Када кажемо „то је право чудо“? Можда кад неко прође тежак тест или кад тим победи у последњем минуту. А да ли је мађионичар који из шешира извлачи зеца учинио чудо? Није — то је трик, вештина која нас вара да бисмо се дивили. Чудо је нешто сасвим друго: стварно дело Божје силе, које помаже човеку и води га Богу. У лекцији Исус Христос је Богочовек видели смо да Христос опрашта грехе, утишава буру и хода по води. Данас ћемо боље упознати Његова чуда — а јеванђелист Јован их назива знамењима, то јест знацима, јер показују ко је Христос.

Прво чудо — свадба у Кани
У Кани Галилејској била је свадба. На њу су били позвани и Исус и Његови ученици, а тамо је била и Његова Мајка. Усред славља нестало је вина. Пресвета Богородица то примећује и обраћа се Сину:
„И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина. Исус јој рече: Шта хоћеш од мене, жено? Још није дошао час мој. Рече мати његова слугама: Што год вам рече учините.“
Јн 2, 3–5
Тамо је стајало шест великих камених судова. Христос заповеда да их напуне водом до врха и да однесу пехарнику, који се чуди откуд тако добро вино. Вода је постала најбоље вино.
„Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“
Јн 2, 11
Зашто је Христос прво чудо учинио баш на свадби? Зато што благосиља радост и брак. А то што се Богородица заузела за младенце показује нам да Она и данас моли Сина за нас. Вода претворена у вино наговештава и Евхаристију — на Литургији вино заиста постаје Крв Христова.
Знаци Царства
Јеванђеља бележе много Христових чуда. Да бисмо их лакше запамтили, делимо их у групе:
| Врста | Чудо | Место | Шта откривамо о Христу |
|---|---|---|---|
| над природом | вода у вино (Јн 2); утишавање буре (Мк 4, 35–41) | Кана; Генисаретско језеро | Господар је створеног света; страх побеђује вера |
| исцељења | узети спуштен кроз кров (Мк 2, 1–12) | Капернаум | лечи и тело и душу — опрашта грехе |
| жена која се дотакла Његове хаљине (Мк 5, 25–34) | Галилеја | вера отвара срце за Божју силу | |
| умножење хлебова | пет хлебова и две рибе (Мт 14, 13–21) | пусто место крај језера | храни народ; благосиља, ломи и даје хлеб — као на Литургији |
| васкрсавања | Јаирова кћи (Мк 5, 21–43); Лазар (Јн 11, 1–44) | Галилеја; Витанија код Јерусалима | Господар је живота; наговештава Своје Васкрсење |
Генисаретско језеро зове се и Галилејско море. Око њега су Капернаум и многа места где је Христос проповедао.
Над природом.
Када је на језеру настала бура и ученици се уплашили да ће потонути, Христос је запретио ветру и мору, и постала је тишина. Ученици су се питали:
„И страхом се великим испунише, и говораху један другоме: Ама ко је овај да га и ветар и море слушају?“
Мк 4, 41
Одговор знамо: Онај Кога слушају ветар и море јесте Творац света.
Исцељења.
Четворица људи донела су у Капернаум одузетог човека. Пошто кроз гужву нису могли да уђу, отворили су кров и спустили га пред Христа. Христос му је најпре опростио грехе, а онда рекао: „Устани и узми одар свој“ — и човек је устао. Христос лечи целог човека, и душу и тело.
Једна жена боловала је дванаест година и потрошила све на лекаре. Помислила је да ће оздравити ако се само дотакне Христове хаљине. Дотакла се — и одмах оздравила. Христос јој је рекао:
„А он јој рече: Кћери, вера твоја спасла те је; иди с миром, и буди здрава од болести своје!“
Мк 5, 34
Умножење хлебова.
За Христом је у пусто место кренуло мноштво народа.
„И изишавши Исус виде многи народ, и сажали се на њих, и исцели болеснике њихове.“
Мт 14, 14
Увече су ученици имали само пет хлебова и две рибе. Христос је погледао на небо, благословио, преломио и дао ученицима, а ученици народу. Наситило се око пет хиљада људи, не рачунајући жене и децу, и остало је дванаест котарица. Исте покрете — благосиљање, ломљење, давање — видимо и на Светој Литургији.
Васкрсавања.
Један од старешина синагоге, Јаир, молио је Христа да спасе његову ћерку од дванаест година. Док су ишли, стигла је вест да је девојчица умрла. Христос је ушао, узео је за руку и рекао јој да устане:
„И узевши девојчицу за руку, рече јој: Талита куми, што значи: Девојчице, теби говорим, устани! И одмах устаде девојчица, и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.“
Мк 5, 41–42
О Лазару, који је четири дана лежао у гробу, већ смо читали у лекцији о Богочовеку. Христос је Господар живота — болест, глад и смрт немају последњу реч.
Зашто је Христос чинио чуда?
| Зашто | Шта то значи |
|---|---|
| из љубави | „сажали се на њих“ (Мт 14, 14) — Христос не чини чуда да би се показивао |
| као знаке | чуда откривају да је Он Син Божји и да је Царство Божје дошло међу људе |
| уз веру | у Назарету „не учини онде чудеса многа због неверја њихова“ (Мт 13, 58) — чудо не присиљава на веру |
| као почетак новог света | у Христу болест, глад и смрт више немају последњу реч |
Када су Му књижевници и фарисеји рекли: „Учитељу, хоћемо од тебе знак да видимо“ (Мт 12, 38) — као да траже неку представу — Он је одбио: „Род зли и прељуботворни тражи знак“ (Мт 12, 39). Вера није трговина са Богом: „учини ми чудо, па ћу веровати“.
Чуда и данас
Да ли се чуда догађају и данас? Црква сведочи да Бог и данас чини чудеса кроз Своје свете. Многи су, на пример, добили исцељење молећи се код моштију Светог Василија Острошког.
Али највеће чудо, које нам је увек доступно, јесте Света Литургија. На њој хлеб и вино заиста постају Тело и Крв Христова — то није само знак или симбол. Оно што је у Кани и у пустињи било наговештено, на Литургији се испуњава.
Сети се речи Богородице у Кани: „Што год вам рече учините.“ То је савет и за нас — да слушамо Христа. Ко Га слуша, у његовом животу догађају се и „мала чуда“: мир, праштање, радост.