# Крштење и Миропомазање — темељ новог живота

*„У Христа се обукосте“ — нови идентитет као темељ хришћанског етоса*

Средња школа, IV разред · Хришћански етос и изазови савременог света · https://verskanastava.com/srednja/4/krstenje-temelj-novog-zivota

На претходним часовима чули смо неколико гласних одговора овог света на питање шта човек вреди: _ти си оно што имаш_, _ти си оно што постигнеш_, _ти си број пратилаца, оцена, плата, изглед_. Сви ти одговори имају нешто заједничко — твоја вредност у њима је увек **условна** и увек може да се изгуби. Црква на то питање одговара другачије, и тај одговор не зависи од тебе: дат ти је на дан твог **крштења**. Прошле године смо упознали шта се у Крштењу и Миропомазању дешава (лекција [Крштење и Миропомазање](https://verskanastava.com/srednja/3/krstenje-i-miropomazanje.md)). Сада, на крају школовања, питамо даље: **шта то значи за мој живот** — за мој однос према себи, према стварима и према другима?

![Река у свитање, дрвени крст на обали, бела хаљина и упаљена свећа](https://verskanastava.com/images/srednja-4/krstenje-temelj-novog-zivota.webp)

## Ко сам ја? — „У Христа се обукосте“

Апостол Павле Галатима пише реченицу коју Црква пева над сваким новокрштеним:

> „Јер сте сви синови Божији вером у Христа Исуса. Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте. Нема више Јудејца ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човек) у Христу Исусу.“
> — Гал 3, 26–28

„Обући се у Христа“ не значи носити Га као костим, споља. Одећа у Писму показује **ко је човек**: цар носи царску, свештеник свештеничку одећу. Ко се „обукао у Христа“, тај Христом и живи. И приметимо други део: у Христу падају зидови који људе деле — народност, друштвени положај, пол. Нико није „мање вредан“. То ће нам бити веома важно када будемо говорили о насиљу и искључивању.

Док новокрштени, са кумом и свештеником, обилази око купеље, Црква пева:

**Песма при обходу око купеље**

Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте.

## Пут кроз чин — од запада ка истоку

Чин Крштења и Миропомазања, сачуван у **Требнику**, није низ одвојених обреда, него један пут. Ево његових главних корака и онога што они говоре о хришћанском животу:

| Део чина                                        | Шта се дешава                                                                                                                     | Шта то значи                                                                                            |
| ----------------------------------------------- | --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | ------------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **Оглашење**                                    | молитве којима се човек ослобађа власти зла                                                                                       | у древној Цркви припрема оглашених трајала је дуго — вера се учила и живела пре крштења                 |
| **Одрицање од сатане**                          | окренут ка **западу**, крштеник (или кум у име детета) три пута изјављује да се одриче сатане, свих дела његових и сваке гордости | слободан и јаван раскид са злом и са свим што одваја од Бога; први чин хришћанске слободе је једно „не“ |
| **Сједињење са Христом**                        | окренут ка **истоку**, изјављује да се сједињује са Христом и исповеда **Символ вере**                                            | „да“ Христу као Цару и Богу; вера није приватно мишљење, него исповедање вере Цркве                     |
| **Освећење воде и јелеја**                      | молитва над водом; помазање јелејем                                                                                               | творевина постаје носилац благодати; крштеник се, као борац, припрема за борбу са злом                  |
| **Троструко погружење**                         | у име Оца, и Сина, и Светога Духа                                                                                                 | умирање старог човека и васкрсење новог (Рим 6, 3–4)                                                    |
| **Бело рухо, крстић**                           | новокрштени се облачи у белу хаљину и добија крст                                                                                 | одећа нетрулежности; ношење крста је следовање Христу, а не амајлија                                    |
| **Миропомазање**                                | помазање Светим миром уз речи да је то печат дара Духа Светога                                                                    | лична Педесетница; миро освећује патријарх — дар целе Цркве                                             |
| **Обход око купељи, читања, постриг, Причешће** | песма „Ви који се у Христа крстисте“; Рим 6, 3–11 и Мт 28, 16–20; прамен косе као прва жртва Богу                                 | радост Цркве; улазак у евхаристијску заједницу — новокрштени се причешћује                              |

Пут води **од запада ка истоку**: од таме ка светлости, од затворености у себе ка заједници. Чин почиње одрицањем, а завршава се Чашом. То је, у малом, цео хришћански живот. А Јеванђеље које се чита на Крштењу завршава се речима васкрслог Христа:

> „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“
> — Мт 28, 19–20

Крштење, дакле, није крај учења, него његов почетак: „учећи их да држе све“ — цео живот.

**Свети Кирило Јерусалимски, Тајноводствене поуке II, 4 и III, 1**

У IV веку у Јерусалиму новокрштенима се, у седмици после Васкрса, објашњавало шта им се у Крштењу догодило. Те поуке Предање приписује Светом Кирилу Јерусалимском (неки истраживачи мисле да их је коначно уобличио његов наследник, епископ Јован). О изласку из воде ту стоји (у нашем преводу): „И у исти час сте умирали и рађали се; и та спасоносна вода постала вам је и гроб и мати.“

А о Миропомазању (у нашем преводу): „Пошто сте постали заједничари Христови, с правом се и сами зовете помазаницима.“ Име **Христос** и значи „Помазаник“ — а хришћанин је онај ко је помазан Његовим Духом.

## Умрети и васкрснути са Христом

На сваком Крштењу чита се шеста глава Посланице Римљанима. Њен средишњи стих гласи:

> „Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу.“
> — Рим 6, 4

Приметимо како Павле размишља. Он не каже: „крстили сте се, дакле сад морате да будете добри“. Он каже: **крштени сте у Христову смрт и васкрсење — дакле, живите оно што јесте.** Из онога што се догодило излази начин живота:

> „Тако и ви сматрајте себе да сте мртви греху, а живи Богу у Христу Исусу, Господу нашем. Да не царује, дакле, грех у вашему смртном телу, да га слушате у похотама његовим; нити дајите удове своје греху за оружје неправде; него предајте себе Богу, као оживљени из мртвих, и удове своје Богу за оружје правде.“
> — Рим 6, 11–13

„Стари човек“ није наше тело, ни наша младост, ни наша личност. То је начин живота затворен у себе, подложан страстима и смрти. „Нови човек“ није неко ко више никада не греши, него неко ко припада Христу и у Њему стално изнова почиње. Апостол то сажима једном реченицом:

> „Стога, ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође, гле, све ново постаде.“
> — 2 Кор 5, 17

**Ни магија, ни пуки символ**

Крштење није „заштита“, ни обичај „за срећу“, ни услов да дете „буде наше“. Благодат није магија која делује без нас. Али Крштење није ни пуки символ, ни само јавна изјава вере: благодат је **стварна**, сједињење са Христом је **стварно**. Бог даје дар у потпуности; наш живот је одговор на њега.

## Печат Духа и његов плод

Одмах после Крштења, у истом чину, новокрштени — и одрасли и беба — прима **Миропомазање**. Свештеник помазује Светим миром чело, очи, ноздрве, уста, уши, груди, руке и ноге, говорећи да је то печат дара Духа Светога. Цео човек — шта гледа, шта говори, шта чује, шта ради, куда иде — посвећен је Богу.

Дух Свети није „награда за доброту“, него Онај Који у нама живи и полако мења наш живот. Апостол набраја шта Он рађа у човеку:

> „А плод Духа јесте: љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброта, вера, кротост, уздржање. За такве нема закона.“
> — Гал 5, 22–23

То је **плод**, а не производ: не прави се за један дан, него расте, полако, ако се чува. Зато Павле Колошанима, користећи исту слику одеће из Крштења, пише:

> „Не лажите један другога, јер свукосте старога човека са делима његовим, и обукосте се у новога, који се обнавља за познање, према лику Онога који га је саздао…“
> — Кол 3, 9–10

> „Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост, подносећи један другога, и опраштајући један другоме ако ко има тужбу на кога; као што Христос опрости вама, тако и ви. А поврх свега тога, обуците се у љубав, која је свеза савршенства.“
> — Кол 3, 12–14

## Постани оно што јеси

Хришћански морал се често погрешно замишља као списак забрана који неко споља намеће. Крштење показује нешто сасвим друго. Хришћанска етика може се сажети у три речи: **„Постани оно што јеси.“** Већ си обучен у Христа — живи као Христов. Већ си уд Тела Христовог — живи као део заједнице. Већ си се одрекао зла — не дај му поново власт.

Погледајмо како то изгледа у изазовима о којима говоримо ове године:

| Изазов                   | Одговор из Крштења                                                                                                                        |
| ------------------------ | ----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- |
| **егоизам**              | више нисам „сам“: уд сам Тела Христовог, мој живот је повезан са животом других (лекција [Егоизам](https://verskanastava.com/srednja/4/egoizam.md))                   |
| **потрошачки идентитет** | моја вредност је у томе што сам „обучен у Христа“, а не у одећи коју купујем ([потрошачко друштво](https://verskanastava.com/srednja/4/potrosacko-drustvo.md))        |
| **насиље и мржња**       | одрекао сам се сатане и свих дела његових; Дух Свети рађа мир и кротост ([вршњачко насиље](https://verskanastava.com/srednja/4/delinkvencija-i-vrsnjacko-nasilje.md)) |
| **искључивање других**   | у Христу „нема више Јудејца ни Јелина“ — нико није сувишан ни мање вредан                                                                 |

Ово не значи да крштени више неће грешити. Значи да, када падне, зна **ко је** и куда да се врати.

## Питања која често постављамо

**Зашто се крштавају бебе ако не знају шта се дешава?** Беба се крштава у вери **Цркве, родитеља и кума** — као што је и рођена, без свог пристанка, у породицу која је воли и која јој даје језик, име и дом. Бог дарује благодат и најмањима. Одговорност за то да дете упозна дар који је примило преузимају родитељи и кум. А када одрасте, дете ће слободно, целим својим животом, тај дар прихватати.

**Може ли се Крштење поновити?** Не. У Символу вере, на свакој Литургији, исповедамо:

**Из Символа вере**

Исповедам једно крштење за опроштење грехова.

Онај ко после крштења падне не губи своје крштење. За нове грехе Црква има лек — **покајање и исповест**, које Свети Оци понекад зову „другим крштењем“, крштењем сузама. О томе смо говорили у лекцији [Покајање и исповест](https://verskanastava.com/srednja/3/pokajanje-i-ispovest.md).

**Шта је кумство?** **Духовно сродство.** Кум јемчи за веру кумчета пред Црквом и обавезује се да му помогне да живи као хришћанин. Зато кум треба да буде православни хришћанин који и сам живи у Цркви. Многи од вас ће ускоро и сами бити позвани да буду кумови — то није почаст ни „породична обавеза“, него озбиљан и леп задатак.

**Нисам крштен (или крштена) — шта сада?** Никада није касно. Одрасли се крштавају после **оглашења** — поуке у вери — код свештеника своје парохије. Црква позива, а не приморава. Ако у себи носиш то питање, слободно о њему разговарај са вероучитељем или свештеником, без журбе и без притиска. А ако припадаш другој вери или си још у тражењу, твоја питања су добродошла и твоја слобода поштована.

**Дан мог крштења**

Распитај се код родитеља (или кума): **када** и **где** си крштен, **ко** ти је кум, које си **име** добио и по ком **светитељу**. Многи кажу да такав разговор отвори лепе породичне приче. Најважнији дан твог живота можда се и не сећаш — али Бог га се сећа. Живи као онај ко је обучен у Христа.

Крштење није успомена из детињства, него **темељ** на коме се зида цео живот. Зидови ће се понекад тресати; темељ остаје.

## Укратко

- Свет каже: ти си оно што имаш, што постигнеш и колико те прате. Црква каже: ти си онај кога Бог воли и ко је у Крштењу „обучен у Христа“ (Гал 3, 27).
- Крштење није обичај за срећу, ни „заштита“, али ни пуки символ: то је стварно умирање старог човека и васкрсење са Христом (Рим 6, 3–11), улазак у Тело Христово.
- Миропомазање је лична Педесетница: печат дара Духа Светога. Дух Свети у нама рађа свој плод — љубав, радост, мир, дуготрпљење, благост, доброту, веру, кротост, уздржање (Гал 5, 22–23).
- Хришћански морал није спољашњи правилник, него позив: „Постани оно што јеси.“ Ако сам у Христу, живим као Христов — у односу према себи, стварима и другима.
- Крштење се не понавља („Исповедам једно крштење“); после пада лек је покајање и исповест. Деца се крштавају у вери Цркве, родитеља и кума; за некрштене никада није касно.

## Кључни појмови

- **Крштење** — Света Тајна у којој човек, троструким погружењем у име Оца и Сина и Светога Духа, умире старом животу и рађа се за нови живот у Христу, постајући члан Цркве.
- **Миропомазање** — Света Тајна у којој новокрштени, помазањем Светим миром уз речи да је то печат дара Духа Светога, прима дар Светога Духа.
- **Оглашење** — Поука у вери и молитве припреме пре Крштења; у древној Цркви трајало је дуго, често и годинама.
- **Оглашени** — Онај ко се припрема за Крштење — учи веру и улази у живот Цркве.
- **Кумство** — Духовно сродство које настаје на Крштењу; кум јемчи за веру кумчета и помаже му у хришћанском животу.
- **Етос** — Начин постојања и живота који извире из онога што човек јесте — за хришћанина, из заједнице са Христом.