Да ли си сада исти као кад си кренуо у први разред? Наравно да ниси! Научио си да читаш, пишеш, можда да возиш бицикл, да пливаш или да свираш. А да ли пливач после прве медаље престаје да тренира? Да ли музичар после првог концерта остави инструмент? Не — увек може још боље. Твоје тело ће једног дана престати да расте. Али срце може да расте у љубави целог живота — и још даље, у вечности.
„Будите савршени“
У лекцији На путу светости видели смо да нас Бог позива на светост. Данас ћемо видети да тај пут нема краја. Христос каже:
„Будите ви, дакле, савршени као што је савршен Отац ваш небески.“
Мт 5, 48
Може ли човек да буде савршен као Бог? Зашто нам онда Христос то говори? Зато што је Бог бесконачно добар, па нам увек остаје још да растемо. Свети Оци (на пример Свети Григорије Ниски) уче да је савршенство човека управо у томе што непрестано напредује у добру и никад не каже „доста је“.
И апостол Павле пише да не мисли да је већ стигао на циљ:
„Браћо, ја за себе не мислим још да сам то достигао; једно пак чиним: што је за мном заборављам, а стремим за оним што је преда мном, и трчим према циљу ради награде небескога призвања Божијега у Христу Исусу.“
Флп 3, 13–14
Лествица Светог Јована
Пре много векова (у VII веку) живео је Свети Јован, игуман манастира на гори Синај. Написао је књигу која се зове Лествица — а лествица значи мердевине, степенице. Зато га зовемо Лествичник.
У књизи описује тридесет степеника хришћанског живота: од одрицања од зла, преко послушности, покајања, кротости и смирења, па до највишег степеника — љубави. Црква га посебно прославља у четвртој недељи Великог поста.
Постоји и икона Лествице. Погледај шта је на њој:
- у средини су дугачке мердевине од земље до неба;
- по њима се пењу монаси — неки су већ високо, неки тек на почетку;
- на врху их чека Христос, Који им пружа руку;
- анђели им помажу, а зли духови покушавају да их омету — неки се оклизну и падну.
Шта треба да учини онај ко падне? Да устане и настави! То се зове покајање. А Христос са врха лествице и даље пружа руку.
На лествици не прескачемо степенике. Идемо корак по корак, уз Божју помоћ и уз молитву Цркве.
Ава Сисоје: „Још нисам ни почео“
У Отачнику, књизи изрека пустињских отаца, прича се о великом подвижнику ави Сисоју. Кад је умирао, око њега су се окупили монаси и видели да му лице сија. А он је молио Бога да му да још времена за покајање. Монаси су се зачудили, јер су знали колико је свет. Ава Сисоје им је одговорио да не зна ни да ли је уопште почео да се каје.
Зашто светитељ који је толико напредовао мисли да није ни почео? Зато што човек, што је ближе Богу, све јасније види колико је Бог велики — и колико још може да расте. То је смирење.
| Охолост каже … | Смирење каже … |
|---|---|
| „Ја сам већ добар.“ | „Господе, помози ми да будем бољи.“ |
Бог те воли увек
Пази: усавршавање не значи да мораш да будеш беспрекоран, нити да те Бог воли само кад напредујеш. Бог те воли увек — и кад си на првом степенику, и кад паднеш. Наш раст је одговор на Његову љубав.
И не растемо сами, својом снагом. Раст је сарадња са Богом: Он нам даје благодат, а ми дајемо свој труд. Ни свети нису рекли „стигао сам“. Ако паднемо — устајемо. Ако смо се попели један степеник — захваљујемо Богу и идемо даље.
Мој следећи степеник
Замисли своју малу лествицу од три степеника. На најнижи упиши један мали циљ за ову недељу. На пример:
- „Молићу се свако вече.“
- „Нећу се свађати са сестром.“
- „Помоћи ћу мами.“
Нека циљ буде мали и јасан. Кад га оствариш, захвали Богу и погледај следећи степеник.