# „У миру изиђимо…“ — послање Цркве у свет *Отпуст Литургије, мир Христов и „литургија после Литургије“* Средња школа, IV разред · Света Литургија — пројава Царства Божјег · https://verskanastava.com/srednja/4/u-miru-izidjimo Последње речи које свештеник упућује народу на Литургији нису „крај“, нити „хвала што сте дошли“. Оне гласе: **„У миру изиђимо.“** Помисли на тренутак када се после Литургије отворе врата храма и људи изађу на недељну улицу — у исти град, исту породицу, исту школу у понедељак. Да ли се тада нешто завршило, или је нешто почело? Ако је Литургија пројава Царства Божјег, онда то што се дешава после ње није споредно. О томе говори овај час — и њиме заокружујемо целу литургијску целину. ![Светлост из отворених врата цркве излази на градску улицу у подне](https://verskanastava.com/images/srednja-4/u-miru-izidjimo.webp) ## Последње речи Литургије Пошто су се верни причестили, Литургија се не прекида нагло. Њен завршни део има свој ред, и свака реч у њему нешто значи. Пратимо га по тексту Литургије Светог Јована Златоуста: | Тренутак | Шта значи | | ------------------------------------------------------------------------------------------------ | -------------------------------------------------------------------------------------------------- | | „Свагда, сада и увек и у векове векова.“ — Свети Дарови се преносе са Часне трпезе на Предложење | по старом тумачењу, слика Вазнесења: Христос се узноси, али остаје са нама у све дане | | народ пева „Нека се испуне уста наша хвале твоје…“ | благодарност што смо се удостојили Светих Тајни | | благодарна јектенија | захвалност за Причешће и молитва да цео дан проведемо свето, мирно и безгрешно | | „У миру изиђимо.“ — „У име Господње.“ | позив на излазак: у миру и у име Господње, а не у своје име | | заамвона молитва | свештеник излази пред амвон, међу народ, и моли за мир свету, Црквама, свештеницима и свему народу | | „Нека је благословено име Господње од сада и довека.“ (трипут) | на крају, као и на почетку, Црква благосиља Бога | | нафора, благослов и отпуст | верни излазе благословени и још увек заједница | Ево најважнијих речи, онако како их пева и говори Црква: **Благодарност после Причешћа** Свештеник: Свагда, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин. Нека се испуне уста наша хвале твоје, Господе, да певамо славу твоју, јер си нас удостојио да се причестимо светим твојим, божанским, бесмртним и животворним Тајнама; сачувај нас у твојој светињи, да се сав дан поучавамо правди твојој. Алилуја, Алилуја, Алилуја. У благодарној јектенији ђакон, после захвалности за Причешће, изговара молбу која већ гледа ка животу после Литургије: **Из благодарне јектеније** Ђакон: Измоливши сав дан савршен, свет, миран и безгрешан, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Народ: Теби, Господе. Обрати пажњу: не предајемо Христу само „недељно преподне“, него **сав живот свој** — и не само себе, него и **једни друге**. А онда долази позив: **Послање** Свештеник: У миру изиђимо. Народ: У име Господње. Свештеник затим излази из олтара, стаје пред амвон, међу народ, и гласно чита **заамвону молитву**. У њој се Црква, пре него што се разиђе, моли за све: **Из заамвоне молитве** …даруј мир свету твоме, Црквама твојим, свештеницима и свима људима твојим. Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости… Народ: Амин. Нека је благословено име Господње од сада и довека. (трипут) Последње речи народа узете су из псалма: > „Нека је Име Господње благословено од сада и до века.“ > — Пс 112, 2 Литургија је почела возгласом „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“, а завршава се благосиљањем имена Господњег. Све између тога је један покрет — од Бога, кроз заједницу, натраг Богу. После тога свештеник дели **нафору** (антидор), благосиља народ и даје **отпуст**, призивајући Христа, „истинитог Бога нашег“, Богородицу, апостоле, светитеља храма и дана и све свете. Редослед завршних молитава у пракси се понегде мало разликује; ми смо га пратили по тексту Литургије. ## Мир који свет не може да да Реч **мир** на Литургији чујемо стално: „У миру Господу се помолимо“, „Мир свима“, „У миру изиђимо“. Какав је то мир? На Тајној вечери Христос је рекао ученицима: > „Мир вам остављам, мир свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје. Нека се не збуњује срце ваше и нека се не боји.“ > — Јн 14, 27 Свет даје мир као **одсуство невоље**: мир је кад нема рата, свађе, стреса. То је драгоцено, али крхко — нестаје чим дође невоља. Христос даје нешто друго: мир као **присуство Бога** и **помирење са Њим**, који остаје и усред невоље. Христос ове речи говори пред Своје страдање, а ученици ће их тек касније разумети. Васкрсли Христос први пут долази ученицима док седе закључани „због страха од Јудејаца“. Прве Његове речи су мир — и одмах затим послање: > „А Исус им рече опет: Мир вам! Као што је Отац послао мене, и ја шаљем вас.“ > — Јн 20, 21 Мир и послање иду заједно. Мир Христов није зато да бисмо се затворили у њега као у собу, него да бисмо са њим изашли. Зато овај мир није исто што и **психолошки спокој** (лепо осећање после лепе службе), нити **политички мир** (договор међу државама). Он је корен свега тога, али је дубљи: човек помирен са Богом постаје способан да мири и друге. > „Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати;“ > — Мт 5, 9 ## Сабрани да бисмо били послани Латинска реч **мисија** значи „слање“, „послање“. Иста мисао крије се и у грчкој речи **апостол** — „послани“. Кад у Символу вере исповедамо да је Црква **апостолска**, исповедамо и то да она није затворена у себе: она се **сабира да би била послана**. Коме Христос шаље ученике и са каквим задатком? Јеванђеље одговара на неколико места: > „Ви сте со земљи; ако со обљутави, чиме ће се осолити? Она већ неће бити ни за шта, осим да се проспе напоље и да је људи погазе. Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји. Нити се ужиже светиљка и меће под суд него на свећњак, те светли свима који су у кући. Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.“ > — Мт 5, 13–16 > „Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка века. Амин.“ > — Мт 28, 19–20 > „Него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.“ > — Дап 1, 8 | Одломак | Порука | | ------------ | ---------------------------------------------------------------------------- | | Мт 5, 13–16 | со земље и светлост света — да људи виде добра дела и прославе Оца, а не нас | | Мт 28, 19–20 | „Идите…“ — и Христос је са нама у све дане | | Јн 20, 19–21 | Васкрсли даје мир и шаље ученике као што је Њега послао Отац | | Дап 1, 8 | примићете силу Духа Светога и бићете Ми сведоци — до краја земље | Приметимо две ствари. Прво: со не делује тако што виче да је со, него тако што се **раствори** у јелу и да му укус. Светлост се не види сама, него се помоћу ње виде **друге ствари**. Сведочење је, дакле, пре свега живот. Друго: људи треба да виде добра дела и да прославе — **Оца**, а не онога ко дела. ## Литургија после Литургије Израз **„литургија после Литургије“** потиче од архиепископа албанског **Анастасија (Јанулатоса)**, православног мисионара и богослова XX века, а међу православним богословима нарочито га је раширио румунски богослов **Јон Бриа**. Израз значи: Литургија се не завршава кад изађемо из храма — она се **наставља** у животу верних, у служењу, сведочењу и миротворству. Овај израз лако је погрешно разумети, на два начина. **Прва замка: Литургија као „пуњење батерија“.** „Идем у цркву да бих се боље осећао, да бих имао снаге за радну недељу.“ Тиме би Литургија постала средство за нешто друго. Али Литургија није средство — она је сама **пројава Царства**, циљ, а не пумпа. Живот после ње јесте њен **наставак**, а не њена **сврха**. Протопрезвитер Александар Шмеман, у књизи _За живот света_, пише да Црква на Литургији узлази у Царство да би се, испуњена њиме, вратила у свет као његов сведок — „за живот света“, а не уместо света (препричано). **Друга замка: вера као друштвени пројекат.** „Литургија после Литургије“ не значи да хришћанство треба свести на акције, кампање и добротворне догађаје, нити да Црква треба да постане још једна организација која „нешто ради за друштво“. Добра дела хришћана расту из **заједнице са Христом**, а не обрнуто. Ако се одвоје од Литургије и молитве, лако постају или самоистицање или идеологија. Шта онда тај израз заиста значи? Свети Јован Златоуст, у Беседама на Другу посланицу Коринћанима (20, 3), учи да поред олтара у храму постоји и други олтар, који сретамо свуда — на улицама и тргу: то су **сиромашни**, удови Христови, и на том олтару хришћанин такође приноси (препричано). Ко се на Литургији причестио Христом, препознаје Христа у ближњем. **Мисија није прозелитизам** Сведочити веру не значи наметати је, вршити притисак или „убеђивати“ по сваку цену. Вера је чин слободе. Хришћанин сведочи речју — кад га питају, без стида и без надмености — и, још више, животом. Свакога, ко год да је и шта год да верује, поштује као икону Божју. ## Где је мој „излазак“? „У миру изиђимо“ није упућено апстрактном „свету“, него сасвим конкретним местима у која сваки од нас излази. Неколико примера: | Где излазим | Како да живим „у миру и у име Господње“ | | ----------------------- | --------------------------------------------------------------------------------------------------------------------- | | **породица** | први пружим руку помирења брату или сестри; кажем родитељима истину; помогнем без да ме моле | | **школа и одељење** | станем уз вршњака кога исмевају или искључују; будем поштен и кад нико не гледа | | **друштвене мреже** | не учествујем у вређању, исмевању и ширењу неистина; не делим туђу срамоту; пишем онако како бих говорио лицем у лице | | **град, село, природа** | бринем о ономе што није само моје — о старима у комшилуку, о чистоћи места, о творевини коју нам је Бог поверио | Ништа од овога није херојски. Али ако је Литургија пројава Царства, онда се Царство наставља управо у таквим малим „возгласима“ нашег живота. „Да ли хришћанин сведочи само речима?“ — питање које сваки од нас може себи да постави. Христос каже: „да виде ваша добра дела“. ## Пут Литургије од почетка до краја Овим часом завршавамо целину о Литургији. Погледајмо цео пут, од возгласа до возгласа: | Возглас | Кључна реч | Лекција | | ----------------------------------------------------- | ----------------------------------------- | ------------------------------------------------------------ | | „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа…“ | **сабрање** — улазак у Царство | [„Благословено Царство…“](https://verskanastava.com/srednja/4/blagosloveno-carstvo.md) | | „Заблагодаримо Господу…“ | **благодарење** — узајамно даривање | [„Заблагодаримо Господу…“](https://verskanastava.com/srednja/4/zablagodarimo-gospodu.md) | | „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.“ | **принос** — спомен и призив Духа Светога | [„Твоје од Твојих…“](https://verskanastava.com/srednja/4/tvoje-od-tvojih.md) | | „Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.“ | **заједница** — Трпеза Господња | [Трпеза Господња](https://verskanastava.com/srednja/4/trpeza-gospodnja.md) | | „У миру изиђимо.“ | **послање** — литургија после Литургије | ова лекција | Сабрање → благодарење → принос → заједница → **послање**. Литургија почиње тако што нас Бог сабира из света, а завршава тако што нас, преображене, шаље натраг у свет. Није то круг који се затвара, него дисање Цркве: удах и издах. Следећих часова пратићемо како је Црква, која излази из Литургије, живела у историји — у прогонима, у монаштву, на саборима. Сабирамо се да бисмо били послани. Литургија се наставља где год ми, у миру и у име Господње, живимо Царство. ## Укратко - Литургија се не завршава бекством из света, него послањем: „У миру изиђимо.“ — „У име Господње.“ Излазимо у миру и у Христово име, не у своје. - Завршни део Литургије: „Свагда, сада и увек…“ — благодарна јектенија — „У миру изиђимо“ — заамвона молитва — „Нека је благословено име Господње…“ — нафора и отпуст. - Мир Христов није само одсуство невоље ни психолошки спокој, него помирење са Богом, које траје и усред невоље и рађа миротворство (Јн 14, 27). - Мисија значи послање. Црква се сабира да би била послана: као со земље и светлост света (Мт 5, 13–16), сведоци до краја земље (Дап 1, 8). - „Литургија после Литургије“ (израз архиепископа албанског Анастасија) значи да се Литургија наставља у животу верних — у служењу, сведочењу и миротворству. То није наметање вере, нити је Литургија „пуњење батерија“. ## Кључни појмови - **Отпуст** — Завршни благослов богослужења, којим свештеник отпушта народ, призивајући Христа, Богородицу и светитеље. - **Заамвона молитва** — Молитва коју свештеник на крају Литургије гласно чита испред амвона, међу народом — за мир свету, Црквама, свештенству и свему народу. - **Мисија (послање)** — Позив Цркве да сведочи Христа у свету, речју и животом; од латинске речи за „слање“, као што грчка реч апостол значи „послани“. - **Литургија после Литургије** — Наставак литургијске заједнице у свакодневном животу верних — у служењу, сведочењу и миротворству; израз савременог православног мисионарског богословља. - **Мир Христов** — Мир који даје Христос — помирење са Богом и присуство Божје, које остаје и усред невоље и рађа мир са људима.