# Где је Христос, ту је и Царство Божје

*„Данас дође спасење дому овоме“ — Царство није далеко; оно долази тамо где долази Христос*

Средња школа, III разред · Христос проповеда Царство Божје · https://verskanastava.com/srednja/3/gde-je-hristos-tu-je-carstvo

Када је једна кућа **дом**? Када су зидови готови, кров постављен и намештај унет? Или када су у њој они које волиш? Можеш живети у најлепшем стану и осећати се као странац, а можеш у тесној соби бити код куће — јер је ту неко ко те воли. Дом није првенствено место, него присуство. Ако то важи за дом, можда важи и за Царство Божје: да ли је оно неко **место** — или **Неко**?

![Светлост из отворених врата цркве пада на завејану сеоску улицу ноћу](https://verskanastava.com/images/srednja-3/gde-je-hristos-tu-je-carstvo.webp)

## Реч „данас“ код Луке

Прошли пут смо видели да је Царство „већ сада, а још не“ и да је дошло у Христу. Јеванђелист Лука то показује на необичан начин — једном малом речју коју понавља на кључним местима: **данас**.

| Одломак          | „Данас“                                              | Шта открива о Царству                                    |
| ---------------- | ---------------------------------------------------- | -------------------------------------------------------- |
| **Лк 2, 8–14**   | анђео пастирима: данас вам се роди Спас              | Царство улази у историју рођењем Христовим               |
| **Лк 4, 16–21**  | „Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим“            | у Христу се испуњава обећање ослобођења                  |
| **Лк 19, 1–10**  | данас треба да будем у твом дому; данас дође спасење | сусрет са Христом мења живот                             |
| **Лк 23, 39–43** | „данас ћеш бити са мном у рају“                      | и на крсту, у последњем часу — где је Христос, ту је рај |

У Витлејему, анђео каже пастирима:

> „И рече им анђео: Не бојте се; јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ, у граду Давидову.“
> — Лк 2, 10–11

У синагоги у Назарету, Христос чита пророка Исаију:

> „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене; и да проповедам пријатну годину Господњу.“
> — Лк 4, 18–19

Затвара књигу, седа — и сви чекају тумачење. А тумачење је једна реченица:

> „А поче им говорити: Данас се испуни ово Писмо у ушима вашим.“
> — Лк 4, 21

Не „једнога дана“, не „кад дође Месија“ — **данас**, јер је Месија ту. На Голготи, разапет поред двојице злочинаца, Христос каже покајаном разбојнику:

> „И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.“
> — Лк 23, 43

Лука понавља „данас“ да покаже да Царство није само будућност. Где год Христос уђе — у витлејемску пећину, у синагогу, у кућу грешника, на Голготу — ту **данас** почиње Царство.

## Закхеј и ја

Најлепши пример је Закхеј. Старешина цариника у Јерихону, богат и презрен, малог раста. Христос пролази кроз град, а он се пење на дивљу смокву — **само да види** ко је Исус. Али Христос стаје:

> „А кад Исус дође на оно место, погледавши горе, виде га и рече му: Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме. И сиђе брзо; и прими га радујући се.“
> — Лк 19, 5–6

Људи негодују: ушао је код грешника! А у кући се дешава нешто што ниједна проповед није успела:

> „А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко. А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов. Јер Син Човечији дође да потражи и спасе изгубљено.“
> — Лк 19, 8–10

Христос не почиње осудом, него **доласком**. Закхеј се није променио да би Христос дошао; Христос је дошао — и Закхеј се променио. То јеванђеље Црква чита у **Недељи Закхејевој**, пред почетак припреме за Велики пост: као да сваког од нас пита исто.

Шта у твом животу личи на Закхејеву смокву — радозналост, питања, тражење? Можда си се „попео“ само да видиш. Шта би значило да Христос каже: „данас ми ваља бити у дому твоме“?

## Чуда — знаци Царства

Јован Крститељ из тамнице шаље ученике да питају Христа:

> „И рече му: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другога да чекамо? А Исус одговарајући рече им: Идите и јавите Јовану ово што чујете и видите: Слепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповеда јеванђеље.“
> — Мт 11, 3–5

Христос не одговара „да“, него **показује**. Јован, који је знао пророке, разумеће: то су управо знаци које је пророк Исаија најавио за дане Месије (уп. Ис 35, 5–6; 61, 1). А на другом месту Христос каже још јасније:

> „А ако ли ја Духом Божијим изгоним демоне, онда је дошло к вама Царство Божије.“
> — Мт 12, 28

Чуда нису **спектакл** ни „доказ моћи“ који би натерао људе да верују. Сетимо се искушења у пустињи: ђаво је предлагао Христу управо такве призоре — да скочи са храма — а Он их је одбио. Чуда су **знаци**: прозори кроз које се види Онај Који побеђује болест, зло и смрт. Свако чудо је мали поглед у Царство у коме, како каже Откривење, „смрти неће бити више“ (Отк 21, 4). О знацима Царства учили смо и у лекцији [Знаци присуства Царства Божјег](https://verskanastava.com/osnovna/8/znaci-prisustva-carstva-bozjeg.md); сада их погледајмо по томе **кога** Христос побеђује.

## Четири непријатеља

| „Непријатељ“            | Чуда                                                                        | Шта Царство доноси                                       |
| ----------------------- | --------------------------------------------------------------------------- | -------------------------------------------------------- |
| **хаос стихије**        | утишавање буре на мору (Мк 4, 35–41); ход по води (Мт 14, 22–33)            | творевина се враћа у склад са Створитељем                |
| **болест**              | исцељење слепорођеног (Јн 9); исцељење узетога у Капернауму (Мк 2, 1–12)    | исцељење целог човека — и тела и душе (опроштај грехова) |
| **зло (демонска сила)** | исцељење гадаринског бесомучника (Мк 5, 1–20); кћи Хананејке (Мт 15, 21–28) | ослобођење човека од власти зла                          |
| **смрт**                | васкрсење Јаирове кћери (Мк 5, 35–43); сина удовице из Наина (Лк 7, 11–17)  | живот је јачи од смрти — наговештај Васкрсења            |

Ако је Христос могао да исцели, зашто није исцелио **све** болеснике у Палестини? Зато што чуда нису **пуноћа** Царства, него **знаци** — као први зраци праскозорја. Потпуна победа над смрћу долази Христовим **Васкрсењем**, а у пуноћи — о **Другом доласку**.

**Чуда и вера**

Пази на једну опасну мисао: „ко довољно верује, увек ће бити исцељен“. То није учење Цркве. Болест није нужно казна, а чудо је **дар Божје слободе**, не аутомат који ради кад убациш довољно вере. Многи свети су дуго боловали, а остали су пуни радости. Највеће чудо није исцељење тела, него **сједињење са Христом**.

## Где је Христос данас?

Ако је Царство тамо где је Христос, где Га налазимо данас — када Га више не можемо видети на улицама Галилеје? Он Сам је обећао:

> „… и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“
> — Мт 28, 20

| Где                                   | Сведочанство Писма                                                                                               |
| ------------------------------------- | ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| у **заједници** сабраној у Његово име | Мт 18, 20                                                                                                        |
| у **Евхаристији**                     | Мт 26, 26; Јн 6, 56                                                                                              |
| у **Цркви — Телу Христовом**          | 1 Кор 12, 27; Мт 28, 20                                                                                          |
| у **светима**                         | Гал 2, 20                                                                                                        |
| у **ближњем у потреби**               | Мт 25, 40 — о томе посебно у лекцији [„Ако једном од ових малих учинисте…“](https://verskanastava.com/srednja/3/ako-jednom-od-ovih-malih.md) |

> „Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
> — Мт 18, 20

> „И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.“
> — Мт 26, 26

> „Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.“
> — Јн 6, 56

**Евхаристија није символ**

Христос није рекао „ово **представља** тело моје“, него „ово **је** тело моје“. У Светој Литургији хлеб и вино се Духом Светим заиста претварају у Тело и Крв Христову. Зато Евхаристија није „подсетник“ на Христа, него Његово **стварно присуство** — и највиши предокус Царства.

> „А ви сте тело Христово, и удови понаособ.“
> — 1 Кор 12, 27

Почетком II века епископ антиохијски **Свети Игњатије Богоносац** путовао је под стражом у Рим, где је пострадао као мученик. Успут је писао посланице црквама. У Посланици Смирњанима налази се реченица по којој га данас најчешће памтимо:

**Свети Игњатије Богоносац, Посланица Смирњанима 8, 2 (у уобичајеном преводу)**

„Где се појави епископ, ту нека буде и народ, као што је тамо где је Христос Исус — Саборна (Католичанска) Црква.“

Ово је први познати спомен речи **„католичанска“** за Цркву. Она значи **саборна, васељенска, у пуноћи** — исто што и „саборна“ у Символу вере — а не „римокатоличка“, која тада није ни постојала. За Игњатија, Црква није удружење верника који „деле иста уверења“, него **место присуства Христовог**. А Литургија коју предводи епископ, окружен свештенством и народом, јесте **икона Царства**.

**Не или–или, него и–и**

Христос је присутан у Цркви и Светим Тајнама, али и у ближњем у потреби. Једно не сме да замени друго. Ко се причешћује, а не види гладног, још није разумео шта је примио. Ко помаже гладнима, а не тражи Христа у Цркви, одсеца се од извора из кога љубав тече. Оба присуства су неодвојива.

## Свети — адресе Царства

Апостол Павле описује шта се догодило у њему:

> „А живим – не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у телу, живим вером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.“
> — Гал 2, 20

Свети нису „надљуди“, него људи у којима **живи Христос**. Где је светитељ — ту је Христос; а где је Христос — ту је Царство. Свети су зато као **адресе Царства** у историји и у нашем крају:

| Светитељ                               | Знаци Царства                                                                                                      |
| -------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------------------ |
| **Свети Сава** (XIII век)              | мир међу завађеном браћом; самостална Црква; школе и болнице при манастирима; живот у молитви                      |
| **Свети Василије Острошки** (XVII век) | молитва и милосрђе у тешким временима; и данас му долазе православни, али и људи других вера — по утеху и исцељење |
| **Свети Петар Коришки** (XIII век)     | пустињак у пећини код Призрена; подвигом и молитвом победио искушења — пустиња је „процветала“                     |
| **светитељ твог краја**                | које знаке Царства оставио је у месту где живиш?                                                                   |

Чињеница да у Острог долазе и људи других вера сведочи о **Божјој љубави према свима** — али не значи да су „све вере исте“. Бог Који је „диван у светима Својима“ привлачи свакога ко тражи:

> „Диван је Бог у светима Својима, Бог Израиљев, Он ће дати силу и утврђење народу Своме. Благословен Бог.“
> — Пс 67, 35

Зато Црква поштује мошти и иконе светих. Не обожавамо их — **Богу се клањамо**, а свете **поштујемо** као пријатеље Божје, кроз које Бог чини Своја дела. Њихове мошти су сведочанство будућег васкрсења.

## Мапа Царства у твом месту

Замисли мапу свог града, села или краја. Где се на њој сусреће Христос?

- **Литургија и Свете Тајне:** парохијски храм, време недељне Литургије, манастир у близини.
- **Милосрђе:** народна кухиња, дом за старе, болница, Црвени крст, парохијско добротворно удружење.
- **Реч Божја:** веронаука, парохијска библиотека, разговор са свештеником.
- **Светиње:** мошти, чудотворне иконе, светитељи твог краја.

Мапа није потпуна. На њој недостаје још једна тачка — **ти**. Ако у теби живи Христос, где год да одеш, носиш и Царство. Царство није далеко; далеко је само ако смо ми далеко од Христа. А Он, као Закхеју, и даље каже: **данас** ми ваља бити у дому твоме.

## Укратко

- Царство Божје није удаљено место ни апстрактна идеја, него стварност која долази заједно са Личношћу Христовом.
- Јеванђелист Лука понавља реч „данас“ — у Витлејему, у синагоги у Назарету, у Закхејевој кући и на Голготи — да покаже да где год Христос уђе, ту данас почиње Царство.
- Христова чуда нису спектакл ни доказ силе који принуђава, него знаци Царства — прозори кроз које се види победа над стихијом, болешћу, злом и смрћу; пуноћа те победе долази Васкрсењем и Другим доласком.
- Христос је данас присутан у заједници сабраној у Његово име, у Евхаристији (стварно, не символично), у Цркви — Телу Својем, у светима и у ближњем у потреби.
- Свети Игњатије Богоносац учи да је тамо где је Христос — Саборна Црква. Свети су „адресе“ Царства, људи у којима живи Христос (Гал 2, 20).

## Кључни појмови

- **Знак (чудо)** — Дело Христово које показује да је у Њему присутно Царство Божје — победа над стихијом, болешћу, злом и смрћу.
- **Црква — Тело Христово** — Заједница верних сједињених са Христом као Главом, у којој Христос пребива и делује Духом Светим.
- **Евхаристија** — Света Тајна у којој се хлеб и вино Духом Светим претварају у Тело и Крв Христову; стварно присуство Христово и предокус Царства.
- **Саборна (католичанска) Црква** — Црква у пуноћи истине и благодати, сабрана око Христа и епископа; израз Светог Игњатија Богоносца и Символа вере — не значи „римокатоличка“.
- **Светитељ** — Човек у коме живи Христос и који је благодаћу Духа Светога постао учесник Царства; жива икона Христова.
- **Мошти** — Тела светих која Црква поштује као освећена благодаћу и као сведочанство будућег васкрсења.