Када планинари иду кроз густу маглу, шта их чува да не залутају и не падну у провалију? Ознаке на дрвећу, путокази и ограде поред литица. Да ли ограда поред провалије смета — или чува? Бог је Свом народу, који је тек изашао из ропства, на гори Синају дао управо такве путоказе. Данас их упознајемо: то су Десет Божјих заповести.
Бог прво каже ко је
Заповести не почињу забраном, него подсећањем: „Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога“ (Мисир је старо име за Египат). Зашто Бог прво подсећа на избављење, па тек онда даје заповести? Зато што су заповести одговор на љубав. Онај Који је народ ослободио сада му показује како да остане слободан.
Заповести су написане на две камене плоче. Писмо их зове „десет ријечи“ (Изл 34, 28) — отуда и грчко име Декалог, „десет речи“.
Десет заповести
Ево их онако како стоје у Књизи Изласка, у Даничићевом преводу. Бројеви испред сваке заповести показују како их Црква традиционално броји.
1. Ја сам Господ Бог твој, који сам те извео из земље Мисирске, из дома ропскога. Немој имати других Богова уза ме. 2. Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити … 3. Не узимај узалуд имена Господа Бога својега … 4. Сјећај се дана од одмора да га светкујеш. Шест дана ради, и свршуј све послове своје. А седми је дан одмор Господу Богу твојему … 5. Поштуј оца својега и матер своју, да ти се продуље дани на земљи, коју ти да Господ Бог твој. 6. Не убиј. 7. Не чини прељубе. 8. Не кради. 9. Не свједочи лажно на ближњега својега. 10. Не пожели куће ближњега својега, не пожели жене ближњега својега, ни слуге његова, ни слушкиње његове, ни вола његова, ни магарца његова, нити ишта што је ближњега твојега.
Изл 20, 2–17
Између тих речи Бог даје и једно обећање. Оно показује да заповести долазе из љубави и воде у љубав:
„А чиним милост на тисућама онијех који ме љубе и чувају заповијести моје.“
Изл 20, 6
Две плоче — две љубави
Да бисмо их лакше запамтили, заповести учимо и укратко:
| Прва плоча — љубав према Богу | Друга плоча — љубав према ближњем |
|---|---|
| 1. један Бог | 5. поштуј родитеље |
| 2. без идола | 6. не убиј |
| 3. поштуј Божје име | 7. не чини прељубу |
| 4. светкуј дан Господњи | 8. не кради |
| 9. не сведочи лажно | |
| 10. не пожели туђе |
Када је један законик упитао Христа која је заповест највећа у Закону, Христос је одговорио:
„Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свим умом својим. Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова: Љуби ближњега свога као самога себе. О овим двема заповестима виси сав Закон и Пророци.“
Мт 22, 37–40
Прва плоча је љубав према Богу, а друга љубав према ближњем. Зато заповести нису списак забрана — заповест је облик љубави. Ко воли Бога и ближњег, испуњава их радо.
Шта која заповест чува
1. и 2. заповест. Бог је на првом месту. Идол није само кип од камена или злата: идол је све што стављамо испред Бога — новац, игрице, слава.
3. и 4. заповест. Божје име изговарамо са поштовањем — не у псовци и не у шали. Светкујемо дан Господњи: за хришћане то је недеља, дан Христовог Васкрсења (Отк 1, 10), када идемо на Свету Литургију. Суботу Црква нарочито посвећује спомену на уснуле, али средиште седмице је недељна Литургија.
5. и 6. заповест. Поштујемо родитеље и старије. Чувамо живот — свој и туђи. Христос учи да је и гнев и мржња почетак убиства (Мт 5, 21–22): зато не вређамо, не тучемо и не малтретирамо друге — ни уживо ни на интернету.
7. и 8. заповест. Чувамо чистоту и верност у браку и породици. Поштујемо туђу имовину — али и туђи рад, домаћи задатак, лозинку, фотографију. Не узимамо туђе ни када нас нико не види: Бог види срце.
9. и 10. заповест. Говоримо истину, без оговарања, лажних оптужби и лажних вести. Завист је корен многих греха — сети се Јосифове браће, која су из зависти продала свог брата.
Заповести у мом дану
| Ситуација | Заповест | Добар избор |
|---|---|---|
| Марко је узео бојице другове сестре без питања. | 8. | вратити их и извинити се |
| Ана је у недељу отишла са породицом на Литургију. | 4. | то је добар избор |
| Неко псује и „куне се“ Богом у шали. | 3. | Божје име изговарати са поштовањем |
| Јелена је учитељици рекла да је Петар разбио прозор, иако није. | 9. | рећи истину и исправити неправду |
| Никола помаже баки и деди око куће. | 5. | то је добар избор |
| У одељенској групи неко шири ружну слику и лаж о другу. | 9. и 6. | не делити даље, заштитити друга |
| На контролном је прилика да се препише туђи рад. | 8. | радити сам |
| Бака тражи помоћ док траје омиљена игрица. | 5. | паузирати игру и помоћи |
| Друг има скупље патике, а у мени се буди завист. | 10. | обрадовати се другу, бити захвалан за своје |
А ако погрешим?
Заповести нису ту да нас плаше казном, него да нас уче да живимо у љубави. Када прекршимо заповест, Бог нас не одбацује. Пут повратка увек је отворен — покајање и Света Тајна Исповести.
Мојсије је заповести носио на каменим плочама. Најважније је да их Бог упише у наше срце.