# „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“ *Први возглас Литургије — сабрање Цркве као улазак у Царство Свете Тројице* Средња школа, IV разред · Света Литургија — пројава Царства Божјег · https://verskanastava.com/srednja/4/blagosloveno-carstvo Око средине II века један образовани хришћанин у Риму, философ по позиву, написао је цару одбрану своје вере. Хришћане су тада сумњичили за свашта — за тајне скупове, чак и за злочине. Он је одлучио да једноставно **опише** шта хришћани раде недељом: где се окупљају, шта читају, како се моле, шта једу. То је **Свети Јустин Философ**, који ће касније за ту веру пострадати као мученик. Кад данас прочиташ његов опис, имаш необичан осећај: као да је био прошле недеље у твојој парохији. Шта је то што се у деветнаест векова није променило? И зашто сав тај низ почиње једном реченицом коју свештеник изговара пре свега другог? ![Зора улази кроз отворена врата храма и обасјава брод до олтара](https://verskanastava.com/images/srednja-4/blagosloveno-carstvo.webp) ## Шта се за деветнаест векова није променило **Свети Јустин Философ, Прва апологија (65–67), препричано** У дан који се назива „даном сунца“ сви који живе по градовима и селима сабирају се **на једно место**. Читају се записи апостола и списи пророка, колико време допушта. Кад читач заврши, предстојатељ речју поучава и позива да се добро које се чуло и живи. Затим сви заједно устају и моле се. Доносе се хлеб, вино и вода; предстојатељ узноси молитве и **благодарење** колико може, а народ се сагласи говорећи **„Амин“**. Сви се причешћују оним над чиме је благодарено, а ђакони однесу и онима који нису могли да дођу. Имућнији, ко колико хоће, дају прилог, а предстојатељ њиме помаже сирочад, удовице, болесне, затворенике и странце. Сабирамо се баш у тај дан јер је то први дан, у који је Бог створио свет, и јер је у тај дан Исус Христос, Спаситељ наш, васкрсао из мртвих. Подвуци оно што препознајеш: **сабрање** на једном месту, **читања**, **поука**, **молитва**, **хлеб и вино**, **благодарење**, **„Амин“** народа, **Причешће**, брига за **сиромашне**. То није опис „верског обреда“ једног свештеника, него **дела целе заједнице**. Отуда и име: грчко **λειτουργία** значи „заједничко дело“, „служба народа“. Овим часом почињемо да Литургију пролазимо **возглас по возглас**. О њеном току, деловима и смислу учио си већ више пута (последњи пут у лекцији [Света Литургија — пројава Царства небеског](https://verskanastava.com/srednja/3/liturgija-projava-carstva.md)). Сада се заустављамо дуже на сваком возгласу — као кад читамо песму стих по стих. ## Пре првих речи Литургија не почиње „из ничега“. Пре свега тога свештеник је на **проскомидији** припремио Дарове — хлеб (просфору) и вино — и поменуо живе и упокојене. Затим ђакон, пред самим почетком, подсећа свештеника да је дошло **време да Господу служимо**. Те речи потичу из псалма, који у Псалтиру гласи: > „Време је Господу чинити…“ > — Пс 118, 126 Дословно: време је да **Господ делује**. Ми смо сабрани, али **не почињемо ми** — почиње Господ. Ђакон тражи благослов, а свештеник узима **Свето Јеванђеље** и њиме чини знак крста над **антиминсом** на Часној трпези. Антиминс носи **потпис епископа**: ниједна Литургија није „приватна“, свака се служи у заједници са епископом и целом Црквом. **Почетак Литургије** Ђакон: Благослови, владико. Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин. Ђакон: У миру Господу се помолимо. Народ: Господе, помилуј. | Редослед | Шта се догађа | | -------------------- | ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- | | **Проскомидија** | на жртвенику се припремају Дарови; помињу се живи и упокојени | | **Благослов** | ђакон, подсећајући да је време да Господу служимо (уп. Пс 118, 126), тражи благослов: „Благослови, владико“ | | **Возглас** | свештеник Јеванђељем чини крст над антиминсом: „Благословено Царство…“ | | **„Амин“** | народ потврђује: нека буде, тако је | | **Велика јектенија** | „У миру Господу се помолимо“ — почиње заједничка молитва сабране Цркве | Обрати пажњу на оно што **не** стоји на почетку. Литургија не почиње молитвом за нас, ни поуком, ни покајањем. Почиње **објавом**. ## Реч по реч **„Благословено…“** Ко овде кога благосиља? Не тражимо од Бога благослов — **ми благосиљамо** Њега. „Благословити“ у библијском језику значи: признати дар и прославити Даваоца. Јевреји су над хлебом и чашом изговарали благослове Богу; и Христос је на Тајној вечери над хлебом благословио (Мт 26, 26) и заблагодарио (Лк 22, 19). Зато Литургија почиње **славословљем**: Царство није нешто што смо заслужили или изградили, него **дар** коме се радујемо. **„…Царство…“** Да ли је Царство само будућност? Оно јесте **циљ историје** — али се на Литургији већ сада стварно даје и окуша. Литургија не „глуми“ Царство, нити га само обећава: она је његова **пројава** и **предокус**. **„…Оца и Сина и Светога Духа…“** Зашто Царство има име Свете Тројице? Зато што Царство **није место** ни политичко уређење, него **заједница** — са Оцем, кроз Сина, у Духу Светом. Бог је у Себи вечна заједница љубави три Личности, па је и Његово Царство заједница. Пази: то **не значи** да свака Личност има „своје“ царство, као три надлежности. **Једно је Царство**, једна божанска воља и сила — од Оца, кроз Сина, у Духу Светом. **„…сада и увек и у векове векова.“** Ту се сусрећу **време и вечност**. „Сада“ — у овом тренутку, на овом месту, са овим људима; „у векове векова“ — вечност. На Литургији вечно **улази** у наше време. **„Амин.“** Зашто одговара народ, а не свештеник? Зато што Литургија није његова приватна молитва. Апостол Павле већ у првом веку подразумева да сабрани потврђују благодарење својим „Амин“: > „Јер ако благосиљаш духом, како ће онај који заузима место обичног верника рећи Амин на твоје благодарење, кад не зна шта говориш?“ > — 1 Кор 14, 16 „Амин“ није аплауз ни формалност. То је **потпис** сабрања: „То је и моја молитва — нека буде!“ ## Сада и увек и у векове векова Филозофи су одувек питали шта је време — и да ли је вечност само „много времена“ или нешто сасвим друго. Хришћанство одговара на свој начин: вечност није бесконачно продужено време, него **живот Божји**, и он може да **уђе** у наше време, а да га не уништи. Две крајности су подједнако погрешне: - **„Царство је само небо после смрти.“** Онда Литургија нема везе са светом, а хришћанин чека „своју награду“ и не гледа око себе. - **„Царство је бољи свет који ћемо ми изградити.“** Онда је Литургија сувишна, а Царство постаје политички програм — а историја показује колико су скупо људе коштали „земаљски рајеви“. Возглас каже нешто треће: Царство је **Божје** (не наше дело), **већ сада** (не само после смрти) и **у векове векова** (не пролазно). Зато Литургија није бекство из света, него место где свет почиње да се **преображава**. Литургија и **чека** то Царство. Последње речи Светог Писма јесу молитва Цркве: > „И Дух и Невеста говоре: Дођи! И који чује нека каже: Дођи! И ко је жедан нека дође, и ко хоће нека узме воду живота на дар. … Говори Онај који сведочи ово: Да, доћи ћу скоро. Амин, да дођи, Господе Исусе!“ > — Отк 22, 17. 20 Прво „Амин“ Литургије и последње „Амин“ Библије исказују исто: Царство је **већ ту** — и зато за њим још више **чезнемо**. ## Сабрање — Црква постаје видљива Литургија не почиње тек возгласом. Она почиње **већ када се верни сабирају** у храм. Грчка реч за то је **синакса** — сабрање. Расејани појединци, свако са својим бригама, улазе на једно место и постају **једно тело**. **Свети Максим Исповедник** (VII век) у _Мистагогији_ тумачи да улазак верних у храм и почетак службе значе **прелазак** из расејаности овога света у заједницу Царства, а да Црква сабрана око Христа постаје **икона будућег века** (препричано). Храм тада није сала у којој „гледамо“ службу, него место где се, у малом, види оно што ће бити у великом: сви сабрани око Бога. Отуда и нека питања која вреди себи искрено поставити — без осуђивања других: - Шта значи **закаснити** на Литургију, ако је њен почетак улазак у Царство? (Није питање „казне“, него тога шта пропуштамо.) - Шта значи стајати у храму као **посматрач**, а не као учесник? - Може ли се Литургија „пратити“ преко екрана? (Пренос може бити утеха болесноме, али **сабрање** се не може пренети — оно се или догађа или не.) ## Три почетка — исти возглас Возглас „Благословено Царство…“ не чује се само на Литургији. Њиме почињу и **Крштење** и **Венчање**. Дневна богослужења, на пример вечерње, по правилу почињу другачије: „Благословен Бог наш…“ Зашто баш ове три службе почињу **Царством**? | Света Тајна | Шта у њој постаје ново | Веза са Царством | | ------------- | ------------------------------------------------------------------------ | ------------------------------------------------------------------------------ | | **Крштење** | човек умире старом животу и рађа се за нови у Христу; постаје члан Цркве | улаз у Царство (Јн 3, 5); новокрштени одмах приступа Причешћу | | **Венчање** | двоје постају „једно тело“; брак се уздиже у малу цркву | брак се преображава у пут ка Царству; венци су знак славе и мученичког подвига | | **Литургија** | Црква се сабира, приноси Дарове и причешћује се | сама пројава и предокус Царства | > „Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“ > — Јн 3, 5 Закључак: возглас „Благословено Царство…“ стоји на почетку оних служби које **човека и његов живот уводе у евхаристијску заједницу**, тј. у Царство. Пази на једну појединост: данас се Крштење и Венчање најчешће не служе у оквиру Литургије. Али њихов **изворни** смисао је евхаристијски — новокрштени је у древној Цркви из купеље ишао право ка Чаши, а и венчање је било повезано са Причешћем. О томе си учио у лекцији [Света Литургија — Светајна Цркве](https://verskanastava.com/srednja/3/liturgija-svetajna-crkve.md). ## Нови Јерусалим Какво је то Царство које Литургија објављује? Последње главе Светог Писма описују га сликом града: > „И видех небо ново и земљу нову; јер прво небо и прва земља прођоше, и мора нема више. И видех Свети град, Јерусалим нови, где силази са неба од Бога, припремљен као невеста украшена мужу својему. И чух глас громки са неба који говори: Ево Скиније Божије међу људима, и Он ће становати с њима, и они ће бити народ његов, и сам Бог биће с њима; И Бог ће отрти сваку сузу из очију њихових, и смрти неће бити више, ни жалости ни јаука, ни бола неће бити више; јер прво прође. И рече Онај што седи на престолу: Ево, све чиним новим. И рече ми: Напиши, јер су ове речи верне и истините.“ > — Отк 21, 1–5 Прочитај још једном и потражи шта од тога већ препознајеш на Литургији: | Нови Јерусалим (Отк 21) | Литургија | | ------------------------- | --------------------------------------------------------------------------------------------- | | Бог станује међу људима | Христос међу сабранима и у Даровима | | „они ће бити народ његов“ | једно сабрање, један народ Божји | | глас са неба, слава | појање, славословље | | „све чиним новим“ | освећени Дарови — хлеб и вино постају Тело и Крв Христова, нова твар | | „смрти неће бити више“ | Причешће — „лек бесмртности“, како га назива Свети Игњатије Богоносац (Посланица Ефесцима 20) | Пази: Нови Јерусалим **силази са неба** — он није дело људских руку. И не долази да уништи земљу, него да је учини **новом**. Зато је одговор на питање „Да ли је Литургија бекство од стварности или њено преображење?“ јасан: **преображење**. Ко на Литургији окуси свет у коме „Бог отире сваку сузу“, тај се враћа у свој свет са другачијим очима — и не може више да буде равнодушан према сузама других. ## „Литургија је само обред“ Можда си то већ чуо од вршњака: _„Литургија је досадан обред. Бог је у срцу, не треба ми црква.“_ То није глупа примедба и не треба је исмевати. Она често крије искрену жељу за **живом** вером, а не за празном формом. Али на њу се може разложно одговорити: | Тврдња | Одговор | | ------------------------------ | ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | | „То је само обред.“ | Литургија није обред који неко изводи, него **сабрање** у коме Црква постаје Тело Христово (уп. 1 Кор 10, 17; 12, 27). Обреди су ту као језик тог сабрања, а не као његова замена. | | „Вера је приватна ствар.“ | Бог је Света Тројица — **заједница**; и Његово Царство је заједница. Хришћанство које остаје „само моје“ није више Христово. | | „Бог је у срцу.“ | Тачно — и баш зато је срцу потребна **храна**. На Литургији се срце храни Христом; „Бог у срцу“ и Литургија се не искључују. | | „Увек су исте речи — досадно.“ | Поновљивост није монотонија. И љубав се изражава истим речима („волим те“), а сваки пут је нова. | Циљ таквог разговора није да „победиш“ друга, него да му покажеш да за твојом вером стоје **разлози** — и да те се тиче оно што он мисли. **За следећу Литургију** Дођи на сам почетак. Обрати пажњу ко изговара возглас „Благословено Царство…“, а ко одговара „Амин“ — и изговори га и сам (или сама), свесно, као свој потпис. Затим ослушни Велику јектенију: за кога се све Црква моли, тек што је ушла у Царство? А код куће одговори у две-три реченице: зашто Литургија почиње објавом Царства Свете Тројице? Литургија не почиње нама, него Богом и Његовим Царством. Царство је већ отворено: свештеник га објављује — а ми, заједно, одговарамо: **Амин**. ## Укратко - Литургија почиње објавом, а не молбом: свештеник Јеванђељем чини крст над антиминсом и објављује „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова“, а народ одговара „Амин“. - „Благословено“ — ми не тражимо благослов, него благосиљамо Бога; прва реч Литургије је славословље, јер је Царство дар. - Царство носи име Свете Тројице јер није место ни уређење, него заједница са Оцем кроз Сина у Духу Светом; једно је Царство, једна воља и сила Божја. - „Сада и увек и у векове векова“: на Литургији вечност улази у наше време — Царство које долази већ се стварно даје, а у пуноћи ће се открити на крају историје. - Литургија је сабрање (синакса) и заједничко дело народа: Свети Јустин Философ (II век) описује недељно сабрање на коме народ на благодарење одговара „Амин“ — као и данас. - Истим возгласом почињу Крштење и Венчање, јер и они уводе човека у живот Царства; слика Новог Јерусалима (Отк 21) показује да Литургија није бекство од света, него његово преображење. ## Кључни појмови - **Возглас** — Гласно изговорени завршетак свештеникове молитве или објава којом се народ позива на учешће; народ одговара „Амин“. - **Синакса (сабрање)** — Окупљање верних на једном месту око Христа; њиме Црква постаје видљива као једно Тело. - **Антиминс** — Освећено платно са представом полагања Христа у гроб и потписом епископа, на коме се служи Литургија. - **Есхатон** — Последња, коначна стварност — Царство Божје као циљ историје, које се у Литургији већ сада открива. - **Предокус Царства** — Стварно, али још не потпуно учешће у будућем Царству — на Литургији и у Светим Тајнама. - **Нови Јерусалим** — Библијска слика (Отк 21) Царства Божјег на крају времена, у коме Бог станује са људима.