Баци камен у мирну бару. Чује се „буп“ и камен нестаје — али то није крај. Око места где је пао шире се кругови, све већи и већи, док не стигну до самих обала. Са грехом је слично. Када се човек одвоји од Бога, последице се не задржавају само на њему. Шире се на породицу, на народ, на цео свет. То нам показују прве повести о људима изван рајског врта (Пост 4–11). Али показују нам и нешто још важније — да је Божја љубав јача.
Каин и Авељ — завист
Адам и Ева добили су синове. Каин је био ратар, а Авељ пастир. Једном су обојица принела Богу жртву: Каин од рода земаљског, а Авељ од првина свог стада — најбоље што је имао. Бог је погледао на Авеља и његов принос, а на Каинов није. Бог гледа срце онога ко приноси.
Каин се веома расрдио. Бог га је упозорио пре него што је згрешио: грех вреба на вратима, а ти треба да владаш њиме. Али Каин није послушао. Из зависти је напао и убио свог брата. Тада га је Бог упитао:
„Тада рече Господ Каину: Гдје ти је брат Авељ? А он одговори: Не знам; зар сам ја чувар брата својега?“
Пост 4, 9
Сећаш се Божјег питања Адаму: „Где си?“ Сада Бог пита: „Где ти је брат?“ Кад се човек удаљи од Бога, удаљи се и од брата. Ипак, Бог није оставио ни Каина:
„… И начини Господ знак на Каину да га не убије ко га сретне.“
Пост 4, 15
Адаму и Еви Бог је дао и новог сина — Сита. Из Ситовог рода потиче праведни Ноје.
Нојево време — безакоње
Људи су се умножили, а зло је расло са њима. Свето Писмо каже: „напуни се земља безакоња“ (Пост 6, 11). Али један човек је био другачији:
„Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје.“
Пост 6, 9
Бог је рекао Ноју да сагради велики ковчег — брод од дрвета — и да у њега уђе са женом, синовима (Симом, Хамом и Јафетом) и њиховим женама, и да са собом уведе животиње свих врста. Ноје је учинио све како му је Бог заповедио. Онда је дошао потоп, а ковчег је пловио по води.
Потоп није био израз Божјег беса или окрутности. Зло које су људи сами умножили уништавало је свет, а Бог је свет очистио да би га спасао — и сачувао је праведнога и све што је било са њим. Када је вода почела да опада, Ноје је пустио голубицу:
„И пред вече врати се к њему голубица и, гле, у кљуну јој лист маслинов, који бјеше откинула; тако позна Ноје да је опала вода са земље.“
Пост 8, 11
Када је Ноје изашао из ковчега, принео је Богу жртву захвалности. А Бог је са њим и са целом творевином склопио савез — обећао је да више неће бити потопа:
„Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.“
Пост 9, 13
Кад год видиш дугу, сети се да је Бог веран Свом обећању.
Вавилонска кула — гордост
После потопа сви људи говорили су једним језиком. Населили су се у равници Сенарској и рекли:
„Послије рекоше: Хајде да сазидамо град и кулу, којој ће врх бити до неба, да стечемо себи име, да се не бисмо расијали по земљи.“
Пост 11, 4
Шта је ту било лоше? Није лоше градити. Лоше је било то што су у гордости хтели да се уздигну „до неба“ и стекну име без Бога. Бог је помешао њихов језик и они више нису разумели један другога. Нису довршили град, него су се расули по свој земљи. То место се прозвало Вавилон.
Бог не оставља човека
| Грех разара заједницу | Бог чува и спасава |
|---|---|
| Каин — завист → убиство брата | Бог упозорава Каина пре греха и штити га знаком после греха; Адаму и Еви даје Сита |
| Нојево време — безакоње | Бог спасава праведнога Ноја и склапа савез са целом творевином — дуга |
| Вавилон — гордост | Бог разбија гордост која би људе одвела у још веће зло; касније позива Аврама |
У свакој од ових повести грех се шири — завист → безакоње → гордост. Али у свакој видимо и Божју бригу. Бог не одустаје од човека.
Бог и данас пита: „Где ти је брат?“ Шта значи бити чувар свом брату, сестри, другу? Значи бринути о њему, не радовати се кад му не иде, помоћи кад је тешко, заштитити кад му се ругају.
Од Старог ка Новом Завету — праслике
Праслика је старозаветна личност или догађај који унапред „оцртава“ оно што ће се испунити у Христу и Цркви — као скица пре слике. Ове праслике Црква чита по учењу Светих Отаца:
| Стари Завет | Испуњење у Новом Завету |
|---|---|
| Авељ — праведни пастир кога је убио брат | Христос — праведни Пастир, невино пострадао |
| Нојев ковчег спасава од потопа | Црква — „ковчег спасења“ |
| Потоп — вода уништава зло, праведни се спасавају | Крштење — у води умире стари човек греха и рађа се нови |
| Вавилон — језици се мешају, људи се разилазе | Педесетница — Дух Свети сабира људе различитих језика у једну Цркву |
Апостол Петар пише о Нојевом времену и повезује га са Крштењем:
„Ови некада беху непослушни кад их очекиваше Божије дуготрпљење у дане Нојеве, када се грађаше ковчег, у коме се мало, то јест, осам душа спасоше водом, која и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза, не као прање телесне нечистоће, него обећање Богу добре савести васкрсењем Исуса Христа …“
1 Пт 3, 20–21
А на Педесетницу (Дап 2), када је Дух Свети сишао на апостоле, догодило се супротно од Вавилона: људи из многих народа, који су говорили различитим језицима, чули су апостоле како свако на свом језику проповедају о величини Божјој. О томе смо учили у четвртом разреду (Вазнесење и Педесетница). Без Бога се људи не разумеју ни кад говоре истим језиком, а у Духу Светом разумеју се и када говоре различитим језицима.
Од Адама до Аврама
Поређај повести редом — без година, јер Свето Писмо овде не мери време као уџбеник историје, него показује ток догађаја:
стварање света → стварање човека → прародитељски грех → Каин и Авељ → Сит → Ноје и потоп → дуга — савез → Вавилонска кула
Из Ситовог рода потиче Ноје, а од Нојевог сина Сима потиче Аврам. После потопа и Вавилона Бог ће изабрати управо њега, једнога човека, да кроз њега благослови све народе. О томе учимо ускоро.
Наш „ковчег спасења“ данас је Црква. Молитвом Духу Светом, Који је на Педесетницу сабрао људе различитих језика, почињемо своје молитве:
Царе небески
Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш, ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.