Да ли би могао да живиш потпуно сам — без иједног човека, без воде, хране и сунца? Ко би ти спремио доручак, ко би ти сашио одећу, ко би те научио да читаш? Чак и јабука коју поједеш на одмору стигла је до тебе захваљујући сунцу, киши, дрвету и много људи. Када боље размислиш, видиш: нико не може сам.
Заједница у природи
Погледај пажљиво свет око себе. Где год има живота, има и заједнице:
| Где? | Ко живи заједно и како помажу једни другима? |
|---|---|
| кошница | пчеле раде заједно — једне скупљају нектар, друге чувају и хране; сама пчела не може да преживи |
| мравињак | мрави заједно носе терет много већи од себе |
| шума | дрвеће, земља, вода, животиње и гљиве држе једни друге у животу |
| јато птица | птице лете заједно и смењују се на челу, па лакше прелазе дуг пут |
У створеном свету ништа не живи само за себе. Бог је тако створио свет — све је повезано.
Постоји и једна народна прича. Отац је позвао синове, који су се често свађали, и дао сваком по један прутић да га преломи — сваки је то лако учинио. Онда им је дао сноп прутића чврсто везан канапом — и нико није успео да га преломи. „Видите,“ рекао је отац, „кад сте сложни, јаки сте; кад сте сами, лако вас је сломити.“
Сноп прутића је слика људске слоге. Он нам показује зашто нам је потребно да будемо заједно.
„Није добро да је човек сам“
Сећаш се из трећег разреда приче о стварању човека? Бог је створио Адама и сместио га у рајски врт. Адам је давао имена животињама, али међу њима није било никога ко је сличан њему. Тада је Бог рекао:
„Није добро да је човјек сам; да му начиним друга према њему.“
Пост 2, 18
И Бог је створио Еву. Тако је настала прва породица. Човек није створен да живи сам, него да воли и да буде вољен.
Ко је теби „друг према теби“ — неко ко је близу тебе, ко те разуме и коме ти помажеш? Мама и тата, браћа и сестре, баке и деке, кумови, другари…
Мој круг заједнице
Замисли неколико кругова, један око другог. У средини си ти. Око тебе је породица. Око ње твоје одељење. А око свега тога — Црква, твоја парохија, где се сви окупљамо око Христа.
| Круг | Шта примам | Шта дајем |
|---|---|---|
| породица | љубав, бригу, дом, храну | помажем, слушам, поспремам |
| одељење | другаре, знање, игру | делим, помажем другу, не исмевам |
| Црква | Христа, Причешће, молитву других | молим се за друге, долазим у храм |
Шта бива са заједницом кад свако мисли само на себе? Долазе свађа, усамљеност и туга. А кад помажемо и праштамо? Тада има радости, сигурности и љубави.
Заједница није важна само зато што је „корисна“ — зато што заједно лакше носимо терет. Заједница је израз љубави. Човек је створен по икони Бога, а Бог је љубав:
„Који не љуби не познаде Бога; јер Бог је љубав.“
1 Јн 4, 8
Бог — извор сваке заједнице
Бог није усамљен. Он је један Бог у три Лица — Отац, Син и Свети Дух, Који су вечно у љубави. Зато је и свет створио као заједницу, а човека позвао да живи у заједници — са Богом, са људима и са природом.
Када се крстимо, крштавамо се „у име Оца и Сина и Светога Духа“. Тако улазимо у заједницу са Богом — у Цркву.
О Светој Тројици и о Цркви као заједници учићемо више на једном од следећих часова.
Шта ја могу?
И ти можеш да учиниш да твоја заједница буде боља:
- помажем — мами, тати, другу из клупе;
- праштам — кад ме неко увреди;
- делим — ужину, играчке, своје време;
- молим се за друге — за болесне, тужне, за своју породицу.
Ове недеље учини нешто добро за некога из своје породице — а да те нико не замоли.
Сложни смо јаки као сноп прутића. А извор сваке наше заједнице је Бог, Који је љубав.