Да ли би научио да возиш бицикл ако само прочиташ правила — „држи равнотежу, гледај напред, окрећи педале“? Тешко! Много лакше учиш када видиш некога ко то већ уме. Тако је и са врлинама. Можемо да научимо напамет шта су милосрђе, смирење и праштање, али најбоље их разумемо када видимо човека који тако живи. Такви људи су свети.
Шта је Врлинослов?
Реч Врлинослов састављена је од две речи: врлина + слово. У старом језику „слово“ значи реч, поука. Врлинослов је, дакле, поука о врлинама.
Најлепше поуке о врлинама нису записане у правилима, него у житијима светих. Житије је опис живота светитеља који чува Црква. Свети нису само говорили о врлинама — они су их живели. Зато кажемо да су житија светих наш Врлинослов: књига о врлинама написана животом.
Апостол Павле нас позива да учимо од оних који су нам пренели веру:
„Сећајте се својих старешина, који вам проповедаше реч Божију; гледајући на свршетак њихова живота, угледајте се на веру њихову.“
Јевр 13, 7
Житија нису бајке. То су приче о стварним људима, које Црква чува и преноси. Упознајмо четири светитеља и врлине које су нарочито показали.
Свети Јован Милостиви — милостиња
Свети Јован живео је у VII веку и био је патријарх у великом граду Александрији, у Египту. Када је постао патријарх, послао је слуге да обиђу цео град и да попишу „сву његову господу“. Слуге су се зачудиле: коју господу? Тако је Свети Јован звао сиромахе! Пописали су их више од седам хиљада, а он им је свима редовно давао помоћ.
Зашто је сиромахе звао својом господом? Зато што је знао да, када помажемо сиромаху, служимо Самом Христу. Христос је рекао:
„И одговарајући Цар рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“
Мт 25, 40
Зато Светог Јована зовемо Милостиви. Његова врлина је милостиња — дар сиромашнима из љубави — и милосрђе, срце које саосећа са другима. Христос учи да милостињу дајемо тихо, не да бисмо се хвалили:
„А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја, да би милостиња твоја била у тајности; и Отац твој који види тајно, узвратиће теби јавно.“
Мт 6, 3–4
Светог Јована Милостивог славимо 25. новембра.
Свети Симеон Мироточиви — смирење
Свети Симеон је велики жупан Стефан Немања, отац Светог Саве. Био је моћан владар српске земље. А онда је, у старости, оставио престо и постао монах са именом Симеон.
Отишао је на Свету Гору, где је његов син Сава већ био монах. И ту се догодило нешто чудесно: велики владар, који је дотад заповедао целој земљи, сада је слушао савете свог сина — јер је Сава био пре њега монах. Владар је постао послушник.
Његова врлина је смирење и послушност. Смирен човек не мисли да је најважнији на свету; он радо слуша и служи другима. Светог Симеона Мироточивог славимо 26. фебруара.
Свети Петар Цетињски — миротворство
Свети Петар био је митрополит цетињски у Црној Гори, у XVIII и XIX веку. У његово време племена и села често су се свађала, а свађе су се претварале у освету која је трајала годинама.
Свети Петар није седео мирно. Обилазио је завађена племена и села, мирио их и учио да опросте једни другима уместо да се свете. Народ га је волео као оца.
Његова врлина је миротворство — труд да се завађени помире. Христос је рекао да су миротворци блажени, јер ће се синови Божји назвати. Светог Петра Цетињског славимо 31. октобра.
Свети Стефан Дечански — праштање
Свети Стефан био је син српског краља. По наређењу сопственог оца био је ослепљен и прогнан у далеки Цариград. Можемо само да замислимо колико му је било тешко.
Али Стефан није мрзео свог оца. Молио се и опраштао. По његовом житију, Свети Никола му је у Цариграду чудесно вратио вид. Када се вратио у отаџбину, подигао је манастир Дечане — зато га зовемо Дечански.
Зашто је могао да опрости? Зато што је волео Христа, Који је на крсту опростио и онима који су Га распели. Његова врлина је праштање и трпљење. Светог Стефана Дечанског славимо 24. новембра.
Свети из целе године
Током године упознали смо још много светих. Сваки од њих нас учи некој врлини:
| Светитељ | Шта се догодило | Врлина |
|---|---|---|
| Свети Никола (Николај Мирликијски) | тајно, ноћу, донео је злато сиромашном оцу да помогне његовим кћерима | милосрђе |
| Свети Герасим | извадио је трн из лавље шапе, а лав је остао са њим и слушао га | кроткост |
| Свети Симеон Богопримац | дуго је чекао Спаситеља, па Га је као Младенца узео у наручје | стрпљење и вера |
| Свети Серафим Саровски | свакога је дочекивао речима „Радости моја!“, а медведа у шуми хранио је хлебом из руке | радост и мир |
Погледај колико светих и колико врлина! А сви су ишли једним путем — за Христом. Свети не замењују Христа: све њихове врлине извиру из њихове љубави према Христу.
Свети су наши пријатељи
Свети нису само „јунаци из прошлости“. Они су живи у Христу, моле се за нас и помажу нам. Зато их поштујемо: славимо њихове празнике, палимо им свеће, целивамо њихове иконе и молимо их да моле Бога за нас. А Богу се клањамо — само Њему.
Многе наше породице славе неког светитеља као крсну славу — Светог Николу, Свету Петку, Светог Јована… Крсна слава није само свечани ручак. Она је прилика да упознамо житије свог светитеља и да од њега учимо.
Сваки светитељ почео је као обичан човек — као ти и ја. И наш Врлинослов расте сваки пут када живимо оно што смо научили од светих.