Васкрсење Лазарево и Врбица

Сети се неког тренутка када ти је било тешко или тужно. Шта ти је тада највише значило? Можда да неко дође, загрли те и једноставно буде уз тебе. Данас ћеш чути како је Христос дошао Својим пријатељима баш онда када им је било најтеже — и учинио нешто што само Бог може.

Христос долази у Витанију

У селу Витанији, близу Јерусалима, живели су Лазар и његове сестре Марта и Марија. Били су велики пријатељи Господа Исуса Христа.

Једном се Лазар тешко разболео. Сестре су послале Христу поруку да је болестан онај кога Он воли. А Христос је рекао да та болест није на смрт, него на славу Божју. Остао је још два дана тамо где је био, а онда је пошао у Витанију.

Када је стигао, Лазар је већ четири дана лежао у гробу. Чим је Марта чула да Христос долази, изашла Му је у сусрет, а Марија је остала код куће. Марта Му је рекла:

„Господе, да си ти био овде, не би умро брат мој.“

Јн 11, 21

Христос јој је одговорио речима које памтимо до данас:

„Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће. И сваки који живи и верује у мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово? Рече му: Да, Господе! Ја верујем да си ти Христос Син Божији који долази у свет.“

Јн 11, 25–27

Христос плаче

Марта је онда отишла и позвала сестру. Марија је брзо устала, дошла до Христа, пала Му пред ноге и плакала. Плакали су и људи који су дошли да теше сестре.

„Онда Исус, кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, и рече: Где сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш. Исусу ударише сузе.“

Јн 11, 33–35

Људи који су то видели рекли су:

„Гле како га љубљаше!“

Јн 11, 36

Зашто је Христос плакао, кад је знао да ће Лазара васкрснути? Зато што заиста воли и саосећа са нама. Он није равнодушан према нашој тузи.

„Лазаре, изиђи напоље!“

Гроб је био пећина, а на њој камен. Христос је заповедио да се камен склони. Марта Му је рекла да тело већ заудара, јер је четири дана у гробу. Христос је подигао очи ка небу и захвалио Оцу што Га је услишио. А онда:

„И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље! И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздрешите га и пустите нека иде.“

Јн 11, 43–44

Многи људи који су видели ово чудо поверовали су у Христа.

Читамо икону

На икони Васкрсења Лазаревог све ово можеш да пронађеш:

Икона нам показује да је Лазар заиста био мртав и да га је Христос заиста васкрсао. Христос је Господар живота и смрти.

Зашто је ово чудо важно за нас?

Али пази: то није као да су постојала два Христа, један слаб, а други јак. Један исти Христос и плаче и васкрсава Лазара — Он је истовремено прави Бог и прави човек.

Лазар је враћен у овај живот. По предању Цркве, после тога живео је још много година и био епископ на Кипру, а онда је поново умро. Христос је васкрсао у вечни живот и више не умире. О томе си учио и у другом разреду (погледај лекцију Христово Васкрсење — наше васкрсење).

Када смо тужни, Христос је са нама као пријатељ. А када се плашимо смрти — Он је јачи од смрти.

Лазарева субота — Врбица

Црква овај догађај слави у суботу пред Цвети. Тај дан зове се Лазарева субота, а народ га зове Врбица. На Литургији тог дана Црква слави Христа као Васкрсење и Живот, Који је, васкрсавши Лазара још пре Свог страдања, свима потврдио да ће бити опште васкрсење.

Врбица и Цвети су покретни празници — сваке године падају другог датума, јер зависе од Васкрса. Цвети су увек недељу дана пре Васкрса, а Врбица дан пре Цвети. На пример, 2027. године Врбица је у суботу, 24. априла.

Како се слави Врбица?

• У храму се освећују врбове гранчице и деле народу.
• Народни обичај је да деца долазе у храм са звончићима око врата, на шареној траци. Деца у литији иду око храма и радосно звоне — као деца која су у Јерусалиму поздравила Христа.
• Освећене гранчице носимо кући. Народни обичај је да их ставимо поред иконе.

Зашто баш врба? Врба међу првима у пролеће олиста и „оживи“ после зиме — подсећа нас на живот који Христос дарује. Наш народ је врбу узео уместо палминих грана, којих код нас нема.

Цвети — Христос улази у Јерусалим

Неколико дана пред празник Пасхе Христос је, јашући на магарету, ушао у Јерусалим. Црква тај догађај слави дан после Врбице — на Цвети. Народ је чуо за чудо са Лазаром и изашао Му у сусрет:

„Сутрадан многи народ који беше дошао на Празник, чувши да Исус долази у Јерусалим, узеше гране од палми и изиђоше му у сретење и клицаху: Осана! Благословен који долази у име Господње, цар Израиљев!“

Јн 12, 12–13

Људи су простирали своје хаљине по путу, секли гране и клицали:

„А народ веома многи простираше хаљине своје по путу, а други резаху грање од дрвећа и простираху по путу. А народ, који иђаше пред њим и за њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини!“

Мт 21, 8–9

Клицала су и деца у храму:

„А кад видеше првосвештеници и књижевници чудеса која учини, и децу где вичу у храму и говоре: Осана Сину Давидову, расрдише се.“

Мт 21, 15

Осана значи „спаси нас“ — то је поздрав Цару и Спаситељу. Христос је Цар, али не долази на коњу, са војском. Долази смирено, на магарету, и иде у Јерусалим да пострада и васкрсне за нас.

И ми на свакој Литургији певамо „Осана“, исто као народ у Јерусалиму:

Од Врбице до Васкрса

Врбица и Цвети нас уводе у Велику недељу — седмицу Христовог страдања — и у Васкрс.

На Лазареву суботу дођи са мамом и татом у свој храм на Литургију, са звончићем и врбовом гранчицом. Као јерусалимска деца, радосно дочекај Христа Који иде у Свој Васкрс: „Осана! Благословен који долази у име Господње!“