Јеси ли некад путовао са породицом — на море, у планине или код баке и деке? Пре поласка се спремамо и окупимо, онда кренемо заједно, радујемо се циљу, а кад се вратимо, причамо другима шта смо доживели. Сваке недеље Црква креће на једно чудесно путовање. Зове се Литургија. А на том путовању нисмо сами: са нама путују сви свети.
Најлепше путовање
Наше путовање почиње кад кренемо од куће и окупимо се у храму. Литургија се не служи за једног човека — она је заједничко дело свих верних. Христос је обећао да је Он ту где смо сабрани у Његово име:
„Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима.“
Мт 18, 20
Већ прве речи Литургије кажу нам куда путујемо — у Царство Свете Тројице:
Почетак Литургије
Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин.
Циљ нашег путовања је Царство Божје — и сједињење са Христом у Светом Причешћу.
Етапе путовања
Литургија има много лепих тренутака. Ево најважнијих „станица“ на нашем путу од врата храма до Часне трпезе:
| Етапа | Шта се дешава | Шта то значи за нас |
|---|---|---|
| Полазак | сабрање у храму; „Благословено Царство…“ | кажемо куда путујемо — у Царство Божје |
| Мали вход | свештеник свечано износи Јеванђеље и уноси га у олтар | Христос нам долази и учи нас; слушамо Апостол и Јеванђеље |
| Велики вход | свештеник преноси хлеб и вино на Часну трпезу; пева се Херувимска песма | Богу приносимо дарове — и себе саме; певамо са анђелима |
| „Љубимо једни друге…“ | сви заједно исповедамо веру — Символ вере | на путу смо једно, у љубави и у истој вери |
| Свето Причешће | верни приступају Чаши | циљ путовања: сједињујемо се са Христом и окусимо Царство Божје |
| „У миру изиђимо“ | крај Литургије, благослов, нафора | враћамо се у свет и носимо радост и мир другима |
На Малом входу, кад се Јеванђеље унесе у олтар, сви певамо:
Песма на Малом входу
Ђакон: Премудрост, смерно стојмо! Народ: Ходите, поклонимо се и припаднимо Христу. Сине Божји, дивни у Светима, спаси нас, који Ти певамо, Алилуја.
На Великом входу пева се Херувимска песма, која почиње речима „Ми који Херувиме тајанствено изображавамо…“. Херувими су анђели — и ми тада певамо заједно са анђелима.
Пре Символа вере ђакон нас позива да будемо једно:
Пред Символ вере
Ђакон: Љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали. Народ: Оца и Сина и Светога Духа, Тројицу једносуштну и нераздељиву.
Онда долази циљ нашег путовања. Ђакон или свештеник изнесе Чашу и позове нас:
Позив на Причешће
Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.
После Причешћа сви певамо радосну песму:
После Причешћа
Свештеник: Спаси, Боже, народ твој и благослови наслеђе твоје. Народ: Видесмо Светлост истинску; примисмо Духа Небескога; нађосмо веру истиниту, клањајући се нераздељивој Тројици, јер нас је Она спасла.
Ко путује са нама?
Погледај унутрашњост храма. Колико људи има у њему ако бројиш и оне на иконама? На иконостасу и на зидовима су Христос, Богородица, анђели и светитељи. Свети на иконама нису украс — они су живи у Христу и моле се заједно са нама.
Још пре Литургије, на проскомидији, свештеник припрема дарове на светом тањиру који се зове дискос:
- у средину ставља Агнец — хлеб који ће постати Тело Христово;
- десно од Агнеца — честицу у част Пресвете Богородице;
- лево — девет честица за све свете: пророке, апостоле, свете оце, мученике и друге;
- испод Агнеца — честице за живе и за упокојене.
Тако је на дискосу око Христа сабрана цела Црква — на небу и на земљи. И твоје име може бити ту, када мама и тата предају просфору и списак имена.
Свети нису на Литургији „уместо Христа“. Они су живи удови Тела Христовог, сабрани око Њега, и моле се са нама и за нас. Зато нас ђакон више пута позива:
Позив да себе предамо Христу
Ђакон: Поменувши пресвету, пречисту, преблагословену, славну владичицу нашу Богородицу и приснодјеву Марију са свима Светима, сами себе и једни друге и сав живот свој Христу Богу предајмо. Народ: Теби, Господе.
Ми, дакле, путујемо са свима светима.
Како учествујемо у Литургији
Кад смо у храму, са нама су Христос, анђели и сви свети. Зато пазимо како стојимо и шта радимо:
- Крсни знак. Састављамо прва три прста — то значи да верујемо у Свету Тројицу. Друга два прста прислонимо уз длан — то значи да је Христос и Бог и човек. Прекрстимо се: чело, груди, десно раме, лево раме.
- Свећа. Палимо је мирно, уз кратку молитву: горе — за живе, доле — за упокојене.
- Икона. Прекрстимо се и целивамо руку или одећу светитеља. Тако поштујемо онога ко је насликан. Богу се клањамо, а Богородицу, свете и иконе поштујемо.
- Пажња. Не разговарамо, него слушамо и певамо са свима „Господе, помилуј“ и „Амин“.
Повратак кући
Свако путовање има свој повратак. На крају Литургије свештеник нас шаље кући:
Отпуст
Свештеник: У миру изиђимо. Народ: У име Господње.
Шта износимо са Литургије? Мир, радост и љубав — и нафору, благословени хлеб који делимо са укућанима. Нафора није Причешће, али нас подсећа на радост Литургије. Тако се Литургија наставља у нашем животу.
Као кад цела дружина заједно стигне на циљ путовања, тако ни у Царство Божје не стижемо сами, него заједно, са свима светима. Сви свети су већ ту. Чекају и тебе.
На следећој Литургији потражи на иконостасу Христа, Богородицу и светитеља коме је твој храм посвећен.