Шта се деси кад упериш лампу у чисто прозорско стакло? Светлост прође кроз њега и стакло засија. А кад је стакло замагљено или прљаво? Светлост једва пролази. Стакло не светли само од себе — али кад је чисто, светлост кроз њега сија. Тако је и са људима које зовемо свети.
Само је Бог свет
Бог је Светлост и једини је свет сам по себи. Ниједан човек није свет сам од себе. Али Бог жели да нам поклони Своју светост. Свети су људи који су своје срце очистили и отворили Богу, па кроз њих сија Божја светлост — благодат.
Шта је благодат? То није нека „ствар“ коју Бог даје, нити награда. Благодат је Сам Бог Који улази у наше срце. Зато светост није само „бити добар“. Светост је живот са Богом — заједница са Христом у Духу Светом. Добра дела су њен плод, као што је јабука плод дрвета.
Бог нас позива: будите свети
Апостол Петар пише хришћанима:
„… по Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу. Јер је написано: ’Будите свети, јер сам ја свет.’“
1 Пт 1, 15–16
Те речи Бог је рекао још Мојсију, у Старом завету (Лев 19, 2). Погледај добро: да ли апостол каже „нека неки од вас буду свети“? Не! Он каже свима: „Будите свети.“ Светост није само за монахе и епископе. Позвани су сви крштени — деца, мама и тата, учитељи, и ти.
„Радости моја!“ — Свети Серафим Саровски
Свети Серафим живео је у Русији, пре око двеста година (у XVIII и XIX веку). Ево шта Црква прича о њему у његовом житију.
Још као дечак пао је са високог звоника и остао жив. Његова мајка је у томе видела Божју заштиту. Кад је одрастао, постао је монах и живео сам у шуми, у молитви, посту и тишини. Сећаш се медведа кога је хранио хлебом из своје руке (погледај лекцију Свет у заједници са Богом)?
Једном су га неки зли људи тешко претукли. А Серафим им је опростио и молио се за њих.
Касније су к њему долазиле хиљаде људи. Свакога је дочекивао радосно, истим речима:
Радости моја, Христос васкрсе!
Свети Серафим је учио да је циљ хришћанског живота стицање Духа Светога. Говорио је да човек који има мир у срцу помаже и многима око себе да се спасу.
По чему препознајемо да је Серафим био свет? Кроз њега су сијали радост, праштање, кротост и љубав према свим створењима. То је била Божја светлост која је сијала кроз чисто стакло његовог срца.
Путокази светости
Како да и ми идемо путем светости? Ево путоказа које нам Бог даје у Цркви:
| Путоказ | Шта нам даје и шта чинимо |
|---|---|
| Крштење | почетак пута; постајемо удови Цркве, Тела Христовог |
| Литургија и Причешће | сједињујемо се са Христом; то је храна за пут |
| Молитва | разговор са Богом — ујутру, увече, пре јела |
| Покајање и исповест | кад паднемо, устајемо и почињемо испочетка |
| Добра дела | помоћ, праштање, дељење — светлост коју и други виде |
О тој светлости добрих дела говори Христос:
„Ви сте светлост свету; не може се град сакрити кад на гори стоји.“
Мт 5, 14
„Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега који је на небесима.“
Мт 5, 16
Видиш ли? Кад други виде наша добра дела, не славе нас, него Бога, јер је то Његова светлост.
Дар и труд
Светост није награда коју „зарадимо“ тако што скупимо довољно добрих дела. Светост је дар Божје благодати. Али Бог нас не посвећује без нас — потребан је и наш слободни труд.
Замисли сунце и прозор. Сунце светли само од себе — то је Бог Који нам даје Своју светлост. А ми треба да отворимо прозор и обришемо стакло. Сунце не можемо сами да упалимо, али можемо да му отворимо прозор. Тако дар и труд иду заједно.
И ти си на путу
Ти си крштен — дакле, већ си на путу светости. Свети су некада били деца као ти. Свети Сава је као младић оставио двор свога оца да би служио Богу.
Ако на путу паднемо, не одустајемо: покајањем устајемо и настављамо, а Бог нас увек чека раширених руку. Наше срце је као прозор — што је чистије, то више Божје светлости пропушта.
Ове недеље дочекај некога радосно, као Свети Серафим, и учини једно добро дело.