Мојсије

Шта ако је народ немоћан, а цар моћан и окрутан? Има ли наде? Ко чује плач робова? Свето Писмо одговара: Бог чује. И бира човека који ће бити Његов гласник — Мојсија.

Од Јосифа до ропства

Сећаш се како је Јаковљева породица, на Јосифов позив, дошла у Египат и населила се у земљи Гесем (Праведни Јосиф)? Прошло је много година. Израиљци су се веома умножили. А онда се нешто променило:

„Тада наста нов цар у Мисиру, који не знадијаше за Јосифа;“

Изл 1, 8

Нови фараон уплашио се што је Израиљаца све више. Учинио их је робовима: под надзорницима су мукотрпно правили опеке и градили градове. Када ни то није помогло, фараон је наредио да се сваки новорођени јеврејски дечак баци у реку (Изл 1, 9–22). Али бабице су се бојале Бога и чувале децу у животу (Изл 1, 17).

Дете из ковчежића

Једна жена из Левијевог племена родила је сина. Крила га је три месеца. Кад више није могла да га крије, направила је ковчежић од сите (корпицу исплетену од мочварне биљке), намазала га смолом, ставила у њега дете и оставила га у трсци крај реке Нила. Његова сестра гледала је издалека шта ће бити (Изл 2, 1–4). Звала се Марија (Изл 15, 20).

Дошла је фараонова кћи да се купа у реци. Угледала је ковчежић, отворила га — а дете је плакало. Сажалила се на њега. Тада је Марија вешто предложила да доведе дојиљу Јеврејку — и довела је сопствену мајку! Кад је дете одрасло, мајка га је одвела фараоновој кћери, и она га је усвојила:

„А кад дијете одрасте, одведе га ка кћери Фараоновој, а она га посини; и надједе му име Мојсије говорећи: Јер га из воде извадих.“

Изл 2, 10

Ко је све помогао да Мојсије преживи? Мајка, сестра, фараонова кћи — и, изнад свега, Бог.

Бекство у Мадијам

Мојсије је одрастао на египатском двору, али није заборавио свој народ. Једном је видео како један Египћанин бије Јеврејина. У гневу је убио Египћанина. Када се то дознало, морао је да бежи у пустињу, у земљу Мадијам (Изл 2, 11–15).

Мојсијев поступак није био јунаштво, него грех из гнева. Хтео је да ослободи народ својом снагом — и није успео. Бог ће народ ослободити Својом снагом.

У Мадијаму је Мојсије одбранио седам кћери мадијамског свештеника од пастира који су их отерали од студенца. Свештеник (Даничић га зове Рагуило, а затим Јотор) примио га је у свој дом и дао му за жену кћер Сефору (Изл 2, 16–22). Мојсије је годинама чувао стада у пустињи. Ту је учио стрпљењу и смирењу. Бог га не позива због онога што је учинио у гневу, него после много година смирења.

А народ у Египту и даље је уздисао у ропству:

„И Бог чу уздисање њихово, и опомену се Бог завјета својега с Аврамом, с Исаком и с Јаковом.“

Изл 2, 24

Купина која гори, а не сагорева

Једног дана Мојсије је са стадом дошао до горе Божје Хорив (то је гора Синај). Тамо је угледао нешто необично:

„И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагоријева.“

Изл 3, 2

Мојсије је пришао да види зашто купина не сагорева. Тада га је Бог позвао из купине:

„А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је мјесто гдје стојиш света земља. Још рече: Ја сам Бог оца твојега, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсије заклони лице своје, јер га страх бијаше гледати у Бога.“

Изл 3, 5–6

Зашто је Мојсије морао да изује обућу? Зато што је то било свето место — ту је био Бог. Тако и ми у храму стојимо са страхопоштовањем пред светињом.

Бог је Мојсију рекао да је видео невољу Свог народа и чуо његов вапај, и да ће га извести у земљу „гдје млијеко и мед тече“ (Изл 3, 7–8). А онда:

„Сада хајде да те пошљем к Фараону, да изведеш народ мој, синове Израиљеве, из Мисира.“

Изл 3, 10

Онај Који Јесте

Мојсије је упитао Бога како Му је име, да би знао шта да каже народу. Бог је одговорио:

„А Господ рече Мојсију: Ја сам онај што јест. И рече: Тако ћеш казати синовима Израиљевијем: Који јест, он ме посла к вама.“

Изл 3, 14

У Цркви ово име изговарамо као Онај Који Јесте. Оно значи да је Бог вечни и живи Бог — Он није настао и неће престати, Он увек јесте. То је исти Бог Аврамов, Исаков и Јаковљев.

На иконама Христа, у ореолу са крстом, пишу три грчка слова Ὁ ὬΝ — „Онај Који Јесте“. Тако нам Црква сведочи: Онај Који се јавио Мојсију у купини јесте Син Божји, Који је касније постао човек.

Неопалима купина — праслика Богородице

О купини си већ учио у лекцији Божје Откривење. Сада гледамо шта она значи у Цркви. Купину која гори, а не сагорева, зовемо неопалима купина.

Ово тумачење долази из богослужења Цркве и од Светих Отаца. То није прича о „чудотворном“ грму или биљци, него читање Старог Завета у светлости Христа.

„Ко сам ја?“

Мојсије се уплашио задатка:

„А Мојсије рече Богу: Ко сам ја да идем к Фараону и да изведем синове Израиљеве из Мисира? А Бог му рече: Ја ћу бити с тобом, и ово нека ти буде знак да сам те ја послао: Кад изведеш народ из Мисира, служићете Богу на овој гори.“

Изл 3, 11–12

Мојсије се бојао и да му народ неће веровати и да није речит. Бог му је дао знаке — његов штап претворио се у змију, па опет у штап — и дао му брата Арона за помоћника, да говори уместо њега (Изл 4, 1–17).

Да ли Бог бира најјаче и најпаметније? Не увек. Када се осећаш „мали“ за неки задатак, сети се Мојсија: Бог даје снагу онима које позива.

Три пута по четрдесет

Мојсије је поживео сто двадесет година (Понз 34, 7). Његов живот се, по Делима апостолским (Дап 7, 23. 30. 36), дели на три раздобља:

Фараон неће хтети да пусти народ. О томе шта се даље догодило — о десет невоља и ноћи Пасхе — учићемо у следећој лекцији.