Неко куца на врата твоје собе. Можеш да кажеш „Уђи!“ и да отвориш — а можеш и да се правиш да ниси чуо. Мама или тата неће обити врата: куцаће, позваће те по имену и чекати. Зашто? Зато што те воле и поштују. Данас ћемо видети да Неко куца и на врата твог срца.
Сваког дана бирамо
Сваког дана стојимо на некој малој раскрсници и бирамо којим ћемо путем:
| Шта се десило? | Један пут | Други пут |
|---|---|---|
| Другар је пао на одмору. | помажем му да устане | смејем му се |
| Мама ме моли да поспремим собу. | одмах поспремам | „после игрице“ |
| Нађем туђу ужину. | вратим је | поједем је |
Ко одлучује којим ћеш путем? Нико те не гура — бираш сам. То је слобода. Бог је створио човека слободног. Али кад бирамо, ми смо и одговорни за свој избор.
Пази: слобода не значи „радим шта хоћу“. Права слобода је избор добра и љубави. Кад бирамо зло, грех нас помало поробљава — тешко нам је да се од њега ослободимо, као од лоше навике.
Може ли неко да нас натера да волимо?
Може ли неко да те натера да га волиш? Може да те натера да седнеш, да ћутиш, да поједеш супу — али не може да те натера да га волиш. Љубав мора да буде слободна.
Зато ни Бог никога не приморава да Га воли. Он нас позива, а ми бирамо.
Христос куца на врата
Господ Исус Христос каже:
„Ево, стојим на вратима и куцам; ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њим, и он са мном.“
Отк 3, 20
Зашто Христос куца, а не обија врата? Зато што нас воли и поштује нашу слободу. Он чека да Му ми отворимо. А кад Му отворимо, Он улази и седа са нама за трпезу — као најдражи гост и пријатељ.
Богати младић
Једном је један младић притрчао Христу, клекнуо пред Њим и питао: „Учитељу благи, шта ми треба чинити да наследим живот вечни?“ Христос га је подсетио на Божје заповести, а младић је рекао да их држи још од младости. Тада:
„А Исус погледавши на њ, омиље му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, узми крст свој и хајде за мном.“
Мк 10, 21
Младић се растужио због ових речи и отишао жалостан, јер је имао много имања.
Да ли га је Христос волео? Јесте — погледао га је с љубављу. Да ли га је натерао да пође за Њим? Није. Младић је сам изабрао да остане уз своје богатство — и отишао је тужан.
Христос нас позива с љубављу, али сваки човек сам одлучује. Свако „не“ Богу носи тугу, а свако „да“ доноси радост.
Како смо ушли у Цркву?
Сећаш се да у Цркву улазимо Крштењем (о томе смо учили у лекцији Крштењем постајемо чланови Цркве)? Већину нас су родитељи донели на Крштење док смо били бебе. Нису нас питали — као што нас нису питали ни да ли желимо да добијемо име, језик, храну и дом. Све то су нам дали из љубави. А кум је на Крштењу, у наше име, исповедио веру.
Крштење није било „против наше слободе“. Крштење је дар. Родитељи и кум су нам отворили врата Цркве — Божје породице. А сада, док растемо, ми сами бирамо да ли ћемо тај дар прихватити и живети као чланови те породице.
Врата Цркве стоје отворена за свакога ко пожели да уђе.
| Ко? | Шта је учинио (шта чини)? |
|---|---|
| родитељи | донели су ме на Крштење из љубави |
| кум | у моје име исповедио је веру |
| ја | сам бирам да живим у Цркви |
Како бирам Цркву сваког дана?
Живот у Цркви није само један дан у години. Бирамо га сваког дана:
| Бирам … | Како то изгледа у мом дану? |
|---|---|
| молитву | ујутру и увече се прекрстим и помолим; молим се пре јела |
| Литургију | недељом идем са породицом у храм; причешћујем се |
| љубав према ближњем | помажем другу, праштам брату или сестри |
| празнике и пост | радујем се слави, Божићу, Васкрсу; поштујем пост |
Христос и данас куца. Шта ћеш ти ове недеље изабрати да Му отвориш врата? Можда јутарњу молитву, можда да опростиш некоме?
Бог нас позива, а ми бирамо: отварам врата Христу!