Када би могао да тражиш само једну ствар и да је сигурно добијеш — шта би тражио? Новац? Славу? Здравље? Најновији телефон? Један млади цар добио је баш такву прилику — Бог му је рекао: „Ишти што хоћеш.“ Његов одговор изненадио је и обрадовао Бога. Тај цар је сазидао храм у Јерусалиму — дом Господњи, који нам открива нешто важно и о нашем православном храму.
Соломонова молитва за мудрост
Сећаш се: Давид је желео да сагради храм Богу, а пророк Натан му је рекао да ће то учинити његов син. Пред крај живота Давид је царство предао сину Соломону. Млади цар отишао је у Гаваон да принесе жртве Богу, и тамо му се Бог јавио:
„И јави се Господ Соломону у Гаваону ноћу у сну и рече Бог: Ишти што хоћеш да ти дам.“
1 Цар 3, 5
Соломон је о себи говорио смирено — да је млад и да не зна да управља народом. И замолио је:
„Дај, дакле, слузи својему срце разумно да може судити народу твојему и распознавати добро и зло. …“
1 Цар 3, 9
Богу се допао тај избор. Соломон није тражио ни дуг живот, ни благо, ни победу над непријатељима — тражио је мудро срце да би служио народу. Зато му је Бог дао мудрост, а уз то и оно што није ни тражио:
„Ево, учиних по твојим ријечима; ево ти дајем срце мудро и разумно … А сврх тога дајем ти и што нијеси искао, и благо и славу …“
1 Цар 3, 12–13
Шта би ти тражио? Соломонов избор нас учи: најважније је оно што је у срцу.
Соломонов суд
Једног дана пред цара су дошле две жене са једним живим дететом. Свака је тврдила да је дете њено. Сведока није било. Соломон је наредио да се донесе мач и да се дете „подели“ на двоје. Тада је права мајка, из љубави, повикала да се дете да оној другој — само да остане живо. А друга жена је рекла: нека не буде ни једној ни другој. Цар је одмах знао која је права мајка:
„Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дијете, немојте га убити, она му је мати. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара, јер видјеше да је у њему мудрост Божија да суди.“
1 Цар 3, 27–28
Шта је открило праву мајку? Љубав. Библијска мудрост није само знање и ученост — то је живот по Богу, страх Божји и добро срце које уме да види истину.
Градња храма
Соломон је почео да зида храм у Јерусалиму, на гори Морији:
„И поче Соломон зидати дом Господњи у Јерусалиму, на брду Морији, које би показано Давиду оцу његову …“
2 Дн 3, 1
По предању, то је место где је Аврам принео Исака. Цар Хирам из Тира послао је кедрово дрво са Ливана. Храм је био од камена, обложен кедром и златом. Камен су клесали унапред, тако да се на самом градилишту није чуо ни чекић ни секира. Градња је трајала седам година.
Облак славе Господње
Када је храм био готов, свештеници су унели ковчег завета у најунутрашњији део храма — Светињу над светињама. Тада се догодило нешто чудесно:
„А кад свештеници изидоше из светиње, облак напуни дом Господњи, Те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господњи.“
1 Цар 8, 10–11
Соломон је стао пред народ, раширио руке према небу и молио се:
„Али хоће ли доиста Бог становати на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај дом што га сазида? … Чуј молбу слуге својега и народа својега Израиља којом ће се молити на овом мјесту; чуј с мјеста гдје станујеш, с неба, чуј и смилуј се.“
1 Цар 8, 27. 30
Соломон је молио и за странце из далеких земаља — да Бог чује и њих кад дођу да се моле у овом дому.
Ако Бога не може да обухвати ни небо, зашто онда зидамо храмове? Храм је место где се народ Божји окупља и моли, и где Бог на нарочит начин пребива са Својим народом.
Слава, мудрост и пад
Соломонова мудрост и слава прочуле су се на све стране. Дошла је и Савска царица, из далеке земље, да га искуша загонеткама и чује његову мудрост. Соломону се по предању приписују књиге Приче Соломонове, Проповедник и Песма над песмама. У Причама има мудрих изрека сличних нашим народним пословицама. Наша пословица каже: „Ко другоме јаму копа, сам у њу пада.“ А у Причама пише:
„Ко јаму копа, у њу ће пасти; и ко камен ваља, на њега ће се превалити.“
Прич 26, 27
Али прича о Соломону има и тужан крај. Цареви тог времена склапали су бракове са ћеркама страних владара, па је и Соломон узео много жена из других народа. Оне су у Јерусалим донеле своје идоле, а Соломон је то допустио:
„И кад остарје Соломон, жене занесоше срце његово за туђим боговима; и срце његово не би цијело према Господу Богу његову као што је било срце Давида, оца његова.“
1 Цар 11, 4
После Соломонове смрти царство се поделило: на северу Израиљ (десет племена), а на југу Јудеја, са Јерусалимом и храмом. Соломон је почео тражећи мудро срце, а пао када је заборавио Бога. Мудрост није само знати — него остати са Богом до краја.
Делови храма
Соломонов храм имао је три дела. Што се ишло дубље ка унутрашњости, приступ је био све ужи:
| Део храма | Шта се у њему налазило | Ко улази? |
|---|---|---|
| Двориште | жртвеник за жртве паљенице; велики бронзани умиваоник („море“) | народ |
| Светиња | седмокраки свећњак (менора), сто са дванаест хлебова предложења, кадиони олтар | свештеници, свакодневно |
| Светиња над светињама | ковчег завета, под крилима два херувима | само првосвештеник, једном годишње, на Дан очишћења |
У скинији је стајао један седмокраки свећњак, а Соломон је у храму начинио десет златних свећњака, по пет са десне и са леве стране (1 Цар 7, 49).
Светињу од Светиње над светињама делила је завеса. Зашто је приступ био тако ограничен? Због светости Божјег присуства — човек још није био очишћен да приђе Богу.
Старозаветни и православни храм
Погледај унутрашњост свог парохијског храма. У сваком православном храму крије се нешто од Соломоновог храма — и много више од њега. Соломонов храм је праслика: унапред показује оно што ће се испунити у Христу и у Цркви.
| Соломонов храм | Православни храм |
|---|---|
| двориште | припрата |
| Светиња | наос — средишњи део где стоје верни |
| Светиња над светињама | олтар са Часном трпезом |
| завеса | иконостас са царским дверима |
| седмокраки свећњак | седмокраки свећњак у олтару; кандила и свеће |
| кадиони олтар | кађење кадионицом — молитва која се узноси Богу |
| хлебови предложења | проскомидија и Евхаристија — Христос, Хлеб живота |
Али постоји и велика разлика. У Соломоновом храму приношене су животињске жртве. У православном храму приноси се бескрвна жртва — Света Евхаристија. Она није понављање старих жртава: у њој се сједињујемо са једином Христовом жртвом и примамо истинско Тело и Крв Христову.
И иконостас није исто што и старозаветна завеса. Он нас не одваја од Бога, него нам кроз иконе показује Христа, Богородицу и свете. Царске двери се на богослужењу отварају, а на свакој Литургији из олтара се износи Чаша и чује се позив:
Позив на Причешће
Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.
Бог више није скривен иза завесе — Он позива свакога од нас да Му приђе у Светом Причешћу.
Судбина храма и Христос у храму
Соломонов храм стајао је скоро четири века. Пророци су опомињали народ да се врати Богу. Године 586. пре Христа вавилонски цар Навуходоносор разорио је храм и одвео народ у ропство. Када се народ вратио, храм је обновљен, а касније га је цар Ирод проширио и украсио. Тај храм посећивао је Господ Исус Христос. Римљани су га разорили 70. године после Христа.
Неколико празника повезано је са храмом:
- Ваведење (4. децембра; по црквеном календару 21. новембра): Пресвета Богородица као девојчица уведена је у храм. По предању, првосвештеник ју је увео чак у Светињу над светињама — Она Сама постаје живи храм Божји, јер ће у Њој обитавати Син Божји.
- Сретење (15. фебруара; по црквеном календару 2. фебруара): Младенца Христа четрдесетог дана донели су у храм, где су Га дочекали праведни Симеон и пророчица Ана.
Христос је из храма истерао трговце, који су дом Божји претворили у пијацу. Када су Га питали каквим знаком то чини, рекао је:
„Исус одговори и рече им: Развалите овај храм и за три дана ћу га подићи. А Јудејци рекоше: Четрдесет и шест година зидан је овај храм, а ти ћеш за три дана да га подигнеш? А он говораше о храму тела својега.“
Јн 2, 19–21
Прави храм је тело Христово — Он је говорио о Свом Васкрсењу. А у часу Христове смрти на Крсту догодило се ово:
„И гле, завеса храма раздре се на двоје, од горњега краја до доњега; и земља се потресе, и камење се распаде;“
Мт 27, 51
Христос нам је отворио пут Богу. Пре тога је само првосвештеник, једном годишње, улазио у Светињу над светињама — а сада су сви позвани у заједницу са Богом.
Више од Соломона
Христос је подсетио на Савску царицу, која је дошла издалека да чује Соломонову мудрост:
„Царица јужна устаће на Суд са родом овим, и осудиће га; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломонову; а гле, овде је већи од Соломона.“
Мт 12, 42
Соломон је имао мудрост као Божји дар, а Христос је Сама Премудрост Божја:
„Онима пак позванима, и Јудејцима и Јелинима, Христа, Божију силу и Божију премудрост.“
1 Кор 1, 24
И ми смо храм
Апостол Павле пише хришћанима:
„Не знате ли да сте храм Божији и да Дух Божији обитава у вама?“
1 Кор 3, 16
Ако је храм свето место, како онда треба да се односимо према свом телу, својим речима и мислима? И како да се понашамо у храму у који идемо недељом? Крстимо се при уласку, палимо свећу, стојимо мирно и са поштовањем, не причамо и не користимо телефон. Јер храм је место сусрета Бога и човека — а Црква, Тело Христово, јесте испуњење свега што је Соломонов храм само најављивао.