Да ли си некад запевао кад си био срећан? Или пожелео да некоме кажеш шта те мучи, а ниси знао како? Цар Давид је све што је носио у срцу — радост, страх, кајање, захвалност — претварао у песму и певао је Богу. Те песме зовемо псалми. Када их чујемо у храму, питамо се: да ли је то песма или молитва? И једно и друго — псалам је молитва која се пева.
Шта је Псалтир?
Псалам је песма-молитва која се у старо време певала уз жичани инструмент (грчки: псалтирион). Збирка свих псалама зове се Псалтир или Књига псалама. Има 150 псалама (у грчкој Библији и 151. псалам).
Велики део псалама испевао је свети цар Давид, а неке и други — на пример Асаф, синови Корејеви, па и Мојсије (Пс 89, у Даничићевом преводу 90). Ипак, цела књига се по Давиду зове Псалми Давидови, јер је он највећи псалмопојац.
Псалме је надахнуо Дух Свети. Зато су они Божја реч, а у исто време и речи човека који се моли. Када се молимо псалмима, Бог нас Сам учи како да Му говоримо.
Зашто псалми имају два броја?
Ако у српском преводу Светог Писма (Даничићевом) потражиш покајни псалам, наћи ћеш га под бројем 51. А у молитвенику и богослужбеним књигама он је 50. псалам. Ко је погрешио? Нико!
- Српски превод Светог Писма броји псалме као јеврејска Библија.
- Богослужбене књиге Цркве броје их као грчки превод Седамдесеторице — обично један број мање: Пс 51 = Пс 50, Пс 23 = Пс 22.
- У богослужбеним књигама и наслов псалма се понекад броји као стих, па се и бројеви стихова мало разликују.
На овој страни (и на целом сајту) псалме наводимо онако како их броји Црква на богослужењу, а речи су из црквеног Псалтира на српском језику.
Врсте псалама
Свако расположење има свој псалам. Погледај пет примера:
| Псалам (у загради: Даничић) | Врста | Кључна мисао |
|---|---|---|
| Пс 22 (23) | поверење у Бога | „Господ ме напаса“ — Бог води и чува као пастир |
| Пс 103 (104) | хвала Творцу | дивљење створеном свету: небо, воде, животиње, човек — све је Бог премудро створио |
| Пс 50 (51) | покајање | молба да Бог очисти срце и дарује нови дух |
| Пс 3 или Пс 12 (13) | вапај у невољи | молитвеник је у опасности и тузи, али се ипак узда у Бога |
| Пс 21 (22) | пророчки (месијански) | почиње речима које ће Христос изговорити на Крсту |
Поверење. Овај псалам многи знају напамет — запамти га и ти:
„Господ ме напаса, и ничега ме неће лишити. На месту зеленом, тамо ме настани, на водама одмора отхрани ме, душу моју опорави. Одведе ме на стазе правде, ради Имена Свога.“
Пс 22, 1–3
Хвала Творцу. Псалам о стварању света почиње позивом самом себи да слави Бога, а завршава се обећањем:
„Благосиљај, душо моја, Господа. Господе, Боже мој, узвеличао се јеси веома. … Певаћу Господу у животу моме, псалмопојаћу Богу моме докле постојим.“
Пс 103, 1. 33
Покајање. Покајни псалам испевао је Давид када му је пророк Натан показао његов грех. О њему смо учили у лекцији Цар Давид: „Смилуј се на ме, Боже, по милости својој…“
Вапај у невољи. Има псалама у којима молитвеник виче Богу из велике невоље: прогоне га, тужан је, плаши се. Али и тада се на крају узда у Бога. Такав је, на пример, трећи псалам, испеван у време када је Давид морао да бежи из Јерусалима.
Пророштво о Христу. Неки псалми пророчки говоре о Христу. Двадесет први псалам почиње овако:
„Боже, Боже мој, … зашто си ме оставио?“
Пс 21, 1
Те речи изговорио је Господ Исус Христос на Крсту:
„А око деветога часа, повика Исус из свега гласа говорећи: Или, Или, лима савахтани? То јест: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“
Мт 27, 46
Исти псалам говори и о страдању Праведника, много векова пре Христовог распећа:
„… прободоше руке моје и ноге. … Разделише одећу моју међу собом, и за хаљину моју бацаху коцку.“
Пс 21, 16. 18
Тако су и војници под Крстом поделили Христове хаљине. Христос Сам је после Васкрсења рекао ученицима да се о Њему говори и у псалмима:
„А њима рече: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да се мора све испунити што је о мени написано у Закону Мојсејеву и у Пророцима и у Псалмима.“
Лк 24, 44
Шта нам говори толико различитих псалама? У псалмима има свих људских осећања — радости, захвалности, страха, туге, кајања. Богу можемо да донесемо све што имамо у срцу.
Псалми у Цркви
Псалтир је најчешће читана књига на богослужењу.
- Вечерње почиње предначинатељним псалмом — Пс 103, у Даничићевом преводу 104 („Благосиљај, душо моја, Господа“). На сваком вечерњу пева се и Пс 140 (у Даничићевом преводу 141), који у Цркви зовемо по његовом почетку: „Господе, завапих к Теби“ (његове речи су испод).
- Јутрење почиње Шестопсалмијем — шест псалама: Пс 3, 37, 62, 87, 102 и 142 (у Даничићевом преводу 3, 38, 63, 88, 103 и 143). На јутрењу се чита и покајни Пс 50 (у Даничићевом преводу 51).
- Псалтир је подељен на 20 катизми. Цео Псалтир прочита се у Цркви сваке седмице, а у Великом посту двапут.
- Псалтир се чита и над упокојенима, а многи монаси га знају напамет.
Док се на вечерњу пева овај псалам, свештеник кади храм, а дим тамјана се диже увис — као наша молитва:
„Господе, Тебе зовем, услиши ме. Чуј глас мољења мога, када вапим Теби. Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња.“
Пс 140, 1–2
Псалмима су се молили и Господ Исус Христос и апостоли. После Тајне вечере:
„И отпојавши хвалу, изиђоше на гору Маслинску.“
Мт 26, 30
Мој псалам
И ти можеш да саставиш неколико стихова своје молитве по узору на псалме — захвалност за нешто лепо, молбу у тешкоћи или хвалу Богу за природу. Није важно да буде лепо, него да буде искрено. Ево једног примера:
Мој псалам — пример
Хвалим Те, Господе, за јутро и сунце, за маму и тату и мог брата малог; када се плашим, Ти си поред мене.