# „Ако једном од ових малих учинисте…“

*Парабола о Страшном суду (Мт 25, 31–46) — Христос у лицу најмањих*

Средња школа, III разред · Христос и ближњи · https://verskanastava.com/srednja/3/ako-jednom-od-ovih-malih

Да је Христос данас, лично, у твом граду — где би Га тражио (или тражила)? Вероватно прво у храму. И био би у праву: у храму Га сусрећемо у Речи и у Чаши. Али Христос је оставио и одговор који нас изненађује — да Га можемо срести и на местима на која ретко помислимо. Последње три лекције говориле су о Литургији. Она се завршава речима „У миру изиђимо“ — и излазимо, сједињени са Христом, у свет. **Где ћемо Га тамо срести?** На то питање одговара парабола о Страшном суду.

![Зрак сунца кроз решетке пада на хлеб, бокал воде и ћебе на прозорској дасци](https://verskanastava.com/images/srednja-3/ako-jednom-od-ovih-malih.webp)

## Парабола о Страшном суду

> „А када дође Син Човечији у слави својој и сви свети анђели са њим, тада ће сести на престо славе своје. И сабраће се пред њим сви народи, и разлучиће их једне од других као пастир што разлучује овце од јаради. И поставиће овце са десне стране себи, а јарад са леве. Тада ће рећи Цар онима што му стоје са десне стране: Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладнех, и дадосте ми да једем; ожеднех, и напојисте ме; странац бејах, и примисте ме; наг бејах, и оденусте ме; болестан бејах, и посетисте ме; у тамници бејах, и дођосте ми. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? Кад ли те видесмо странца, и примисмо? Или нага, и оденусмо? Кад ли те видесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“
> — Мт 25, 31–40

> „Тада ће рећи и онима што му стоје с леве стране: Идите од мене, проклети, у огањ вечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим. Јер огладнех, и не дадосте ми да једем; ожеднех, и не напојисте ме; странац бејах, и не примисте ме; наг бејах, и не оденусте ме; болестан и у тамници бејах, и не посетисте ме. Тад ће му одговорити и они говорећи: Господе, када те видесмо гладна или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не послужисмо ти? Тада ће им одговорити говорећи: Заиста вам кажем: кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. И ови ће отићи у муку вечну, а праведници у живот вечни.“
> — Мт 25, 41–46

Ко суди? **Син Човечији у слави** — Христос, Који је истовремено **Цар** и **Пастир**. Пред Њим нису само „верници“, него **сви народи**. О Другом доласку смо учили у лекцији [Вазнесење и Други долазак Христов](https://verskanastava.com/srednja/3/vaznesenje-i-drugi-dolazak.md); сада видимо по чему ће се, по Христовим речима, на суду мерити живот.

## Шест дела милосрђа

Цар набраја шест конкретних дела:

| Христос каже      | Дело милосрђа     |
| ----------------- | ----------------- |
| „огладнех“        | нахранити гладног |
| „ожеднех“         | напојити жедног   |
| „странац бејах“   | примити странца   |
| „наг бејах“       | оденути нагог     |
| „болестан бејах“  | посетити болесног |
| „у тамници бејах“ | доћи утамниченом  |

Ниједно од њих не тражи посебно знање, новац ни таленат. На суду се, дакле, **не пита о количини знања**, ни о томе колико смо били успешни, него **о љубави**. А „ови мали“ нису апстракција, „сиромашни уопште“, него **стварни људи са именом и лицем** — онај кога сам јуче срео (или мимоишао).

## Зашто се сви чуде?

Најзанимљивији детаљ параболе: **чуде се обе групе**. Ни праведници ни остали нису знали да су сусрели Христа. Праведници нису помагали „да би стекли награду“, нити су водили евиденцију добрих дела. Нахранили су гладног зато што је био гладан. Њихово милосрђе **није било рачуница**.

Христос се **поистовећује** са најмањом браћом. Не каже „као да сте мени учинили“, него **„мени учинисте“**. Он, Који је постао човек, узео је на Себе људску природу и стао уз сваког човека у невољи. Зато је свако лице у потреби — тајанствено — **Његово лице**.

## Ни рачуница ни празна вера

Пази да параболу не прочиташ једнострано:

- Дела милосрђа **нису „поени“** којима се купује спасење, као да на крају живота „саберемо бодове“. Праведници ни не знају шта су „заслужили“.
- Али ни **вера без дела** није довољна. Вера која никад не види гладног није жива вера.

Мерило суда је **љубав** — она љубав која је **заједница са Христом**. Ко живи у Христу, у ближњем препознаје Христа; ко Христа не види у ближњем, удаљио се и од Христа.

## Христос у Чаши и у сиромаху

Свети **Јован Златоуст** (IV–V век), архиепископ цариградски — исти чију Литургију најчешће служимо — тумачећи Јеванђеље по Матеју, говорио је о овоме изузетно смело:

**Свети Јован Златоуст, Беседе на Јеванђеље по Матеју, 50 (препричано)**

Ако желиш да поштујеш Тело Христово, не презири Га када је наго. Не украшавај храм свиленим тканинама, а да напољу оставиш Христа да мрзне и пати од голотиње. Онај Који је рекао „Ово је тело моје“ рекао је и „огладнех, и не дадосте ми да једем“.

Да ли Златоуст тиме каже да **храм не треба украшавати**? **Не.** Он каже да **поштовање Христа у Евхаристији и поштовање Христа у сиромаху припадају једно другом**. Нема „или–или“: „боље дати сиромасима него храму“ није Златоустова мисао. Он тражи **и једно и друго**, као један однос према **једном Христу**. Литургија која се у нама не наставља љубављу остаје у нама недовршена; а милосрђе које не извире из заједнице са Христом лако се претвори у самохвалу или умор.

## Светитељи милосрђа

Светитељи су ову параболу живели дословно:

- **Свети Јован Милостиви** (VII век), патријарх александријски, сиромахе је, по житију, називао својим **„господарима“** — јер је у њима видео Христа, свог Господа.
- **Свети Николај Мирликијски** тајно је помогао сиромашном оцу три кћери, да их спасе срамоте и беде — тако да нико не зна ко је дародавац.
- **Свети Василије Велики** подигао је пред Кесаријом **Василијаду** за болесне, сиромашне и путнике (о њој више у следећој лекцији).
- **Свети Сава** у **Студеничком типику** предвиђа манастирску **болницу** и бригу о болеснима.

Шта им је заједничко? **У ближњем су видели Христа** и чинили су добро **без истицања**. Тако их учи само Јеванђеље:

> „А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“
> — Мт 6, 3–4

## „Најмањи“ данас

Ко су данас „ови мали“? Шест облика потребе из параболе и данас имају своја лица:

| У параболи    | Данас (примери)                                                          |
| ------------- | ------------------------------------------------------------------------ |
| гладан, жедан | породице у оскудици, народна кухиња, деца без оброка                     |
| странац       | избеглице, нови ученик у одељењу, неко ко је усамљен међу нама           |
| наг           | сиромашни и бескућници — али и понижени, „огољени“ на друштвеним мрежама |
| болестан      | болесни вршњаци, стари у дому, болесни у сопственој породици             |
| у тамници     | затвореници — али и они „заробљени“ зависношћу, депресијом, страхом      |

Кад говоримо о потребитима, пазимо на **достојанство**. Нико није „случај“ ни „пројекат“. Сажаљење „одозго“, етикетирање и јавно показивање коме смо помогли — све то рани. Помаже се **као брату**, а не као неком нижем од себе. И ништа од овога не тражи да осуђујемо друге или да „упиремо прст“: Христос нас не пита шта су други пропустили, него шта смо **ми** учинили.

**Задатак за ову недељу**

Учини **једно дело милосрђа у тајности** — тако да нико не зна, осим Бога. Можеш на следећем часу, ако желиш, рећи како ти је било; нико те неће питати.

Црква ову параболу чита на Литургији у **Месопусну недељу**, која се зове и **Недеља Страшног суда**, док се спремамо за Велики пост. Порука је јасна: Христа срећемо **у Чаши и у лицу ближњег** — и то је **један исти Христос**. Како се Он Сам односио према потребитима, видећемо у лекцији [Христов однос према потребитима](https://verskanastava.com/srednja/3/hristov-odnos-prema-potrebitima.md).

## Укратко

- У параболи о Страшном суду (Мт 25, 31–46) Син Човечији долази у слави као Цар и Пастир, а пред Њим се сабирају сви народи.
- Шест дела милосрђа: нахранити гладног, напојити жедног, примити странца, оденути нагог, посетити болесног, доћи утамниченом.
- Христос се поистовећује са „најмањом браћом“: „кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте“ (Мт 25, 40). Мерило суда је љубав која у ближњем препознаје Христа.
- И праведници се чуде — њихово милосрђе није било рачуница. Дела милосрђа нису „поени“ за спасење, али ни вера без дела није довољна.
- Свети Јован Златоуст: исти Христос Који каже „Ово је тело моје“ каже и „огладнех“ — поштовање Христа у Чаши и у сиромаху иде заједно. Парабола се чита у Месопусну недељу (Недељу Страшног суда).

## Кључни појмови

- **Страшни суд** — Христов суд при Другом доласку, у коме се открива истина о сваком човеку пред лицем Божје љубави.
- **Дела милосрђа** — Конкретна дела љубави према ближњима у потреби (Мт 25, 35–36).
- **Милостиња** — Помоћ дата из љубави — по Јеванђељу, у тајности (Мт 6, 3–4).
- **Месопусна недеља** — Недеља Страшног суда, у припреми за Велики пост, када се на Литургији чита Мт 25, 31–46.