Да ли верујеш да се човек може потпуно променити? Да неко ко је мрзео постане неко ко воли, да гонилац постане сведок? Сети се прошле лекције: док су каменовали Светог Стефана, поред њих је стајао један младић и одобравао то. Звао се Савле. Тај младић постаће један од највећих апостола у историји. Како је то могуће? Цео његов живот преокренуо је један сусрет.

Младић Савле
| Лична карта | |
|---|---|
| Име | Савле (јеврејско), Павле (римско) |
| Рођен | у Тарсу у Киликији (Мала Азија) |
| Порекло | Јеврејин из племена Венијаминовог, фарисеј; по рођењу римски грађанин |
| Школовање | у Јерусалиму, код учитеља Гамалиила (Дап 22, 3) |
| Занат | правио је шаторе (Дап 18, 3) |
| Пре обраћења | ревносно гони хришћане |
Савле је искрено мислио да служи Богу када хапси хришћане. Кренуо је у Дамаск са писмима од првосвештеника, да тамо пронађе ученике Христове и свезане их доведе у Јерусалим.
На путу за Дамаск
„А кад путоваше и дође близу Дамаска, изненада обасја га светлост са неба, И паднувши на земљу чу глас где му говори: Савле, Савле, зашто ме гониш? А он рече: Ко си ти, Господе? А Господ рече: Ја сам Исус којега ти гониш…“
Дап 9, 3–5
Савле је устао са земље, али ништа није видео. Три дана није ни јео ни пио. Онда је Господ послао у Дамаск ученика Ананију и рекао му о Савлу:
„А Господ му рече: Иди, јер ми је он сасуд избрани, да изнесе Име моје пред незнабошце и цареве и синове Израиљеве…“
Дап 9, 15
Ананија је положио руке на Савла; са његових очију отпало је нешто као крљушт — прогледао је, устао и крстио се (Дап 9, 17–18).
Обрати пажњу: Савле је гонио хришћане, а Христос га пита: „Зашто мене гониш?“ То нам говори нешто важно о Цркви: Црква је Тело Христово. Ко гони хришћане, гони Самог Христа.
Мисионарска путовања
Савле, који је постао Павле, одмах је почео да проповеда Христа — Кога је донедавно гонио. Остатак живота провео је на путу. Дела апостолска описују три његова велика мисионарска путовања и пут у Рим:
| Путовање | Главна места | Занимљивост |
|---|---|---|
| прво (са Варнавом) | Антиохија → Кипар → градови Мале Азије | у Антиохији су ученици први пут названи хришћанима |
| друго | Мала Азија → Филипи → Солун → Атина → Коринт | Филипи — прва Црква у Европи (Дап 16); у Атини, на Ареопагу, говори о „Непознатом Богу“ (Дап 17, 23) |
| треће | Ефес → Македонија и Грчка → Јерусалим | скоро три године у Ефесу; у Јерусалиму је ухапшен |
| пут у Рим | Кесарија → бродолом код Малте → Рим | као римски грађанин тражи да му суди цар (Дап 25–28) |
О Антиохији Дела апостолска кажу:
„И они се целу годину састајаше са Црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани.“
Дап 11, 26
Павле је стигао и сасвим близу наших крајева. Сам пише:
„У сили знакова и чудеса, у сили Духа Божијега; тако да сам од Јерусалима и наоколо све до Илирика испунио Јеванђељем Христовим.“
Рим 15, 19
Илирик је подручје западног Балкана.
Зашто „апостол незнабожаца“?
Незнабошци су народи који нису познавали истинитог Бога — који нису били Јевреји: Грци, Римљани и други. Христос је Павла послао управо њима, и сам Павле за себе каже да је „апостол незнабожаца“ (Рим 11, 13).
Посланице — писма Црквама
Павле је оснивао Цркве у многим градовима, а затим им је писао писма — посланице: да их утеши, поучи и исправи. У Новом Завету има 14 Павлових посланица:
Римљанима, Коринћанима I и II, Галатима, Ефесцима, Филипљанима, Колошанима, Солуњанима I и II, Тимотеју I и II, Титу, Филимону и Јеврејима.
На свакој Литургији, пре Јеванђеља, чита се Апостол — најчешће одломак из Павлових посланица. Најпознатији одломак је „химна љубави“:
„Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се, Не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли о злу, Не радује се неправди, а радује се истини, Све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје…“
1 Кор 13, 4–8
„Не живим више ја“
Како је Павле сам описао своју промену? Једном једином реченицом:
„А живим — не више ја, него живи у мени Христос…“
Гал 2, 20
Онај стари Савле, гонилац, као да је умро. Сада у њему живи Христос — и зато Павле толико путује, трпи и пише.
Мучеништво и Петровдан
По предању Цркве, Павле је пострадао у Риму, за време цара Нерона. Као римски грађанин, погубљен је мачем. Црква га заједно са апостолом Петром прославља 12. јула — на Петровдан (Свети апостоли Петар и Павле), а сутрадан, 13. јула, слави Сабор светих апостола.
Ако је Христос од гонитеља направио апостола, онда нико од нас није „изгубљен случај“. На следећој Литургији пажљиво послушај Апостол и покушај да запамтиш из које је посланице.