Има ли код вас један дан у години када гори славска свећа, мирише колач и долазе гости? Знаш ли коју славу слави твоја породица? Неко слави Светог Николу, неко Ђурђевдан, неко Светог Јована. Као што свака школа има Светог Саву, тако и свака наша породица има свог светитеља. Данас учимо шта је крсна слава и шта значе славски дарови.
Наш светитељ заштитник
Крсна слава је празник целе породице. На слави прослављамо Бога и Његовог светитеља који је заштитник нашег дома.
Светитељ није „кућни бог“. Он је пријатељ Божји који се моли Богу за нас. Зато на слави не славимо светитеља уместо Бога, него славимо Бога, Који је прославио Свог светитеља.
Славу наслеђујемо — син је слави као и отац и деда (учили смо у првом разреду: Свети Сава — слава у школи и породици). Народно предање каже да је Свети Сава учио свој народ да слави крсну славу.
Сечење славског колача
Породица стоји око стола. Свештеник чита молитве и спомиње имена живих и упокојених. Колач се засеца у облику крста одоздо и прелива вином. Затим га сви заједно окрећу, док се пева. Онда се колач преломи и целива, а укућани кажу:
Христос посреди нас! — Јесте и биће!
Овим речима се и свештеници у олтару поздрављају на Литургији. Тако и слава у дому показује да смо сабрани око Христа.
Зашто сви заједно окрећу колач? Зашто помињемо и упокојене? Зато што је слава заједница. На слави је цела породица — и живи и упокојени — сабрана око Бога.
Слава почиње у храму
Прави почетак славе је на Литургији у храму на дан светитеља. Ту се породица моли и, ако је припремљена, причешћује.
Слава код куће, са колачем и гостима, наставак је Литургије. Као што Христос на Литургији окупља све за Своју трпезу, тако и домаћин окупља госте за славску трпезу. Најважније на слави је молитва. Трпеза и гости показују нашу љубав и гостопримство.
По лепом народном обичају, гости домаћину на слави честитају:
Срећна слава!
Када неко од твојих другова слави, и ти му честитај: „Срећна слава!“ Тако се радујемо заједно.