Јеванђелисти

Матеј, Марко, Лука и Јован — четири сведока једног Јеванђеља

Замисли да четворо твојих другова опише исти фудбалски меч. Један ће највише причати о головима, други о навијачима, трећи о голману који је бранио пенал, а четврти о томе шта је меч значио за цео тим. Да ли је неко од њих слагао? Није. Свако је истакао нешто друго — а заједно дају пунију слику. Тако и четири јеванђелиста сведоче о једном Христу. Ако уђеш у храм и подигнеш поглед ка кубету, видећеш их насликане у четири угла.

Четири украшене књиге на полици, пера у мастионици и свећа

Четири сведока

Јеванђелист	Ко је био	Коме пише и шта истиче	Симбол
Свети Матеј (Мт)	апостол; пре тога цариник, звао се и Левије	првенствено Јеврејима: Исус је обећани Месија, син Давидов — зато често наводи пророштва	човек (анђео)
Свети Марко (Мк)	ученик и пратилац апостола Петра	хришћанима из незнабожаца (по Предању, у Риму); најкраће и најживље Јеванђеље, пуно дела и чуда — Христос је Син Божји	лав
Свети Лука (Лк)	лекар, пратилац апостола Павла; написао је и Дела апостолска; по Предању први иконописац	Теофилу и незнабошцима: Христос је милостиви Спаситељ свих — брине за сиромашне, грешне, жене	теле (вол)
Свети Јован (Јн)	апостол, „ученик кога је Исус љубио“, Богослов; писао последњи, крајем I века	свим верујућима: дубоке беседе о Христу као вечном Логосу, Сину Божјем	орао

Јеванђеље о себи сведочи како је Христос позвао Матеја:

„И одлазећи Исус оданде, виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.“
Мт 9, 9

Апостол Павле у једној посланици помиње Луку као лекара:

„Поздравља вас Лука, лекар љубљени, и Димас.“
Кол 4, 14

Јован у свом Јеванђељу никад не пише своје име. Назива се „ученик кога је Исус љубио“ — онај који је на Тајној вечери био наслоњен на Христове груди:

„А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, беше наслоњен на наручје Исусово.“
Јн 13, 23

На крају свог Јеванђеља он сведочи:

„Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово.“
Јн 21, 24

Јеванђелисти нису „аутори“ какве данас знамо, који смишљају приче. Они су сведоци: записали су апостолско сведочанство Цркве, вођени Духом Светим.

Четири почетка

По првим речима одмах препознајеш чије је Јеванђеље.

Матеј почиње родословом — показује да је Исус потомак Аврама и Давида, Онај Кога је Израиљ чекао:

„Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.“
Мт 1, 1

Марко почиње кратко, као да не може да чека да исприча радосну вест:

„Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.“
Мк 1, 1

Лука пише као пажљиви истраживач и обраћа се Теофилу:

„Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.“
Лк 1, 3–4

А Јован почиње још „пре почетка“ — од вечности:

„У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“
Јн 1, 1

Зашто Матеј почиње од Аврама и Давида? Јер пише Јеврејима, који су знали обећања дата Авраму и Давиду. А Јован као орао „узлеће“ највише — до вечности Сина Божјег.

Одакле симболи?

Симболи јеванђелиста потичу из виђења пророка Језекиља (Јез 1, 10) и из Откривења, где Јован види четири жива бића око Божјег престола:

„И прво биће беше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлу у лету.“
Отк 4, 7

На нашим иконама и фрескама најчешће је овако: Матеј — човек (анђео), Марко — лав, Лука — теле, Јован — орао. У Предању постоје и другачији распореди (на пример, свети Иринеј Лионски Јовану даје лава, а Марку орла). Зато, ако у неком храму видиш другачије, знај да постоје оба предања.

Синоптичка Јеванђеља и Јеванђеље по Јовану

Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки имају много заједничких догађаја, па их можемо поредити „једно поред другог“. Зато се зову синоптичка (грчки синопсис — заједнички поглед).

Јован доноси много тога чега нема код других: свадбу у Кани Галилејској, разговор са Никодимом, васкрсење Лазара, опроштајну беседу на Тајној вечери. Само он описује прво Христово чудо:

„Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“
Јн 2, 11

Да ли би било боље да имамо само једно Јеванђеље? Не. Разлике међу њима нису противречности, него пуноћа сведочења — као кад четири сведока потврђују исту истину. Црква је од почетка чувала четири Јеванђеља као једно четвороструко Јеванђеље о једном Господу. Четири Јеванђеља — једна блага вест о Христу.