Да ли си се некад са братом или сестром посвађао око нечег важног? Како сте се помирили? У овој лекцији упознаћеш два брата близанца — свађу, бекство далеко од куће и велико помирење. А кроз све то видећеш како Бог верно чува обећање које је дао Авраму.
Исак — син обећања
Сећаш се: Бог је Авраму обећао потомство бројно као звезде на небу, и у старости му се родио син Исак. На гори Морији Бог је зауставио жртву и Исак се жив вратио кући (Аврам и Божји позив). Исак је дете вере и Божјег обећања.
Исак је био кротак и миран човек. Када су му суседни пастири отимали бунаре (у Даничићевом преводу: „студенце“), он се није свађао, него је одлазио даље и копао нове — све док није нашао место где свађе више није било (Пост 26, 17–22). Бог је и њему поновио обећање дато Авраму (Пост 26, 3–4).
Ревека на студенцу
Када је Исак одрастао, Аврам је послао свог најстаријег слугу у Месопотамију, у свој род, да нађе жену за Исака (Пост 24). Слуга је стао код студенца крај града и помолио се Богу за знак: девојка која понуди воду и њему и његовим камилама — то ће бити она коју је Бог наменио Исаку. Још није ни довршио молитву, а дошла је Ревека:
„А она рече: На пиј, господару. И брже спусти крчаг на руку своју и напоји га. И кад га напоји, рече: И камилама ћу твојим налити нека се напију.“
Пост 24, 18–19
Тако је Ревека показала своју доброту и гостољубље. Пошла је са слугом, а Исак ју је узео за жену и заволео је (Пост 24, 67).
Близанци Исав и Јаков
Исаку и Ревеки родили су се близанци (Пост 25, 19–34). Први је изашао Исав, а за њим Јаков. Кад су одрасли, били су сасвим различити:
„И дјеца одрастоше, и Исав поста ловац и ратар, а Јаков бјеше човјек кротак и бављаше се у шаторима.“
Пост 25, 27
Једном се Исав вратио из поља уморан и гладан, а Јаков је скувао јело. Исав је тражио да једе, а Јаков му је рекао да му за то прода првенаштво. Исав је пристао. Добио је хлеб и јело од сочива (у Даничићевом преводу: „лећа“), најео се и отишао:
„… Тако Исав није марио за првенаштво своје.“
Пост 25, 34
Првенаштво није значило само наследство. Код патријараха оно је значило и духовни благослов — пренос Божјег обећања. Исав га је олако одбацио.
| Исав | Јаков |
|---|---|
| старији близанац, ловац | млађи близанац, живео у шаторима |
| олако продао првенаштво | жудео за благословом, али га стекао лукавством |
| разгневио се, после опростио | морао да бежи; двадесет година у туђини |
Очев благослов
Исак је остарео и очи су му ослабиле, тако да више није видео. Хтео је да благослови Исава, свог првенца. Али Јаков је, по Ревекином савету, обукао Исавову одећу, преварио оца који није видео и тако лукавством примио благослов који је отац наменио Исаву (Пост 27). Исав се разгневио, и Јаков је морао да бежи у Харан, код ујака Лавана, Ревекиног брата.
Свето Писмо ову превару не хвали. Оно искрено приказује и слабости праведника — да бисмо видели Божју милост. Јаков ће и сам бити преварен од Лавана и дуго ће живети у туђини. Али Бог остаје веран Свом обећању: Његова верност не зависи од наше савршености, а нас увек позива на покајање.
Јаковљева лествица
На путу од Вирсавеје ка Харану Јакову је пала ноћ. Легао је под ведрим небом, са каменом под главом, и уснио сан:
„И усни, а то љестве стајаху на земљи, а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и слажаху; И гле, на врху стајаше Господ и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твојега и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и сјемену твојему;“
Пост 28, 12–13
Господ му је обећао: „ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш“ (Пост 28, 15). Када се пробудио, Јаков је рекао:
„И уплаши се и рече: Како је страшно мјесто ово! Овдје је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.“
Пост 28, 17
То место Јаков је назвао Ветиљ, што значи „дом Божји“.
Шта нам лествица говори? Бог није далеко — Он Сам отвара пут између неба и земље. Христос је Натанаилу рекао:
„… Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијега.“
Јн 1, 51
Христос је прави мост између неба и земље. А у Акатисту Пресветој Богородици Она се назива лествицом небеском којом је Бог сишао: кроз Њу је Син Божји постао човек. То није измишљено тумачење, него читање Старог Завета у светлости Христа, онако како Црква пева на богослужењу.
Јаков постаје Израиљ
У Харану је Јаков служио Лавану двадесет година. Оженио се Лијом и Рахиљом и добио много деце. Онда је кренуо кући, у Ханан. Ноћу, код потока Јавока, остао је сам, и један човек се рвао с њим до зоре. Јаков није попуштао и молио је за благослов (Пост 32, 24–29). Тада је чуо:
„Тада му рече: Отселе се нећеш звати Јаков, него Израиљ; јер си се јуначки борио и с Богом и с људима, и одолио си.“
Пост 32, 28
Јаков је у истрајној борби и молитви добио Божји благослов и ново име — Израиљ. Затим је срео брата. Јаков му је пришао и седам пута му се поклонио до земље (Пост 33, 3), а онда:
„А Исав притрча преда њ и загрли га и паде му око врата и цјелива га, и обојица се заплакаше,“
Пост 33, 4
Браћа су се помирила. Свађа није имала последњу реч.
Дванаест синова — дванаест племена
Јаков (Израиљ) имао је дванаест синова (Пост 35, 22–26): Рувима, Симеона, Левија, Јуду, Исахара, Завулона, Јосифа, Венијамина, Дана, Нефталима, Гада и Асира. Од њих потиче дванаест племена Израиљевих.
Аврам → Исак → Јаков (Израиљ) → 12 синова → 12 племена
Два сина ће нам бити нарочито важна. Јосиф — о њему учимо у следећој лекцији. И Јуда — из Јудиног племена родиће се цар Давид, а од Давидовог рода Господ Исус Христос по телу.