# Господ Исус Христос — Нови Адам, Месија и Емануил

*Три имена која откривају ко је Исус — испуњење обећања, Бог са нама и почетак новог човечанства*

Средња школа, III разред · Личност Господа Исуса Христа · https://verskanastava.com/srednja/3/novi-adam-mesija-emanuil

Знаш ли шта значи твоје име? **Богдан** — „Богом дан“. **Светлана** — она која светли. **Милан** — мио, драг. Некада су родитељи детету давали име као благослов, као жељу шта ће оно постати. Може ли име рећи нешто о ономе ко га носи? Код Исуса Христа — више него код било кога. Његово име није изабрала мајка, ни Јосиф, ни рођаци. Оно је дошло **с неба**. А Нови Завет Му даје још три имена: **Месија**, **Емануил** и **Нови Адам**. Свако од њих одговара на једно питање: шта је Бог обећао, Ко је дошао и шта је Он учинио за човека.

![Икона Васкрсења — Христос изводи Адама и Еву из ада](https://verskanastava.com/images/osnovna-1/ikona-vaskrsenje.webp "Васкрсење Христово, фреска у цркви Христа Спаситеља у Хори, Цариград (XIV век). Фото: Joseph Kranak, Wikimedia Commons, CC BY 2.0.")

## Име које открива мисију

Јосиф је хтео тајно да отпусти Марију, јер није знао како је она затруднела. Тада му се у сну јавио анђео:

> „Па ће родити сина, и надени му име Исус; јер ће он спасти народ свој од греха њихових.“
> — Мт 1, 21

Хебрејско **Јешуа** значи „**Господ спасава**“. Име је, дакле, цела мисија: Дете Које се рађа је Спаситељ.

А **Христос**? То није презиме, као што би неко помислио читајући „Исус Христос“. То је **назив**, грчки превод хебрејске речи **Месија** — „**Помазаник**“. Зато је тачније рећи **„Исус је Христос“** — као што је то исповедио апостол Петар: „Ти си Христос, Син Бога живога“ (Мт 16, 16).

## Месија — Помазаник

Прошле године смо пратили нит обећања кроз Стари Завет (подсети се: [Месија — циљ старозаветних ишчекивања](https://verskanastava.com/srednja/2/mesija-cilj-iscekivanja.md) и [Испуњење старозаветних пророштава](https://verskanastava.com/srednja/2/ispunjenje-prorostava.md)). Сада стављамо пророштва и испуњења једно поред другог.

| Пророштво      | Испуњење    | Шта откривамо                                          |
| -------------- | ----------- | ------------------------------------------------------ |
| 2 Сам 7, 12–13 | Лк 1, 32–33 | Месија је потомак Давидов, а Његово Царство нема краја |
| Мих 5, 2       | Мт 2, 4–6   | рођен је у Витлејему, граду Давидовом                  |
| Ис 7, 14       | Мт 1, 22–23 | рођен је од Дјеве; име Му је Емануил                   |
| Ис 53, 4–5     | 1 Пт 2, 24  | Месија спасава страдањем                               |

Пророк Натан Давиду преноси Божје обећање о његовом потомку:

> „Кад се наврше дани твоји и починеш код отаца својих, подигнућу сјеме твоје након тебе, које ће изаћи из утробе твоје, и утврдићу царство његово. Он ће сазидати дом имену мојему, и утврдићу пријесто царства његова довијека.“
> — 2 Сам 7, 12–13

Векове касније, архангел Гаврило каже Марији о Сину Којег ће родити:

> „Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида, оца његова; и цароваће над домом Јаковљевим вавек, и Царству његову неће бити краја.“
> — Лк 1, 32–33

Пророк Михеј именује и место:

> „А ти, Витлејеме-Ефрато, ако и јеси најмањи међу тисућама Јудинијем, из тебе ће ми изаћи који ће бити Господар у Израиљу, којему су изласци од почетка, од вјечнијех времена.“
> — Мих 5, 2

Обрати пажњу на крај стиха: Онај Ко ће се родити у Витлејему има изласке „од вјечнијех времена“. Месија није само човек кога ће Бог подићи — Његово порекло досеже у вечност.

У Старом Завету уљем су помазивани **пророци**, **свештеници** и **цареви**. Христос је Помазаник **у пуноћи** — и то не уљем, него **Духом Светим**. У назаретској синагоги Он чита о Себи речи пророка Исаије:

> „Дух Господњи је на мени; зато ме помаза да благовестим сиромасима; посла ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам заробљенима да ће бити пуштени, и слепима да ће прогледати; да ослободим потлачене;“
> — Лк 4, 18

Зато је Он истовремено:

- **Пророк** — не само да преноси вољу Очеву, него Сам **јесте** Реч Божја Која открива Оца;
- **Првосвештеник** — не приноси туђу жртву, него **Себе Самога** за живот света;
- **Цар** — али Његово Царство **није од овога света** (Јн 18, 36).

## Каквог Месију су чекали?

Многи у Израиљу очекивали су месију као **војсковођу** — новог Давида који ће мачем истерати Римљане и обновити земаљско царство. Христос их је у томе разочарао: није узео мач, није прихватио круну када су хтели да Га силом прогласе за цара (Јн 6, 15). Зашто је Његово месијанство **веће**? Зато што Рим није највећи непријатељ човека. Највећи непријатељи су **грех и смрт** — а њих не побеђује војска. Пророк Исаија је видео Месију Који спасава **страдањем**:

> „А он болести наше носи и немоћи наше узе на се, а ми мишљасмо да је рањен, да га Бог бије и мучи. Али он би рањен за наше пријеступе, избијен за наша безакоња; кар бјеше на њему нашега мира ради, и раном његовом ми се исцијелисмо.“
> — Ис 53, 4–5

Апостол Петар чита то пророштво као испуњено у Христу:

> „Он грехе наше сам изнесе на телу својем на дрво, да за грехе умремо, и за правду живимо, јер се његовом раном исцелисте.“
> — 1 Пт 2, 24

Пази на кључну реч: **исцелисте**. Христова рана није „исплата“ Богу, него **лек** за нашу болесну природу.

## Емануил — с нама Бог

Јеванђелист Матеј, после речи анђела Јосифу, додаје:

> „А све се ово догодило да се испуни што је Господ казао преко пророка који говори: Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и наденуће му име Емануил, што ће рећи: С нама Бог.“
> — Мт 1, 22–23

Ово је најдубље од три имена. Христос није само **Божји посланик**, ни највећи међу пророцима. У Њему **Сам Бог** долази к нама. Зато Пресвету Дјеву Марију Црква назива **Богородица** — она није родила само човека у коме би касније боравио Бог, него је по телу родила **Сина Божјег**. (О томе више на часу [Христос — истинити Бог и истинити Човек](https://verskanastava.com/srednja/3/istiniti-bog-i-istiniti-covek.md).)

Занимљиво је како је Јеванђеље по Матеју сложено. Почиње именом „с нама Бог“, а завршава се Христовим обећањем пред Вазнесење:

> „Учећи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“
> — Мт 28, 20

Цело Јеванђеље уоквирено је истом истином: **Бог је с нама**. Где је Христос „с нама“ данас? У Цркви, на **Литургији**, у Светим Тајнама, у молитви — и у ближњем, нарочито у ономе коме је потребна помоћ. Ово питање ће нас пратити кроз целу годину.

## Нови Адам

Треће име долази од апостола Павла. Он поставља Адама и Христа једног наспрам другог:

> „Јер као што кроз непослушност једнога човека посташе многи грешни, тако ће и кроз послушност једнога постати многи праведни.“
> — Рим 5, 19

> „Јер пошто је кроз човека смрт, кроз човека је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети.“
> — 1 Кор 15, 21–22

Павле Христа назива и „**последњим Адамом**“ (1 Кор 15, 45). Последњим — не зато што после Њега нема људи, него зато што је Он **коначни** човек, онакав какав је човек замишљен од почетка. Где је Адам посегнуо да постане као Бог, Син Божји је учинио обрнуто:

> „Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истоветан људима, и изгледом се нађе као човек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту.“
> — Фил 2, 6–8

| Први Адам                              | Нови Адам — Христос                                                                         |
| -------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **непослушност** код дрвета у рају     | **послушност до смрти** на дрвету Крста                                                     |
| хтео да постане као Бог — **без Бога** | Бог Који је **понизио Себе** и постао човек                                                 |
| кроз њега **смрт** улази у свет        | кроз Њега **васкрсење и живот**                                                             |
| **Ева** — непослушна                   | **Богородица** — „Нова Ева“, послушна речи Божјој: „нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1, 38) |

**Свети Иринеј Лионски (II век), Против јереси, II, 22 и III, 18. 22 (препричано)**

Христос је у Себи **обновио и сабрао** — „возглавио“ — цело човечанство, као нова Глава новог рода. Прошао је све узрасте људског живота, да би сваки узраст исцелио. И као што је Евином непослушношћу род људски био везан за смрт, тако је **чвор Евине непослушности развезан Маријином послушношћу**.

Христос, дакле, не „крпи“ стари живот. Он **започиње ново човечанство** — Цркву, у коју улазимо Крштењем. Шта је изгубљено у Адаму, у Христу није само враћено, него и **узнесено**: наша људска природа у Христу седи с десне стране Оца.

Зато православна икона Васкрсења — **Силазак у ад** — приказује Христа како за руку извлачи Адама и Еву из гробова. Нови Адам долази по старога.

**Свети Атанасије Велики, О оваплоћењу Логоса, 54 (у уобичајеном преводу)**

Бог је постао човек да би човек постао бог.

Наравно, не по природи — човек увек остаје створење — него **по благодати**: кроз заједницу са Богом човек постаје учесник божанског живота. То се зове **обожење**.

## Пази како говориш

- **„Христос“ није презиме.** То је назив службе; исповедамо: **Исус је Христос**.
- **Емануил — Сам Бог.** Христос није „човек кога је Бог посебно изабрао“, ни „највећи пророк“. Таква сужења воде у старе јереси (несторијанство, аријанство). Христос је **Син Божји Који је постао човек**.
- **Спасење није „плаћање казне“.** Христово дело је пре свега **исцељење** и обнова људске природе, **победа над смрћу** и повратак човека у заједницу са Богом.
- **Богородица — Нова Ева.** Црква је прославља као **Пресвету**, али она је зачета и рођена као и сви потомци Адамови; учење о „безгрешном зачећу“ (римокатоличко) Православна Црква не прихвата.

## Три имена — једна Личност

| Име           | Шта открива                                             |
| ------------- | ------------------------------------------------------- |
| **Месија**    | Бог је **веран** — испуњава обећање                     |
| **Емануил**   | у Христу **Сам Бог** долази к нама и остаје са нама     |
| **Нови Адам** | у Христу човек **почиње изнова** и позван је на обожење |

Адам се после пада сакрио од Бога међу дрвећем рајским. У Христу је Бог Сам дошао да потражи човека — и открио му Своје лице.

**За размишљање**

Пре следећег часа прочитај Јн 1, 1–18 и подвуци све што јеванђелист каже о **Логосу**. Које од три данашња имена ти је најближе — и зашто?

## Укратко

- Исус (хебр. Јешуа) значи „Господ спасава“; Христос није презиме, него назив: грчки превод хебрејског Месија — „Помазаник“.
- Христос је Помазаник у пуноћи — не уљем, него Духом Светим — и зато је истовремено Пророк, Првосвештеник и Цар; Његово Царство није од овога света.
- Емануил значи „с нама Бог“ — у Христу није дошао Божји посланик, него Сам Бог; зато је Дјева Марија Богородица.
- Христос је Нови (последњи) Адам — почетак новог човечанства. Где је Адам био непослушан, Христос је послушан до смрти; кроз Адама смрт, кроз Христа васкрсење.
- Свети Иринеј учи да Христос у Себи обнавља и сабира цело човечанство; Свети Атанасије — да је Бог постао човек да би човек постао бог по благодати.

## Кључни појмови

- **Исус** — Хебр. Јешуа — „Господ спасава“; лично име Сина Божјег по човештву, дато по речи анђела (Мт 1, 21).
- **Месија / Христос** — „Помазаник“ (хебр. / грч.); обећани Спаситељ, у Коме се у пуноћи испуњавају служба пророка, свештеника и цара.
- **Емануил** — „С нама Бог“ (Ис 7, 14; Мт 1, 23) — у Христу Сам Бог долази и остаје са људима.
- **Нови (последњи) Адам** — Христос као почетак новог, обновљеног човечанства; што је у Адаму изгубљено, у Христу је враћено и узнесено (Рим 5; 1 Кор 15).
- **Возглављење (рекапитулација)** — Учење Светог Иринеја Лионског да Христос у Себи, као у новој Глави, обнавља и сабира цело човечанство и сву историју.
- **Обожење** — Циљ човековог живота — заједница са Богом у којој човек по благодати, а не по природи, постаје учесник божанског живота.