Мама је донела кући гранчице јоргована и ставила их у вазу. Први дан изгледају исто као жбун у дворишту — зелене, свеже, мирисне. Али за недељу дана гранчице у вази ће увенути, а жбун ће и даље цветати. Зашто? Јер су гранчице одсечене од корена. А Бог је корен и извор живота за човека. Шта се онда дешава када се човек сам одсече од Бога?
Искушење и пад
У рају је човек имао све: заједницу са Богом, са природом и са женом, коју му је Бог дао јер „није добро да је човјек сам“ (Пост 2, 18). Бог му је дао само једну заповест — да не једе са дрвета познања добра и зла — да би из поверења и љубави растао ка Богу. Тада се појавила змија. Црква у змији препознаје ђавола — анђела кога је Бог створио добрим, али који је из гордости отпао од Бога. Ђаво није „други бог“ једнаке снаге; он је створење, а његова сила је побеђена у Христу.
Змија најпре искривљује Божју заповест: пита жену да ли им је Бог забранио да једу са свих дрвета у врту. Онда отворено лаже:
„А змија рече жени: Нећете ви умријети; Него зна Бог да ће вам се у онај дан кад окусите с њега отворити очи, па ћете постати као богови и знати што је добро што ли зло.“
Пост 3, 4–5
Видиш ли шта ђаво ради? Представља Бога као Онога Који човеку нешто ускраћује и „завиди“ му. А грех нуди као пречицу да човек постане „као Бог“ — али без Бога и мимо Бога. Ева је погледала плод, узела га и окусила, па је дала и Адаму, и он је окусио.
„Гдје си?“
Уместо обећаног „као богови“, дошли су стид и страх. Адам и Ева видели су да су голи, сплели су себи прегаче од смоквиног лишћа и сакрили се међу дрвеће. А Бог их је позвао:
„А Господ Бог викну Адама и рече му: Гдје си?“
Пост 3, 9
Зар Бог није знао где је Адам? Наравно да јесте. Питање „Где си?“ било је позив — да Адам изађе, призна шта је урадио и врати се. Али шта је Адам одговорио?
„А Адам рече: Жена коју си удружио са мном, она ми даде с дрвета, те једох.“
Пост 3, 12
Адам је окривио Еву — па и Самог Бога, Који му ју је дао. А Ева је, када ју је Бог упитао, окривила змију. Свети Оци примећују да нико од њих није искористио прилику да каже: „Опрости, ја сам крив.“ Уместо покајања, почели су да оправдавају себе.
Пази и на ово: повест не каже да је Ева „крива за све“. Одговорни су обоје. А спасење ће, као што ћемо видети, доћи управо кроз Жену — Пресвету Богородицу.
Шта је грех?
Грех није био само „поједена воћка“. Грех је било неповерење и непослушност — човек није поверовао Богу, него лажи, и пожелео је да постане као Бог, али без Бога.
Грчка реч за грех, амартија, значи промашај циља — као када стрелац промаши мету. Циљ човека је заједница са Богом и раст ка подобију Божјем. Грехом је човек тај циљ промашио. „Одсекао се од корена“, као гранчица јоргована.
Последице греха
Када се човек одвоји од Бога, Извора живота, поремете се сви његови односи:
| Однос | Пре греха | После греха |
|---|---|---|
| са Богом | заједница и поверење | страх, скривање, изгнање из раја |
| са другим човеком | „кост од мојих кости“ — јединство | окривљавање, свађа, превласт |
| са природом | домаћин рајског врта | земља рађа трње, тежак рад „са знојем лица“ |
| са самим собом | живот, целовитост | болест, патња, смрт |
Бог је Адаму рекао:
„Са знојем лица својега јешћеш хљеб, докле се не вратиш у земљу од које си узет; јер си прах, и у прах ћеш се вратити.“
Пост 3, 19
Да ли је то била Божја освета? Није! Бог није увређени владар који се свети. Изгнање и смрт су последица човековог одвајања од Извора живота — као што гранчица не вене зато што је корен „љут“ на њу, него зато што је одвојена од њега. После изгнања херувим са пламеним мачем чувао је пут ка дрвету живота. Свети Оци кажу да је тако смрт постала и граница злу — да грех не би постао бесмртан и да човек не би заувек остао у греху.
Шта наслеђујемо од Адама и Еве
Сви људи потичу од Адама и Еве, наших прародитеља. Зато грех првих људи зовемо прародитељски грех.
Зато је људима био потребан Лекар — Онај Ко ће победити смрт и вратити човека Богу. Апостол Павле пише:
„Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети.“
1 Кор 15, 22
Прво Јеванђеље — Бог не оставља човека
Још пре изгнања, док је говорио змији, Бог је дао велико обећање:
„И још мећем непријатељство између тебе и жене и између сјемена твојега и сјемена њезина; оно ће ти на главу стајати, а ти ћеш га у пету уједати.“
Пост 3, 15
Потомак („сјеме“) жене победиће змију — газиће јој главу. Црква у томе види прво обећање Спаситеља — Христа, рођеног од Пресвете Богородице. Зато се овај стих зове прво Јеванђеље (протојеванђеље): прва радосна вест, изговорена одмах после пада.
- Христос је Нови Адам. Први Адам није послушао Бога, а Христос је послушношћу Оцу поправио оно што је први Адам покварио.
- Богородица је Нова Ева. Ева је послушала лаж змије, а Богородица је на Благовести, када јој је архангел Гаврило донео вест, рекла Богу своје „да“.
Бог се бринуо о Адаму и Еви и после греха:
„И начини Господ Бог Адаму и жени његовој хаљине од коже, и обуче их у њих.“
Пост 3, 21
„Где си?“ — и данас
Гранчица се сама не може вратити корену. Али Бог може човека поново да „укорени“ у Себе. Зато је Син Божји постао човек. Христос нам је отворио пут назад у рај — у Цркви, кроз Крштење, покајање и Свето Причешће.
Бог и данас пита сваког од нас: „Где си?“ Прави одговор није у скривању и оправдавању, него у искреном повратку. Замисли да је Адам рекао: „Ево ме, Господе. Згрешио сам — опрости ми.“ То је покајање: промена ума и срца и повратак Богу. А Бог чека на сваки такав одговор, јер нас воли.
Молитва
Господе, помилуј!