Погледај фотографију мора или високе планине. Да ли је то право море? Није — не можеш да се окупаш у слици. Али слика ти показује то место и буди у теби жељу да тамо одеш. А икона? Да ли је и она само слика? У другом разреду смо учили да је икона прозор у Царство Божје (Икона — прозор у Царство Божје). Данас ћемо открити нешто још веће: и цела Црква је икона — жива икона Царства Божјег.
Какво је Царство Божје?
Када кажемо „царство“, замишљамо државу са границама, цара, дворац и војску. Али Царство Божје није држава. То је живот са Богом:
- где влада љубав;
- где нема смрти, туге ни зла;
- где су сви сабрани око Христа.
Христос је почео Своју проповед овим речима:
„И говорећи: Испунило се време и приближило се Царство Божије; покајте се и верујте у јеванђеље.“
Мк 1, 15
Царство Божје ће се у пуноћи показати када Христос дође поново. Не знамо када ће то бити, и о томе не треба да нагађамо. Али већ сада можемо да га окусимо — у Цркви, на Литургији.
Да дође царство Твоје
Сваки пут када се молимо молитвом „Оче наш“, кажемо: „да дође царство Твоје“. Ми, дакле, чекамо Царство Божје и молимо се да дође.
А Литургија почиње баш речима о Царству. Свештеник узвикне:
Почетак Литургије
Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова.
Када се Црква сабере на Литургију, Царство Божје стварно је међу нама, иако још не у пуноћи. Зато кажемо да је Црква икона Царства Божјег — не само слика која нас подсећа на њега, него прозор кроз који га видимо и место где га већ сада окусимо.
Шетња кроз храм
Храм је освећени Божји дом у коме се Црква сабира на Литургију. Све у њему нам нешто говори о Царству Божјем. Прошетајмо кроз храм — од улаза до олтара, од запада ка истоку:
| Део храма | Где је | Шта нам показује |
|---|---|---|
| Припрата | на западу, код улаза | место припреме: из света улазимо у Божји дом; ту се прекрстимо и палимо свећу |
| Наос (брод) | средишњи део | ту стоје верни — Црква као лађа која нас води у Царство |
| Иконостас | између наоса и олтара | свети на иконама су са нама и повезују нас са небом |
| Царске двери | средња врата иконостаса | кроз њих се износе Јеванђеље и Свети Дарови — Христос нам долази |
| Олтар | на истоку | Часна трпеза — Христов престо; слика неба; ту се служи Литургија |
| Кубе | горе, изнад наоса | небо; у њему је насликан Христос Сведржитељ, Који све држи и гледа на све нас |
Пут кроз храм је као пут Литургије: од земље ка небу, од запада ка истоку — ка Христу.
„Нисмо знали да ли смо на небу или на земљи“
Постоји једно старо предање из руске летописне повести. Кнез Владимир из Кијева хтео је да упозна вере разних народа и послао је своје изасланике по свету. Када су у Цариграду дошли на Литургију у велики храм Свете Софије, били су задивљени. Вратили су се и рекли кнезу да нису знали да ли су били на небу или на земљи — толико је служба била лепа. После тога кнез Владимир је примио крштење.
Зашто су се изасланици тако осећали? Зато што Литургија и храм показују лепоту Царства Божјег.
Ми смо Црква
Храм је зграда, али Црква смо ми — сви сабрани око Христа на Литургији, заједно са свима светима. Храм зато не смемо да потцењујемо: он је освећено место Божјег присуства. Али храм без људи који се у њему моле био би као кућа без породице.
Када волимо једни друге, праштамо и заједно се молимо, други кроз нас могу да виде светлост Царства Божјег.