислио тек када је човек сагрешио. Свети **Максим Исповедник** учи (_Одговори Таласију_, 60) да је тајна Христова — сједињење Бога и творевине у Њему — онај **блажени циљ ради кога је све створено**, који је Бог наумио пре векова. Христос је од почетка циљ стварања, а после пада је и **Спаситељ**. Свет је створен **за Христа** — да у Њему постане Тело Христово, **Црква**.

Последња књига Библије слика тај циљ:

> „И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више. …И чух глас громки са неба који говори: Ево Скиније Божије међу људима, и Он ће становати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима; …И рече Онај што седи на престолу: Ево, све чиним новим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи верне и истините.“
> — Отк 21, 1. 3. 5

## „Ради ње је свет створен“

Хришћани првих векова ово су јасно осећали. У једном од најстаријих хришћанских списа, делу _Пастир_ (Јерма, II век), Црква се писцу јавља у виђењу као **старица**. Када је упитао зашто је тако стара, добио је одговор: зато што је створена **пре свега**, и **ради ње је свет устројен** (_Пастир_, Виђење друго, 4). _Пастир_ није део Светог Писма, али је драгоцено сведочанство вере ране Цркве.

Слично учи и Свети **Климент Александријски** (крај II века): као што је Божја воља дело и зове се **свет**, тако је Његова намера спасење људи и зове се **Црква** (_Педагог_ I, 6).

Како Црква може бити „старија“ од света, ако знамо да се родила на Педесетницу? Као **циљ** и Божја замисао, Црква постоји „пре“ света — као што купола постоји у градитељевом нацрту пре темеља. На Педесетницу се **у историји јавља** оно што је Бог хтео од почетка.

**Пази**

Када кажемо „Црква“, не мислимо само на зграду храма, ни само на свештенство као „установу“. Црква је **Тело Христово** — заједница Бога, људи и целе творевине. Храм је њена **икона**, а не њена замена.

## Храм — икона света

Свети Максим Исповедник у делу _Мистагогија_ (тумачење Литургије) учи да је храм **икона целога света**. Храм има два дела — **олтар**, у који улазе само свештенослужитељи, и **наос**, где стоји народ. Олтар одговара **невидљивом** (духовном), а наос **видљивом** свету. Па ипак, то није „два храма“, него **један храм**: олтар осветљава наос, а наос се отвара ка олтару. Тако су и видљиви и невидљиви свет **један свет**, створен од једног Бога и позван у једно.

Погледај свој парохијски храм:

| Где у храму              | Шта видимо                       | Шта то говори                                                           |
| ------------------------ | -------------------------------- | ----------------------------------------------------------------------- |
| **купола**               | Христос Вседржитељ (Пантократор) | небо; Онај Који држи сву творевину                                      |
| **зидови и стубови**     | светитељи и анђели на фрескама   | небо и земља у истој заједници; на Литургији служимо „са свима светима“ |
| **наос**                 | сабрани народ Божји              | видљиви свет који се приноси Богу                                       |
| **олтар и Часна Трпеза** | хлеб и вино, „плодови земље“     | Царство; творевина која постаје Тело и Крв Христова                     |

Храм не „одваја“ мали део света од остатка, као оградица око светиње. Он **показује шта цео свет треба да постане**.

## Литургија — свет који постаје Црква

Литургија почиње возгласом:

**Почетни возглас Литургије**

Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.

Још ниједан стих није прочитан, ниједан хлеб није принет, а свештеник већ благосиља **Царство**. Црква на Литургији већ сада живи оно што ће бити на крају: заједницу Бога, људи и творевине. Хлеб и вино, плодови земље и рада, постају Тело и Крв Христова; окупљени верни постају једно Тело.

| Почетак                                 | Сада                                                   | Крај                                        |
| --------------------------------------- | ------------------------------------------------------ | ------------------------------------------- |
| Бог ствара свет „добар веома“, са циљем | у Литургији свет се приноси Богу и предокушава Царство | „ново небо и нова земља“; Бог „све у свему“ |

## Цела историја у једној молитви

У средишњој молитви Литургије Светог Јована Златоуста, **анафори**, свештеник у име свих благодари Богу — и у тој благодарности сабира **целу историју света**. Укратко, он исповеда да нас је Бог **из небића у биће привео**, да нас је, када смо **отпали**, **поново подигао**, и да није престао да чини све док нас није узвео на небо и **даровао нам Своје будуће Царство**.

| Шта Црква исповеда                         | Етапа                   |
| ------------------------------------------ | ----------------------- |
| Бог нас је из небића привео у биће         | **стварање**            |
| ми смо отпали од Њега                      | **пад**                 |
| Он нас је поново подигао                   | **спасење у Христу**    |
| узвео нас је на небо и даровао нам Царство | **Царство Божје — циљ** |

Зашто се баш у Литургији понавља цела историја света? Зато што Литургија није само „један од обреда“, него **догађај у коме свет испуњава свој циљ** — постаје Црква.

## Временска линија Божјег наума

Сложимо све што смо научили у једну линију:

| Ред | Етапа                                         | Стих              |
| --- | --------------------------------------------- | ----------------- |
| 1   | Божји наум пре стварања: све сабрати у Христу | Еф 1, 4. 10       |
| 2   | Стварање света „ни из чега“ — „добро веома“   | Пост 1, 1. 31     |
| 3   | Човек — икона Божја и свештеник творевине     | Пост 1, 26; 2, 15 |
| 4   | Пад — човек се окреће од Бога                 | Пост 3            |
| 5   | Оваплоћење — Христос, Нови Адам               | Јн 1, 14          |
| 6   | Педесетница — Црква се јавља у историји       | Дап 2             |
| 7   | Литургија — предокушај Царства                | Лк 22, 19–20      |
| 8   | Царство: ново небо и нова земља               | Отк 21, 1–5       |

**Пази**

Пад (4) није део Божјег плана. Он је **човекова одлука**, а не Божја намера. Бог пад не жели, али га у Христу **превазилази**: пут ка циљу се не прекида, него Христос, Који је био циљ од почетка, долази и као Спаситељ. О томе више у темама о прародитељском греху.

## Свака Литургија — мали Шестоднев

На почетку света Бог је рекао: „**Нека буде**.“ На Литургији Црква на свакој молитви одговара: „**Амин**“ — што значи „заиста, нека буде“. Свет који је створен **речју**, у Литургији се Богу враћа **благодарношћу**.

Нацрт света је **Христос**, а грађевина је **Црква**. И у тој грађевини ниси посматрач са стране:

> „И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, свештенство свето, да бисте приносили жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа.“
> — 1 Пт 2, 5

**За размишљање**

На следећој Литургији обрати пажњу на први возглас — „Благословено Царство…“ — и на тренутак када се Дарови подижу уз речи „Твоје од твојих…“. Затим покушај својим речима да одговориш: зашто је свет створен да постане Црква?

## Укратко

- Свет нема само почетак, него и циљ — да кроз човека и у Христу уђе у вечну заједницу са Богом, да постане Црква, у којој ће Бог бити „све у свему“ (1 Кор 15, 28).
- Бог је од пре стварања наумио да „све састави у Христу“ (Еф 1, 10); све је створено кроз Њега и за Њега (Кол 1, 16). Христос није „резервни план“ после пада.
- Сведочанство ране Цркве (Пастир Јермин, Свети Климент Александријски) — Црква је Божји наум пре света, и ради ње је свет устројен; на Педесетницу се у историји јавља оно што је Бог хтео од почетка.
- По Светом Максиму Исповеднику, храм је икона света — олтар је слика невидљивог, а наос видљивог света; два дела, један храм.
- На Литургији Црква исповеда целу историју света — стварање, пад, спасење и Царство — и већ сада предокушава коначни циљ стварања.
- „Бог све у свему“ не значи да свет нестаје или постаје Бог по природи, него да бива испуњен Божјом несазданом благодаћу.

## Кључни појмови

- **Циљ (телос) стварања** — Оно ради чега је свет створен — да у Христу, кроз човека, уђе у вечну заједницу са Богом.
- **Црква** — Тело Христово; заједница Бога, људи и творевине, која се остварује у Евхаристији и испуњава у Царству Божјем.
- **Есхатон** — Последња стварност — Царство Божје, у коме ће Бог бити „све у свему“.
- **Анафора** — Средишња евхаристијска молитва Литургије, у којој Црква благодари за стварање и спасење и призива Духа Светога на Дарове.
- **Из небића у биће** — Израз из анафоре Литургије Светог Јована Златоуста, којим Црква исповеда стварање света „ни из чега“.
- **Предокушај Царства** — Искуство Литургије, у којој Црква већ сада учествује у будућем Царству Божјем.