Замисли да ти неко каже: „Спакуј ранац и крени. Не знаш куда идеш — показаћу ти пут успут.“ Да ли би кренуо? И коме би толико веровао? Пре око четири хиљаде година један човек је тако кренуо — јер је веровао Богу. Звао се Аврам.
Човек из Ура Халдејског
Аврам је био потомак Нојевог сина Сима. Живео је у граду Уру Халдејском, у Месопотамији, међу људима који су служили многим лажним боговима. Његов отац Тара повео је породицу — Аврама, његову жену Сару и унука Лота — према земљи Хананској. Стигли су до града Харана и ту се настанили (Пост 11, 31). Сара није имала деце.
Божји позив
У Харану Бог је проговорио Авраму:
„И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода својега и из дома оца својега у земљу коју ћу ти ја показати. И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов. Благословићу оне који тебе узблагосиљају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.“
Пост 12, 1–3
Аврам је имао седамдесет пет година (Пост 12, 4). Оставио је свој крај, свој род и очеву кућу и, са Саром, синовцем Лотом и свом имовином, кренуо у Ханан. Шта му је било потребно за такав пут? Вера — поверење у Бога — и послушност. Апостол Павле пише:
„Вером Авраам послуша када би позван да пође у земљу коју је имао да прими у наследство, и пође не знајући куда иде.“
Јевр 11, 8
| Аврамов пут | Шта се ту догодило |
|---|---|
| Ур Халдејски | Месопотамија, земља многобоштва |
| Харан | Божји позив — Аврам има 75 година |
| Ханан | Обећана земља, у коју Аврам долази с вером |
Аврамова вера није била „само у мислима“. Она се видела у делима: у томе што је послушао и кренуо, што је живео у шатору као путник и што је дочекивао госте (уп. Јак 2, 21–23).
Божја обећања и савез
Бог је Авраму дао велика обећања:
| Стих | Божје обећање |
|---|---|
| Пост 12, 2–3 | учиниће од Аврама велики народ; у њему ће бити благословена сва племена на земљи |
| Пост 12, 7 | његовом потомству даће земљу Ханан |
| Пост 15, 5–6 | потомство ће бити бројно као звезде на небу |
| Пост 17, 5 | биће „отац многих народа“; Бог склапа с њим вечни савез |
Аврам је био стар и без деце. А Бог га је једне ноћи извео пред шатор:
„Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звијезде, ако их можеш пребројити. И рече му: Тако ће бити сјеме твоје. И повјерова Аврам Богу, а он му прими то у правду.“
Пост 15, 5–6
Бог је са Аврамом склопио савез (у Даничићевом преводу: „завјет“) — обећао му је верност њему и његовом потомству. Тада му је дао и ново име. У Цркви и у Новом Завету чујемо облик Авраам, што значи „отац многих народа“; у нашим лекцијама кажемо Аврам — то је иста личност.
Апостол Павле Аврама назива оцем свих који верују (Рим 4, 11). А обећање да ће у њему бити благословени сви народи испунило се у Христу, Аврамовом потомку по телу: кроз Христа благослов долази свим народима, и нама.
Мелхиседек — хлеб и вино
Једном су туђи цареви заробили Лота. Аврам је са својим слугама кренуо за њима и вратио синовца и све што је било отето. Када се враћао, дочекао га је један загонетан човек:
„А Мелхиседек, цар Салимски, изнесе хљеб и вино; а он бијаше свештеник Бога Вишњега. И благослови га говорећи: Благословен да је Аврам Богу Вишњему, чије је небо и земља!“
Пост 14, 18–19
Аврам му је дао десетак од свега (Пост 14, 20). Где у Цркви и данас приносимо хлеб и вино? На Светој Литургији. Зато Свети Оци у Мелхиседеку виде праслику Христа, вечног Првосвештеника (Јевр 7), и праслику Евхаристије.
Гости код храста Мамријског
Причу о Аврамовим гостима већ знаш (Где је љубав, ту је Бог, Црква је заједница са Светом Тројицом). У подневној жези Аврам је код храстова Мамријских угледао три човека, потрчао им у сусрет и угостио их најбољим што је имао. Тада је чуо обећање: Сара ће кроз годину дана родити сина. Сара се у себи насмејала, јер је била стара. А Господ је рекао:
„Има ли што тешко Господу? Догодине у ово доба опет ћу доћи к теби, а Сара ће имати сина.“
Пост 18, 14
Црква у овом догађају види наговештај Свете Тројице. Зато икона „Гостољубље Аврамово“ приказује три анђела за трпезом, са чашом на средини, која нас подсећа на Литургију.
Аврам нас учи и гостољубљу. Као што ми с радошћу дочекујемо госте на крсну славу или на Божић, тако и апостол поручује:
„Гостољубље не заборављајте, јер из гостољубља неки и не знајући примише анђеле.“
Јевр 13, 2
Испуњено обећање — рођење Исака
Бог је веран. Када је Авраму било сто година, Сара му је родила сина и он му је дао име Исак (Пост 21, 1–5). Од позива у Харану до рођења Исака прошло је двадесет пет година — Бог испуњава Своја обећања, али Његово време није увек наше време. Сарин смех неверице постао је смех радости:
„А Сара рече: Бог ми учини смијех; ко год чује, смијаће ми се.“
Пост 21, 6
Вера на искушењу — гора Морија
Кад је Исак порастао, Бог је хтео да искуша Аврамову веру. Рекао му је да пође на гору Морију и тамо принесе Исака на жртву (Пост 22, 1–2). Аврам није разумео, али је веровао Богу. Рано ујутру кренуо је са сином. Исак је носио дрва, а на путу је упитао оца:
„Тада рече Исак Авраму оцу својему: Оче! А он рече: Што, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а гдје је јагње за жртву? А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.“
Пост 22, 7–8
Када су стигли на гору, анђео Господњи позвао је Аврама с неба и рекао му да детету не чини ништа. Аврам је угледао овна који се роговима заплео у шибљу и њега је принео Богу. Бог је поново потврдио обећање: у Аврамовом потомству биће благословени сви народи на земљи (Пост 22, 11–18). Исак се жив и здрав вратио са горе.
„… јер је разумео да је Бог кадар и из мртвих васкрсавати; зато га и доби као праслику.“
Јевр 11, 19
Исак — праслика Христа
Свети Оци у овом догађају виде праслику Христа:
| Исак (праслика) | Христос (испуњење) |
|---|---|
| јединац, љубљени син Аврамов | Јединородни, љубљени Син Божји |
| носи дрва на гору | носи крст на Голготу |
| Аврам: Бог ће се постарати за јагње | Христос је Јагње Божје |
| враћен жив са горе | васкрсао из мртвих трећег дана |
Свети Јован Крститељ, када је угледао Христа, рекао је:
„… Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света!“
Јн 1, 29
Отац и Син су сједињени у љубави, и Христос добровољно предаје Себе за живот света — и Васкрсењем побеђује смрт. Аврам је поверовао Богу и онда када није разумео, и Бог му је вратио сина живог. Тако нас Аврам води ка Христу Који је васкрсао.
Свети праотац Аврам у Цркви
Црква Аврама слави као светог праоца и оца свих верних. Две недеље пред Божић је Недеља светих праотаца, а недеља уочи Божића је Недеља светих отаца, када се помињу Христови преци по телу. Тиме нам Црква показује да је цео Стари Завет пут ка Божићу.