# Свети Дух Утешитељ — Дух заједнице и Цар небески

*„Дух Истине, који од Оца исходи“ — Личност Свете Тројице Која од многих ствара једно*

Средња школа, III разред · Пасха, Вазнесење и Педесетница · https://verskanastava.com/srednja/3/sveti-duh-utesitelj

Скоро свака молитва у Цркви — и јутарња молитва код куће, и вечерње у храму, и молебан на почетку школске године — почиње истим речима: „Царе небески, Утешитељу…“. А опет, постоји педесет дана у години када се ове речи на почетку молитве не изговарају: од Васкрса до Педесетнице. Зашто баш тада? И Коме се, заправо, обраћамо када кажемо „Царе“ и „Утешитељу“ у истој реченици? Одговор води у последње Христове речи ученицима пред страдање — и у дан када је та молитва поново почела да се пева.

![Икона Силаска Светог Духа на апостоле](https://verskanastava.com/images/srednja-3/ikona-silazak-svetog-duha.webp "Силазак Светог Духа, новгородска икона. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

## Други Утешитељ

На Тајној вечери, у беседи коју бележи јеванђелист Јован (Јн 14–16), Христос ученицима, уплашеним због растанка, неколико пута говори о Духу Светом:

> „И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утешитеља да пребива с вама вавек, Духа Истине, кога свет не може примити, јер га не види, нити га познаје; а ви га познајете, јер са вама пребива, и у вама ће бити. Нећу вас оставити сиротне; доћи ћу к вама.“
> — Јн 14, 16–18

> „А Утешитељ Дух Свети, кога ће Отац послати у име моје, Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох.“
> — Јн 14, 26

> „А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину; јер неће говорити од себе, него ће говорити оно што чује, и јавиће вам оно што долази. Он ће мене прославити, јер од мојега ће узети, и јавиће вам.“
> — Јн 16, 13–14

Грчка реч за Утешитеља је **Параклит** — онај кога позивамо да стане поред нас: тешитељ, заступник, бранилац, помоћник. Пази на реч „**другог** Утешитеља“. Христос је и Сам Утешитељ ученицима; Дух Свети је „други“ — не нешто, него **Неко**, Личност као што је и Христос Личност. Он учи, подсећа, сведочи, уводи у истину, прославља Христа — то чини личност, а не безлична сила.

Христос чак каже да је **добро** што одлази: „ако ја не одем, Утешитељ неће доћи к вама; ако ли одем, послаћу га к вама“ (Јн 16, 7). Христос није био са ученицима само споља, као учитељ поред њих; Духом Светим Он ће бити **у** њима.

## Који од Оца исходи

Најважнија реченица о вечном постојању Духа налази се у истој беседи:

> „А када дође Утешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће сведочити за мене.“
> — Јн 15, 26

У овом стиху су две различите ствари. „Кога ћу вам ја **послати**“ — то је Христово **слање** Духа у свет, у времену, на Педесетницу. „Који од Оца **исходи**“ — то је **вечно** постојање Духа: Отац је **Извор**, од Кога се Син вечно рађа, а Дух вечно исходи. Отац, Син и Дух Свети живе од вечности у савршеној заједници љубави, три Личности једне Божанске природе. Зато у Символу вере исповедамо веру „у Духа Светога, Господа, Животворнога, Који од Оца исходи, Који се са Оцем и Сином заједно поштује и заједно слави“.

**Шта је filioque?**

На Западу је у раном средњем веку у Символ вере додата реч _filioque_ („и од Сина“), па се тамо исповеда да Дух исходи „од Оца и Сина“. Православна Црква тај додатак не прихвата. Прво, Символ вере саставили су и потврдили васељенски сабори и њега не може мењати један део Цркве. Друго, тиме се мешају вечно исхођење и слање у свет: Син **шаље** Духа у свет, али Дух **вечно исходи од Оца**, Који је једини Извор у Светој Тројици. О овој разлици говоримо са поштовањем према другим хришћанима, али јасно — јер се тиче тога ко је Бог.

Пази и на још једну замку. Често се каже: „Отац ствара, Син спасава, Дух освећује“ — као да свака Личност ради свој одвојени посао. Тако није. Свако дело Божје је **од Оца, кроз Сина, у Духу Светом** — и стварање, и спасење, и освећење. Света Тројица увек делује заједно.

## Педесетница — Вавилон обрнуто

Педесет дана после Васкрсења, на јеврејски празник Педесетнице, апостоли су били на окупу у Јерусалиму:

> „И кад се наврши педесет дана, беху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; и показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују. А у Јерусалиму борављаху Јудејци, људи побожни из свакога народа који је под небом. Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.“
> — Дап 2, 1–6

Да бисмо разумели шта се догодило, вратимо се на прве странице Библије — на **Вавилонску кулу** (учили смо о њој у другом разреду). Људи су рекли:

> „Послије рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.“
> — Пост 11, 4

А Бог је рекао:

> „Хајде да сиђемо и да им пометемо језик да не разумију један другога што говоре. Тако их Господ расу оданде по свој земљи, те не сазидаше града.“
> — Пост 11, 7–8

| Вавилонска кула (Пост 11)                | Педесетница (Дап 2)                                           |
| ---------------------------------------- | ------------------------------------------------------------- |
| људи хоће да стигну до неба својом силом | Бог силази и дарује Духа                                      |
| „да стечемо себи име“                    | апостоли говоре „о величанственим делима Божијим“ (Дап 2, 11) |
| један језик — па пометња и неразумевање  | многи језици — а свако разуме                                 |
| расејање народа по земљи                 | сабирање народа у једну Цркву                                 |

На Педесетницу Бог не враћа један заједнички језик. Народи остају различити, свако чује свој језик — а ипак се **разумеју**. Јединство Духа није једноличност, него заједница различитих. **Кондак Педесетнице** то каже овако: Свевишњи је некада, сишавши, помео језике и разделио народе, а сада, раздајући огњене језике, све позива у јединство (препричано). Тог дана се крстило око три хиљаде људи, и рођена је Црква:

> „И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“
> — Дап 2, 42

**Педесетница** се празнује **50. дан по Васкрсу**, увек у недељу; у народу се зове **Тројице** или **Тројичиндан**, јер се тог дана Света Тројица јавља у пуноћи. Храм се кити зеленим гранчицама и травом. На Педесетницу се први пут после Васкрса поново пева „Царе небески“ — Црква је дочекала Утешитеља и поново Га призива на почетку молитава. На вечерњу се читају **коленопреклоне молитве** Светог Василија Великог: верни први пут после Васкрса клече. Сутрадан, у понедељак, су **Духови** — празник Светога Духа.

## Дух заједнице

Дух Свети не долази да би сваки верник имао „свој“ доживљај, него да би од многих створио **једно**. Пред средишњу молитву Литургије свештеник благосиља народ речима апостола Павла (уп. 2 Кор 13, 13):

**Возглас на Литургији**

Благодат Господа нашега Исуса Христа, и љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа, да буде са свима вама.

Дух је Онај Који дарује **заједницу**. Апостол Павле то објашњава сликом тела:

> „Различни су дарови, али је Дух исти. И различне су службе, али је Господ исти. И различна су дејства, али је исти Бог који дејствује све у свима. Но свакоме се даје пројава Духа на корист.“
> — 1 Кор 12, 4–7

> „Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени.“
> — 1 Кор 12, 13

Дарови су различити — неко уме да пева, неко да слуша, неко да организује, неко да теши — а сви су „**на корист**“ заједнице. Погледај своје одељење: колико различитих дарова, и колико би могли да служе једни другима.

Дух Свети чини и Евхаристију. На Литургији свештеник у тихој молитви призива Духа Светога **на нас и на принесене Дарове**, да хлеб и вино постану Тело и Крв Христова. То призивање зове се **епиклеза**. Литургија није наше „сећање“ које сами производимо, него дело Духа Светога у Цркви.

А Дух који живи у нама показује се у плодовима:

> „А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона.“
> — Гал 5, 22–23

Пази: Павле каже „плод“, у једнини. То није списак одвојених врлина које скупљамо као бодове, него један живот, у коме из љубави расте све остало — јер се, како пише, „љубав Божија излила у срца наша Духом Светим који је дат нама“ (Рим 5, 5).

## Царе небески

Сада можемо са разумевањем да прочитамо молитву са којом почињемо:

**Царе небески**

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

Овако ову молитву пишемо и молимо на **црквенословенском** језику, старим црквеним словима:

![Молитва Царе небески на црквенословенском језику](https://verskanastava.com/images/osnovna-7/csl-care-nebeski.webp "Царе небески на црквенословенском језику. Извор: Wikimedia Commons, јавно власништво.")

| Израз                               | Значење                                                                                      |
| ----------------------------------- | -------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Царе небески**                    | Дух је Бог, Господ (Символ вере), једнак Оцу и Сину — Њему се молимо као Цару, не као „сили“ |
| **Утешитељу, Душе истине**          | Он теши, заступа и уводи у истину — а Истина је Христос (Јн 14, 6)                           |
| **који си свуда и све испуњаваш**   | нема места ни времена где Бог није                                                           |
| **ризницо добара и даваоче живота** | сви дарови и сам живот долазе од Оца кроз Сина у Духу Светом                                 |
| **дођи и усели се у нас**           | циљ је да постанемо храм Духа Светога (1 Кор 6, 19)                                          |
| **очисти нас … и спаси, Благи**     | Дух исцељује и обнавља човека — дар, а не наша заслуга                                       |

Апостол Павле пита Коринћане нешто што важи и за нас:

> „Или не знате да је тело ваше храм Светога Духа који је у вама, којега имате од Бога и нисте своји?“
> — 1 Кор 6, 19

## Стицање Духа Светога

Свети **Серафим Саровски**, руски светитељ (1754–1833), имао је познати разговор са младим племићем **Николајем Мотовиловом**, који га је питао шта је циљ хришћанског живота. Свети Серафим му је одговорио да циљ није сам пост, ни молитва, ни бдење, ни милостиња — то су **средства** — него **стицање Духа Светога Божјег**. Као што трговац не тргује ради трговине, него ради добити, тако и хришћанин пости, моли се и чини добра дела да би стекао благодат Духа Светога (препричано).

То мења поглед на цео духовни живот: не скупљамо „добра дела“ да бисмо Богу нешто доказали, него се отварамо Њему да се усели у нас. Дух Свети није „сила“ коју користимо, него **Бог Који Се дарује** и од многих ствара једно. Зато и школску годину, и сваки рад, и сваку молитву почињемо истим позивом: **дођи и усели се у нас**.

## Укратко

- Христос је обећао „другог Утешитеља“ (грч. Параклит) — Духа Истине, Који учи, подсећа и уводи у сву истину.
- Дух Свети је Личност Свете Тројице, Бог, а не безлична сила; Он вечно исходи од Оца (Јн 15, 26), а Син Га шаље у свет. Додатак „и од Сина“ (filioque) није православно учење.
- На Педесетницу, 50. дан по Васкрсу, Дух Свети сишао је на апостоле — Вавилон обрнуто — расејани народи сабирају се у једну Цркву.
- Дух Свети је Дух заједнице — различити дарови, а „Дух исти“; Он чини да хлеб и вино на Литургији постану Тело и Крв Христова.
- Плод Духа је љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22–23).
- Молитвом „Царе небески“ почињемо скоро сваку молитву; по Светом Серафиму Саровском, циљ хришћанског живота је стицање Духа Светога.

## Кључни појмови

- **Утешитељ (Параклит)** — Назив Духа Светога — тешитељ, заступник, помоћник кога призивамо.
- **Исхођење** — Вечни начин постојања Духа Светога од Оца као Извора (Јн 15, 26); разликује се од слања Духа у свет кроз Сина.
- **Педесетница** — Силазак Духа Светога на апостоле 50. дан по Васкрсењу; рођендан Цркве; у народу Тројице (Тројичиндан).
- **Епиклеза** — Призивање Духа Светога, нарочито у Литургији, на нас и на принесене Дарове.
- **Плод Духа** — Особине живота у Духу — љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање.