Кад ти неко за ручком дода хлеб, шта кажеш? „Хвала!“ Кад ти друг позајми бојицу — „хвала!“ То је мала реч, а показује да смо нешто добили и да смо се томе обрадовали. А да ли си некад помислио ко ти је дао све — живот, маму и тату, сунце, воду, храну, другове и школу? Све нам то даје Бог. Како Му се захваљујемо?
„Хвала“ и „благодарим“
У Цркви уместо „хвала“ често кажемо „благодарим“. Благодарити значи захвалити се — од срца.
Нови Завет написан је на грчком језику. На грчком „благодарим“ се каже „евхаристо“. Отуда долази реч Евхаристија, што значи благодарење. Тако зовемо Свету Литургију. Литургија је наше највеће, заједничко „хвала“ Богу.
На Литургији свештеник позива цео народ да захвали Богу, а народ одговара:
Позив на благодарење
Свештеник: Заблагодаримо Господу. Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.
Удовичине две лепте
Једном је Господ Исус Христос седео у јерусалимском храму, поред кутије у коју су људи убацивали своје дарове. Богаташи су долазили и убацивали много новца, тако да их сви виде. Онда је дошла једна сиромашна удовица — жена којој је умро муж. Убацила је само две лепте, два најситнија новчића.
Господ је позвао Своје ученике и рекао им:
„Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију који мећу у храмовну благајну. Јер сви метнуше од сувишка својега; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву имовину своју.“
Мк 12, 43–44
Богати су дали оно што им је претекло. Удовица је дала све што је имала. Зато је њен мали дар пред Богом највећи.
Шта Бог гледа када Му нешто дајемо — колико је скупо или колико је од срца? Богу је најмилији дар дат с љубављу.
Шта приносимо у храм?
Када дођемо у храм, не долазимо празних руку. Верни приносе Богу своје дарове:
| Дар | Зашто га приносимо |
|---|---|
| просфора | хлеб који верни месе и доносе за Литургију; од њега свештеник припрема дарове за Свето Причешће |
| вино | црно вино за Литургију; као што хлеб постаје Тело Христово, тако вино постаје Крв Христова |
| свећа | наша молитва и наш дар; подсећа нас да је Христос светлост света |
| уље | за кандила која горе пред иконама |
| тамјан | свештеник њиме кади; мирисни дим се диже ка небу као наша молитва |
| имена на поменику | имена живих и упокојених; свештеник их помиње на Литургији — тако Богу приносимо и људе које волимо |
Хлеб и вино нису „само из продавнице“. У њима су плодови земље које је дао Бог и рад људских руку. А уз све те дарове Богу приносимо и најважније — своје срце.
„Твоје од твојих“
Сети се шта свештеник говори на свакој Литургији (о томе си учио и на часу Човек — домаћин и свештеник у свету). Он подиже Свете Дарове и гласно каже:
Возглас свештеника
Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све.
Шта значе речи „Твоје од твојих“? Богу дајемо оно што је Он нама први дао. Све је Његово — и хлеб, и вино, и наш живот. Ми Му то с љубављу враћамо.
А Бог наше дарове прима и враћа нам их освећене: хлеб и вино Духом Светим заиста постају Тело и Крв Христова. Нису само знак и не само „подсећају“ на Христа — они заиста постају Христос, Који нам даје Себе у Светом Причешћу. Зато Литургију зовемо Евхаристија — велико заједничко „хвала“ Богу.
Моја корпа захвалности
Замисли велику корпу. Шта би ти ставио у њу — за шта си захвалан Богу? Можда за породицу, друга, кућног љубимца, здравље, храну, школу… После сваке ствари можеш да кажеш: „Слава Ти, Господе!“
И молитва пре и после јела почиње и завршава се захвалношћу Богу. Кад следећи пут седнеш за сто, сети се ко ти је дао храну.
Ове недеље са мамом и татом однеси у храм свећу или просфору и имена укућана за помен. Тако ћеш и ти донети свој дар благодарности.
Молитва захвалности
Благодаримо Ти, Господе, за све Твоје дарове. Слава Ти, Господе!