Радост служења

На столу су лавор, бокал воде и пешкир. Шта мислиш, чему служе? Једноставне ствари, какве има свака кућа. А једном их је Господ Исус Христос узео у Своје руке и учинио нешто што је Његове ученике веома изненадило. Можда си о томе већ чуо — данас ћемо видети и шта то значи за тебе.

Господ и Учитељ пере ноге

Било је то на Тајној вечери, вече пред Христово страдање. Тада су људи ишли прашњавим путевима у сандалама, па је обичај био да слуга гостима опере ноге.

Али те вечери, док су вечерали, Господ је устао, скинуо горњу хаљину и опасао се убрусом — пешкиром. Сипао је воду у умиваоник и почео да пере ноге ученицима, једном по једном. Апостол Петар се успротивио: зар Господ њему да пере ноге? А Христос му је одговорио да ће касније разумети.

Када је завршио, Христос је рекао ученицима да им је дао пример: као што је Он, Господ и Учитељ, њима опрао ноге, тако и они треба да служе једни другима (Јн 13, 14–15). О томе смо учили и у првом разреду: Радост служења.

На икони Прања ногу Христос је сагнут, а ученици седе. Највећи служи најмањима. Христос је и рекао за Себе:

„Јер Син Човечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот свој у откуп за многе.“

Мк 10, 45

Христос је Бог, а понашао се као слуга — јер љубав воли да служи. Када ми служимо из љубави, ми не радимо само „лепо дело“ — ми учествујемо у Христовој љубави.

Блаженије је давати

Апостол Павле нас подсећа на речи Господа Исуса:

„… Блаженије је давати него примати.“

Дап 20, 35

Сети се када си последњи пут некоме помогао. Како си се осећао после тога? Када служимо из љубави, у срцу осећамо радост — то је радост коју дарује Бог.

Служити не значи бити мање вредан, нити дозволити да те неко искоришћава. Служимо слободно, из љубави, а не из страха.

Слуге љубави

Светитељи су целог живота служили људима:

Светитељи су служили тихо, без хвалисања — и зато су били радосни.

Милостиви Самарјанин

Један човек је упитао Господа: „А ко је ближњи мој?“ Господ му је одговорио причом.

Један човек је ишао из Јерусалима у Јерихон. Напали су га разбојници, опљачкали га, ранили и оставили полумртвог. Тим путем наишао је један свештеник — видео га је и прошао. Наишао је и левит, служитељ у храму — и он је прошао. А онда је наишао један Самарјанин, странац кога Јевреји нису волели:

„А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га виде сажали му се; и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега.“

Лк 10, 33–34

Сутрадан је Самарјанин гостионичару дао новац и рекао му да се побрине за рањеника. Тада је Господ упитао: ко је од ове тројице био ближњи ономе човеку? Одговор је био: онај који му је учинио милост. А Господ је рекао:

„Иди, па и ти чини тако.“

Лк 10, 37

Ко је онда мој ближњи? Свако коме је потребна помоћ — и непознат човек.

Ова прича не каже да су свештеници лоши. Господ осуђује равнодушност — а свако од нас може да „прође поред“ некога коме је тешко.

Свети Оци у милостивом Самарјанину виде и Самог Христа: Он је дошао к нама, рањенима грехом, лечи нас и доводи у „гостионицу“ — у Цркву.

Мени учинисте

Господ је рекао да све што учинимо гладном, жедном, болесном или странцу — чинимо Њему:

„Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“

Мт 25, 40

Кога онда служимо када помогнемо другу? Самог Христа. Зато служење није само „лепо понашање“ — кроз ближњег се сусрећемо са Богом. И зато је служење радост.

Литургија — Света служба

Како још зовемо Литургију? Света служба. На Литургији свештеник служи Богу и народу, појци певају, а сви се заједно молимо. И деца служе: певају, долазе на време, помажу у храму, чувају ред и тишину.

Како ја служим