Зашто једемо? Да бисмо били јаки и да бисмо расли. Али после неколико сати опет смо гладни. Ручак нас не држи ситима заувек. Да ли постоји храна после које нисмо гладни никад више? Храна која нас храни за вечност? Постоји — и данас ћемо сазнати каква је то храна.
Хлеб живота
Сећаш ли се како је Господ Исус Христос са пет хлебова и две рибе нахранио много хиљада људи? (Учили смо у првом разреду: Даривање је израз љубави.) Сутрадан је народ опет тражио хлеба. А Христос им је рекао да Он даје другачији хлеб:
„Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети.“
Јн 6, 35
Зашто Христос каже да је Он хлеб? Као што без хлеба тело слаби, тако без Христа душа нема живота.
Тајна вечера
Последње вечери пред Своје страдање Христос је вечерао са апостолима. Ту вечеру зовемо Тајна вечера (учили смо у првом разреду: Христова вечера са ученицима).
Христос је узео хлеб, благодарио Богу, преломио га и дао ученицима:
„И кад јеђаху, узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.“
Мт 26, 26
Узео је и чашу са вином и рекао да је то Његова Крв. И заповедио им је:
„… ово чините за мој спомен.“
Лк 22, 19
Од тада Црква на свакој Литургији чини оно што је Христос заповедио. Хлеб и вино које приносимо Дух Свети претвара у Тело и Крв Христову. То је Свето Причешће.
Обична храна и храна за вечност
| Обична храна | Свето Причешће |
|---|---|
| храни тело | сједињује нас са Христом — и душу и тело |
| после неколико сати опет смо гладни | даје живот вечни |
| једемо код куће, у школи | примамо на Литургији, у храму |
| једемо кашиком и виљушком | свештеник нас причешћује кашичицом из путира |
| храна постаје део нас | ми постајемо део Христа — Његово Тело, Црква |
Христос нам обећава:
„Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.“
Јн 6, 54
Зато Причешће није храна само за тело, ни само за душу. То је храна за целог човека, за вечност.
За истим столом
Кад се причестимо, Христос нас сабира за Своју трпезу. Сви који се причесте из истог путира постају једна породица — Црква. Твоја мама и тата, твоји другови, баке и деке — сви смо заједно са Христом.
Причешће није награда за оне који су савршени. Оно је лек и храна за све који се труде да буду са Христом. Зато му приступамо са припремом и радошћу — о томе ћемо учити у лекцији Причешће у мом животу.
Док се верни причешћују, у храму се пева:
Песма за време Причешћа
Тело Христово примите, извора бесмртнога окусите.