Када би те неко данас упитао „Ко је Исус Христос?“, шта би одговорио? Неки би рекли: велики учитељ. Други: пророк. Трећи: добар човек који је помагао људима. И у Христово време људи су о Њему различито мислили. Црква, међутим, одговара једном речју коју смо поменули на Божић: Богочовек. Дете које се родило у Витлејему јесте Онај Који је вечан. Шта то значи?
Логос постаде тело
Јеванђеље по Јовану почиње од самог почетка — од вечности:
„У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“
Јн 1, 1
Логос (грч. Реч) јесте вечни Син Божји, рођен од Оца пре свих векова. Неколико стихова касније Јован пише нешто што задивљује:
„И Логос постаде тело и настани се међу нама, и видесмо славу његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине.“
Јн 1, 14
У Оваплоћењу Син Божји од Дјеве Марије узима целу људску природу — и тело и душу. При томе не престаје да буде Бог, а Његово човештво се не губи у Божанству. Зато Га зовемо Бого-човек.
Ово исповедамо и у Символу вере, на свакој Светој Литургији:
Символ вере (о Христу)
И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијега, Јединороднога, рођеног од Оца пре свих векова, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, не створеног, једносуштног Оцу, кроз Кога је све постало; Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек …
Ко плаче, а ко подиже Лазара?
Најлепше се ово види у догађају који смо упознали у трећем разреду — Васкрсењу Лазаревом (Јн 11). Читај га сада пажљиво, као истраживач, и тражи две ствари: где се види да је Христос човек, а где да је Бог.
| Део Јн 11 | Христос као човек | Христос као Бог |
|---|---|---|
| 1–16 | има пријатеље — Лазара, Марту и Марију; путује | унапред зна да је Лазар умро и да ће га пробудити |
| 17–27 | долази у Витанију и разговара са Мартом | каже: „Ја сам васкрсење и живот“ |
| 28–37 | потресе се у духу; пита где су положили Лазара; плаче | људи се сећају да је отворио очи слепоме |
| 38–44 | стоји пред гробом и моли се Оцу | заповеда мртвоме да изиђе — и мртви излази |
„Исусу ударише сузе.“
Јн 11, 35
„И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље!“
Јн 11, 43
Па ко плаче на гробу, а ко подиже Лазара — двојица различитих или један исти Исус? Један исти! Христос плаче по човештву и васкрсава Лазара по Божанству. У Њему нису „двојица“, него једна Личност са две природе.
Јеванђеља сведоче
И у другим јеванђелским догађајима, ако их пажљиво читаш, наћи ћеш „доказе“ ко је Христос. Пронађи ова места у Новом Завету: прво књигу, затим главу, па стих.
| Јеванђеља сведоче да је истинити човек | Јеванђеља сведоче да је истинити Бог |
|---|---|
| рођен је и повијен у пелене (Лк 2, 7) | опрашта грехе и исцељује узетога (Мк 2, 5–12) |
| уморан од пута седи на студенцу (Јн 4, 6) | хода по води; ученици Му се клањају (Мт 14, 25–33) |
| после поста огладне (Мт 4, 2) | преображава се на гори, лице Му сија (Мт 17, 1–2) |
| на Крсту говори: „Жедан сам!“ (Јн 19, 28) | Отац сведочи са неба: „Ово је Син мој“ (Мт 3, 17) |
Када је Христос опростио грехе узетоме, књижевници су помислили:
„Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе осим једнога Бога?“
Мк 2, 7
Били су у праву да грехе опрашта само Бог. Нису схватили да пред њима стоји Бог.
Нарочито је леп догађај на Галилејском језеру. Ученици су веслали кроз велику буру:
„А он бејаше на крми спавајући на узглављу; и пробудише га и рекоше му: Учитељу, зар ти не мариш што пропадамо? И уставши, запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани! И утоли ветар, и постаде тишина велика.“
Мк 4, 38–39
Исти Христос Који спава од умора, као човек, устаје и заповеда ветру и мору, као Бог.
Једна Личност — две природе
У V веку неки су учили да је у Христу остало само Божанство, а да се човештво „изгубило“. Други су, опет, Бога и човека у Христу делили као да су два одвојена лица. Зато се 451. године у граду Халкидону сабрао Четврти васељенски сабор и исповедио веру Цркве:
| У Христу је … | Шта то значи |
|---|---|
| једна Личност | вечни Син Божји — један Господ Исус Христос |
| две природе | Божанска (од Оца пре свих векова) и људска (од Дјеве Марије) |
| несливено и непроменљиво | Бог не престаје да буде Бог, човек не престаје да буде човек |
| нераздељиво и неразлучно | природе се никада не одвајају — ни у смрти на Крсту |
Те четири тешке речи не мораш памтити напамет. Довољно је да запамтиш: једна Личност — две природе.
Свети Оци понекад користе слику ужареног гвожђа у ковачници: гвожђе остаје гвожђе, огањ остаје огањ, а ипак гвожђе сија и пече као огањ. Али пази — свака слика је само мали наговештај велике тајне, а не објашњење.
Христос је и после Васкрсења и Вазнесења истинити човек, са прослављеним телом. Његово човештво није „нестало“ на небу.
Чега се треба чувати
| Погрешно | Исправно |
|---|---|
| „Христос је био само добар човек и мудар учитељ.“ | Христос је Син Божји: опрашта грехе, васкрсава мртве и Сам је васкрсао. |
| „Христос је пола Бог, а пола човек.“ | Он је потпуно Бог и потпуно човек — ништа у Њему није „пола“. |
| „Бог се само прерушио у човека.“ | Христос је заиста постао човек: имао је право тело и душу, гладовао је, плакао, страдао. |
| „Исус је био човек који је постао Бог.“ | Он је вечни Син Божји Који је истински постао човек — није човек који је „заслужио“ да постане Бог. |
Христос није само „највећи пророк“ или само „Божји изасланик“ — Он је вечни Син, једнак Оцу. Он Сам каже: „Ја и Отац једно смо“ (Јн 10, 30). А није ни само „изгледао“ као човек — имао је праву људску душу, вољу и осећања, само без греха.
Зашто је то важно за нас?
Размисли: да је Христос само човек — да ли би могао да победи смрт? А да је само Бог, а не прави човек — да ли би нас као људе исцелио изнутра?
Свети Григорије Богослов каже: „Што није примљено, није ни исцељено.“ Христос је примио целу људску природу да би је целу исцелио. Свети Атанасије Велики учи да је Бог постао човек да би човек, по благодати, постао бог. То се зове обожење — заједница са Богом, циљ нашег живота. У Христу су се Бог и човек сјединили заувек, да бисмо и ми могли да се сјединимо с Богом.
Икона сведочи
Погледај икону Христа. Око Његове главе је ореол са крстом и грчким речима ὁ ὤν — „Који јесте“. То је Божје име које је Бог открио Мојсију у Старом Завету. Слова ІС ХС значе Исус Христос.
Зашто можемо да сликамо Христа, а Бога Оца не сликамо? Зато што је Син Божји постао човек и људи су Га видели. Икона је сведочанство Оваплоћења.
Исповедање Петрово
Једном је Христос упитао Своје ученике шта они мисле ко је Он:
„Рече им Исус: А ви шта велите ко сам ја? А Симон Петар одговори и рече: Ти си Христос, Син Бога живога.“
Мт 16, 15–16
Апостол Петар је то рекао пре две хиљаде година, а Црква исто исповеда и данас.
Христос је плакао са Мартом и Маријом. Он зна шта су туга, умор и бол — и зато Му можемо рећи све. А пошто је Бог, Он може и да помогне.