# Параболе о Царству Божјем

*Семе, квасац, бисер и мрежа, уље у светиљкама и таланти — Христос говори о Царству језиком свакодневног живота*

Средња школа, III разред · Христос проповеда Царство Божје · https://verskanastava.com/srednja/3/parabole-o-carstvu-bozjem

Стави на длан једно зрно горушице. Мање је од зрна бибера — једва га видиш. Да ли се у њему може видети дрво? А колико квасца треба да ускисне тесто за велики хлеб? Само мало. У оба случаја велико је скривено у малом, а мало преображава велико. Христос је о највећој тајни — о Царству Божјем — говорио управо тако: сликама које су Његови слушаоци сваки дан држали у рукама.

![Њива са ковчегом блага, бисер у шкољци, горушичино дрво и изгубљена драхма](https://verskanastava.com/images/srednja-3/parabole-o-carstvu-bozjem.webp)

## Шта је парабола?

Реч **парабола** долази од грчког глагола који значи „ставити једно поред другог“ — **поређење**. То је кратка прича из свакодневног живота којом се открива духовна истина. Христос узима слике које су људи Галилеје добро познавали: њиву, семе, квасац, мрежу, бисер, свадбу, виноград.

Парабола није алегорија у којој сваки детаљ нешто „значи“. Обично има **једну средишњу поруку**. Значење појединости тражимо само тамо где их је дао Сам Христос (као у параболи о сејачу) или Свети Оци. Нису ни басне са моралном поуком: у средишту парабола увек је **Царство** — а у средишту Царства Сам Христос.

О параболама смо учили и раније — у [Христовим причама](https://verskanastava.com/osnovna/6/hristove-price.md) и у лекцији [Царство Божје](https://verskanastava.com/osnovna/8/carstvo-bozje.md). Сада ћемо их читати пажљивије: као целину која открива **какво** је Царство.

## Сејач и четири тла

Тринаесто поглавље Јеванђеља по Матеју садржи седам парабола о Царству. Прва је парабола о сејачу (Мт 13, 3–9): сејач изиђе да сеје, а семе пада на четири врсте тла. Ученици питају шта то значи, и Христос Сам тумачи (Мт 13, 18–23):

| Тло                | Шта се догоди семену                 | Христово тумачење                                                 |
| ------------------ | ------------------------------------ | ----------------------------------------------------------------- |
| **покрај пута**    | птице га позобаше                    | слуша реч о Царству и не разуме — нечастиви краде посејано у срцу |
| **каменито место** | никне брзо, па се осуши              | прима реч с радошћу, али нема корена — у невољи се саблазни       |
| **трње**           | трње га угуши                        | брига овога света и превара богатства загуше реч                  |
| **добра земља**    | доноси род — сто, шездесет, тридесет | слуша реч и разуме, и доноси род                                  |

> „А посејано на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме, који, дакле, и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.“
> — Мт 13, 23

**Сејач је Христос**, семе је реч Божја, а тло — **срце човека**. Свети Јован Златоусти запажа да Сејач сеје издашно, на сва тла, не бирајући: за земљорадника би то било расипање, али Бог никоме не ускраћује Своју реч. Разлика у плоду није ни у семену ни у Сејачу, него **у тлу**.

Шта у животу младог човека може бити „трње“? Бриге због оцена и будућности, жеља за новцем, екран који гута сваки слободан тренутак. Али нада постоји: тло се може обрађивати. Камен се вади, трње сече, пут преорава. Покајање је управо то — **орање срца**, да би постало добра земља.

## Зашто у параболама?

Ученици су питали и оно што би питао свако од нас:

> „И приступивши ученици рекоше му: Зашто им говориш у причама? А он одговарајући рече им: Зато што је вама дано да знате тајне Царства небескога, а њима није дано.“
> — Мт 13, 10–11

> „Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и слушајући не чују, нити разумеју.“
> — Мт 13, 13

Значи ли то да Бог некима унапред **ускраћује** разумевање? Не. Неколико стихова касније Христос наводи пророка Исаију и каже зашто не разумеју:

> „Јер је отврднуло срце овога народа, и ушима тешко чују, и очима својим зажмурише да како очима не виде, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.“
> — Мт 13, 15

Они су **сами** зажмурили. Парабола и **открива** и **скрива**: онима који траже, она отвара тајну Царства; онима који неће да чују, остаје само занимљива прича. Парабола никога не принуђава — она **позива** на размишљање и одлуку, као загонетка чији смисао добија онај ко за њим трага. Одлучује **отвореност или затвореност срца**.

## Шест слика Царства

Осталих шест парабола из Мт 13 можемо поредати у три групе:

| Парабола                        | Слика                                     | Особина Царства | Порука                                                             |
| ------------------------------- | ----------------------------------------- | --------------- | ------------------------------------------------------------------ |
| **горушично зрно** (13, 31–32)  | најмање семе постаје дрво                 | **РАСТ**        | почиње скромно — Христос и дванаесторица — а расте и обухвата свет |
| **квасац** (13, 33)             | мало квасца у три копање брашна           | **РАСТ**        | изнутра, неприметно преображава свет и човека                      |
| **благо у пољу** (13, 44)       | човек продаје све и купује њиву           | **ВРЕДНОСТ**    | вреди више од свега; налази се **с радошћу**                       |
| **скупоцени бисер** (13, 45–46) | трговац продаје све за један бисер        | **ВРЕДНОСТ**    | тражи се, и за њега се све оставља; Оци у бисеру виде Самог Христа |
| **кукољ у пшеници** (13, 24–30) | непријатељ сеје кукољ; раздвајање о жетви | **СУД**         | добро и зло расту заједно до краја; суд припада Богу на крају века |
| **мрежа** (13, 47–50)           | мрежа скупља рибе свакојаке               | **СУД**         | Црква позива све; раздвајање ће бити на свршетку века              |

> „Другу причу каза им говорећи: Царство небеско је као зрно горушично које узме човек и посеје на њиви својој. Оно је, истина, најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и настањују се на гранама његовим. Другу причу каза им: Царство небеско је као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.“
> — Мт 13, 31–33

> „Још је Царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши, човек сакри и од радости своје отиде и све што има продаде и купи поље оно.“
> — Мт 13, 44

Обрати пажњу на речи „од радости своје“. Човек не продаје све стиснутих зуба, као жртву, него **радосно** — јер је нашао нешто веће. Одрицање ради Царства није губитак, него размена мањег за веће.

Посебну пажњу заслужује кукољ. Слуге хоће одмах да га почупају, а домаћин каже:

> „А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме и пшеницу. Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ и свежите га у снопље да се сажеже, а пшеницу одвезите у житницу моју.“
> — Мт 13, 29–30

**Кукољ и стрпљење**

Парабола **не оправдава равнодушност** према греху — зло остаје зло. Али учи да **коначни суд над људима припада Богу**, а не нама. Није наше да прерано „чупамо“ људе и одлучујемо ко је кукољ, а ко пшеница: многи који данас личе на кукољ, сутра постају пшеница — покајањем. Сетимо се апостола Павла, који је прогонио Цркву.

Христос је, по Марку, говорио и о семену које расте само од себе, док сејач спава и устаје, „да он и не зна“ (Мк 4, 26–29). Царство расте тајанствено — силом Божјом, а не нашим планирањем.

## Четири параболе о позиву и будности

Христос је о Царству говорио и другим параболама. Четири од њих продубљују оно што смо видели у Мт 13.

**Свадба царевог сина** (Мт 22, 1–14). Цар спрема свадбу, а позвани се изговарају: један иде у поље, други у трговину. Тада цар шаље слуге на раскршћа да позову **све** — и зле и добре. Али један гост нема свадбеног руха:

> „А ушавши цар да види госте, угледа онде човека необучена у свадбено рухо. И рече му: Пријатељу, како си ушао амо без свадбеног руха? А он оћута.“
> — Мт 22, 11–12

Позив је дат свима, бесплатно. Али позив треба и **прихватити** — ући обучен у нови живот. Апостол Павле каже:

> „Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“
> — Гал 3, 27

Те речи Црква пева при Крштењу, док новокрштени са кумом и свештеником обилази купељ:

**Песма при Крштењу**

Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

**Десет девојака** (Мт 25, 1–13). Пет мудрих имају уље у светиљкама, пет лудих немају. Женик касни; све задремају. А онда:

> „А у поноћи стаде вика: Ево, женик долази, излазите му у сретање!“
> — Мт 25, 6

Луде иду да купе уље — и врата се затварају. Христос закључује:

> „Стражите, дакле, јер не знате дана ни часа у који ће Син Човечији доћи.“
> — Мт 25, 13

Ова парабола је основа богослужења првих дана **Велике седмице**: на јутрењима се пева тропар о Женику Који долази у поноћи и о блаженом слузи кога ће затећи будног. Тада се у храму износи икона **Женик** — Христос у трновом венцу, у порфири, везаних руку. Наш Женик није земаљски младожења, него Онај Који иде на Крст из љубави према Својој Невести — Цркви. Шта је **уље**? Оци га тумаче као милосрђе, молитву и дела љубави, а **Свети Серафим Саровски**, у разговору са Мотовиловим, као **благодат Духа Светога**, коју стичемо молитвом, Светим Тајнама и делима љубави. Уље се не може позајмити у последњем тренутку — свако га стиче сам, из дана у дан.

**Таланти** (Мт 25, 14–30). Господар полази на пут и слугама поверава таланте — једном пет, другом два, трећем један. Двојица их умножавају и чују:

> „А господар његов рече му: Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара својега.“
> — Мт 25, 21

Трећи каже: „Па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје“ (Мт 25, 25). Он ништа није изгубио — а ипак је осуђен. Грех није само учињено зло, него и **пропуштено добро**: живот „закопан“ из страха и лењости. Таланти нису само „таленти“ у смислу способности, него **сви дарови Божји** — живот, вера, време, људи око нас. Не умножавају се само успехом, него **љубављу**.

**Радници у винограду** (Мт 20, 1–16). Домаћин излази у свануће, па око трећег, шестог, деветог и једанаестог часа, и позива раднике у виноград. На крају свима даје исто — по динар. Први негодују, а домаћин одговара:

> „Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме последњему да дам као и теби. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?“
> — Мт 20, 14–15

Божја великодушност надилази људску рачуницу. Црква се на ову параболу позива у најсвечанијем тренутку године: на васкршњем јутрењу чита се **Пасхална беседа Светог Јована Златоустог**, у којој се каже да Господ прима и онога ко је дошао у први и онога ко је дошао у једанаести час, и све позива на гозбу вере. Ипак, пази: парабола **није оправдање** да се покајање одложи „за последњи час“ — нико не зна када је његов једанаести час. Њена порука је **радост** због Божје доброте, а не завист ни рачуница.

## Свих десет парабола заједно

| Царство …                        | Параболе                              | Мој одговор                            |
| -------------------------------- | ------------------------------------- | -------------------------------------- |
| **расте**                        | сејач, горушично зрно, квасац         | отворено срце — „добра земља“          |
| **вреди више од свега**          | благо, бисер, свадбена гозба          | оставити мање вредно, прихватити позив |
| **долази у пуноћи и доноси суд** | кукољ, мрежа, десет девојака, таланти | будност, умножавање дарова             |
| **дар је Божје милости**         | радници у винограду                   | радост, а не завист                    |

Када је, дакле, Царство — сада или на крају? Где је — у мени или у свету? Параболе одговарају: **и једно и друго**. Царство је **већ присутно** — у Христу и у Цркви, где расте као семе и квасац. А у **пуноћи** ће се открити на крају историје, о Другом доласку, када ће Бог раздвојити добро од зла. Царство није само будућност, а није ни само „унутрашње осећање“. О тој равнотежи — „већ сада, а још не“ — говори следећа лекција: [Царство Божје — циљ Христове проповеди](https://verskanastava.com/srednja/3/carstvo-bozje-cilj-propovedi.md).

## У којој параболи си ти?

Параболе се не завршавају на папиру. Свако од нас је у некој од њих: тло на које пада семе, слуга са талантом, девојка са светиљком, радник који је стигао у први или у једанаести час. Покушај и сам да напишеш кратку савремену параболу која почиње речима „Царство Божје је као …“ — са сликом из свог света. Пази само да Царство не сведеш на успех или срећу на земљи: Царство је **Бог Који царује љубављу**, а ми смо позвани на Његову гозбу.

## Укратко

- Парабола (грч. „поређење, стављање једног поред другог“) кратка је прича из свакодневног живота која открива духовну истину о Царству Божјем.
- Парабола и открива и скрива — отвара тајну онима који траже, а не принуђава оне који неће да чују; одлучује отвореност или затвореност срца, а не нека Божја предодређеност.
- Сејач сеје издашно на свако тло; разлика у плоду није у семену ни у Сејачу, него у тлу — у срцу човека.
- Параболе из Мт 13 откривају три особине Царства — расте тајанствено из малог (горушично зрно, квасац), вредније је од свега (благо, бисер) и на крају доноси суд (кукољ, мрежа).
- Свадба царевог сина, десет девојака, таланти и радници у винограду уче да је Царство дар за све, који се прима будно, одговорно и са радошћу, а не завишћу. Царство је већ присутно у Христу и Цркви, а у пуноћи долази на крају историје.

## Кључни појмови

- **Парабола** — Грч. „поређење“; кратка прича из свакодневног живота којом Христос открива духовну истину о Царству Божјем.
- **Сејач и семе** — Сејач је Христос, семе — реч Божја (реч о Царству), тло — срце човека.
- **Кукољ** — Коров сличан пшеници; у параболи — зло које у свету постоји уз добро до краја века.
- **Таланат** — У антици велика мера новца; у параболи — сваки дар Божји поверен човеку ради умножавања.
- **Женик** — Младожења; назив за Христа у параболи о десет девојака и у богослужењу Велике седмице.
- **Свадбено рухо** — Слика новог живота у Христу, у који се облачимо Крштењем и покајањем.
- **Пасхална беседа** — Беседа Светог Јована Златоустог која се чита на васкршњем јутрењу и позива све на радост Васкрсења.