Када у пролеће бојимо црвена јаја, кажемо да се спремамо за Васкрс. Васкрс има и друго, још старије име — Пасха. Ту реч су изговарали Израиљци много векова пре Христовог рођења, у једној ноћи када је цео народ стајао обучен, са штапом у руци, спреман за пут. Шта се те ноћи догодило и какве то везе има са нашим Васкрсом?
Фараон не пушта народ
Бог је послао Мојсија и његовог брата Арона фараону, египатском владару, са поруком да пусти Божји народ из ропства. Али фараон је одговорио гордо:
„Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.“
Изл 5, 2
Фараон није желео да изгуби робове који су за њега бесплатно радили, а није желео ни да призна да постоји неко већи од њега. Зато је Бог показао Своју силу кроз десет невоља (Изл 7–11): вода у Нилу претворила се у крв, затим су дошле жабе, комарци, обади, помор стоке, приштеви, град, скакавци, тама — и на крају смрт првенаца.
Бог не жели да кажњава. Невоље су показале да су египатски „богови“ — река Нил, сунце, свете животиње — немоћни, а да је Господ једини прави Бог. После сваке невоље фараон је обећавао да ће пустити народ, па се предомишљао. Писмо каже да му је отврднуло срце. Свети Оци објашњавају: Бог није унапред присилио фараона на зло. Срце се скамењује гордошћу и упорним противљењем, а Бог је то допустио. Фараон је много пута сам одбио милост, а Бог је избавио потлачени народ.
Прва Пасха
Пред последњу невољу Бог је заповедио Израиљцима како да проведу ноћ изласка (Изл 12). Свака породица узела је једно јагње:
„А јагње или јаре да вам буде здраво, мушко, од године; између оваца или између коза узмите.“
Изл 12, 5
| Шта? | Како? | Шта значи? |
|---|---|---|
| јагње | здраво, без мане, мушко, од године; по једно за сваку породицу | жртва за спасење породице |
| крв на довратку | њоме су намазани оба довратка и горњи праг | смрт је прошла мимо куће — дом је сачуван |
| бесквасни хлеб | хлеб без квасца, јер се хитно полази | хитан полазак, без чекања да тесто ускисне |
| горко зеље | једе се уз јагње | сећање на горко ропство |
| обућа на ногама, штап у руци | једе се ноћу, на брзину | путници спремни за излазак |
„А овако једите: Опасани, обућа да вам је на ногу и штап у руци, и једите хитно, јер је пролазак Господњи.“
Изл 12, 11
„А крв она биће вам знак на кућама у којима ћете бити; и кад видим крв, проћи ћу вас …“
Изл 12, 13
Сада разумемо име празника: Пасха — јеврејски песах — значи прелазак. Смрт је те ноћи прешла мимо израиљских кућа, а народ је прешао из ропства у слободу. Бог је заповедио да се Пасха празнује сваке године, „од кољена до кољена“, као спомен избављења (Изл 12, 14).
Кроз Црвено море
Народ је кренуо. Бог их није оставио саме на путу:
„А Господ иђаше пред њима дању у ступу од облака водећи их путем, а ноћу у ступу од огња свијетлећи им, да би путовали дању и ноћу.“
Изл 13, 21
Али фараон се поново предомислио и потерао их са војском и бојним колима. Израиљци су се нашли између мора и војске. Тада је Мојсије, по Божјој заповести, подигао штап и пружио руку над море:
„И пружи Мојсије руку своју на море, а Господ узби море вјетром источнијем, који јако дуваше цијелу ноћ, и осуши море, и вода се раступи. И пођоше синови Израиљеви посред мора сухим, и вода им стајаше као зид с десне стране и с лијеве стране.“
Изл 14, 21–22
Када су Египћани пошли за њима, вода се вратила и потопила војску. Народ је био спашен. Мојсије и синови Израиљеви запевали су песму захвалности, а Мојсијева сестра Марија узела је бубањ и певала са женама:
„Тада запјева Мојсије и синови Израиљеви ову пјесму Господу, и рекоше овако: Пјеваћу Господу, јер се славно прослави; коња и коњика врже у море.“
Изл 15, 1
Ова Мојсијева песма и данас се пева у Цркви: она је прва песма сваког канона на јутрењу.
Апостол Павле у овом догађају види слику нечега још већег:
„А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком бејаху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору …“
1 Кор 10, 1–2
Пролазак кроз море је праслика Крштења: у води Крштења умире стари човек, роб греха, а излази нови човек — слободан, дете Божје.
Христос, наша Пасха
Све што се догодило у Египту било је као сенка која најављује нешто што долази. Када је Свети Јован Крститељ угледао Исуса на Јордану, рекао је:
„Гле, Јагње Божије које узима на се грехе света!“
Јн 1, 29
Христос је Своју Тајну вечеру имао управо у време Пасхе. Рекао је ученицима: „Веома зажелех да ову Пасху једем с вама пре него пострадам“ (Лк 22, 15). А апостол Павле пише:
„… Јер и Пасха наша, Христос, жртвова се за нас.“
1 Кор 5, 7
| Старозаветна Пасха | Новозаветна Пасха — Васкрс |
|---|---|
| јагње без мане | Христос — Јагње Божје, без греха |
| крв јагњета чува од смрти | Христова крв, Његова жртва из љубави, спасава од вечне смрти |
| прелазак из ропства у слободу | прелазак из смрти у живот, са земље на небо |
| пролазак кроз море | Крштење |
| пасхална вечера | Евхаристија — Тајна вечера, Света Литургија |
Старозаветна Пасха је праслика, а Христос је њено испуњење. Израиљ је тада изашао из Египта; Христос нас изводи из највећег ропства — из ропства греху и смрти. Зато на икони Васкрсења видимо како Христос извлачи Адама и Еву из ада. И у Васкршњем канону Светог Јована Дамаскина певамо да је ово Пасха, Господња Пасха, јер нас је Христос Бог превео из смрти у живот и са земље на небо.
Две Пасхе — не мешати
Пази на разлику: хришћани не славе јеврејску Пасху. Ми славимо Христово Васкрсење, које је испуњење старозаветне Пасхе.
Датум Васкрса Црква рачуна по пасхалији — правилу које се ослања на одлуку Првог васељенског сабора у Никеји (325. године): Васкрс је у недељу после првог пуног месеца после пролећне равнодневице, увек после јеврејске Пасхе, по јулијанском календару. Зато Васкрс нема сваке године исти датум.
На Васкрс и све до Спасовдана поздрављамо се: „Христос васкрсе!“ — „Ваистину васкрсе!“ И певамо:
Пасхални тропар
Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова.
Израиљци су сваке године славили излазак из Египта. Ми славимо још већи излазак — из смрти у вечни живот.