Замисли да четворо твојих другова опише исти фудбалски меч. Један ће највише причати о головима, други о навијачима, трећи о голману који је бранио пенал, а четврти о томе шта је меч значио за цео тим. Да ли је неко од њих слагао? Није. Свако је истакао нешто друго — а заједно дају пунију слику. Тако и четири јеванђелиста сведоче о једном Христу. Ако уђеш у храм и подигнеш поглед ка кубету, видећеш их насликане у четири угла.

Четири сведока
| Јеванђелист | Ко је био | Коме пише и шта истиче | Симбол |
|---|---|---|---|
| Свети Матеј (Мт) | апостол; пре тога цариник, звао се и Левије | првенствено Јеврејима: Исус је обећани Месија, син Давидов — зато често наводи пророштва | човек (анђео) |
| Свети Марко (Мк) | ученик и пратилац апостола Петра | хришћанима из незнабожаца (по Предању, у Риму); најкраће и најживље Јеванђеље, пуно дела и чуда — Христос је Син Божји | лав |
| Свети Лука (Лк) | лекар, пратилац апостола Павла; написао је и Дела апостолска; по Предању први иконописац | Теофилу и незнабошцима: Христос је милостиви Спаситељ свих — брине за сиромашне, грешне, жене | теле (вол) |
| Свети Јован (Јн) | апостол, „ученик кога је Исус љубио“, Богослов; писао последњи, крајем I века | свим верујућима: дубоке беседе о Христу као вечном Логосу, Сину Божјем | орао |
Јеванђеље о себи сведочи како је Христос позвао Матеја:
„И одлазећи Исус оданде, виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.“
Мт 9, 9
Апостол Павле у једној посланици помиње Луку као лекара:
„Поздравља вас Лука, лекар љубљени, и Димас.“
Кол 4, 14
Јован у свом Јеванђељу никад не пише своје име. Назива се „ученик кога је Исус љубио“ — онај који је на Тајној вечери био наслоњен на Христове груди:
„А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, беше наслоњен на наручје Исусово.“
Јн 13, 23
На крају свог Јеванђеља он сведочи:
„Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово.“
Јн 21, 24
Јеванђелисти нису „аутори“ какве данас знамо, који смишљају приче. Они су сведоци: записали су апостолско сведочанство Цркве, вођени Духом Светим.
Четири почетка
По првим речима одмах препознајеш чије је Јеванђеље.
Матеј почиње родословом — показује да је Исус потомак Аврама и Давида, Онај Кога је Израиљ чекао:
„Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.“
Мт 1, 1
Марко почиње кратко, као да не може да чека да исприча радосну вест:
„Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.“
Мк 1, 1
Лука пише као пажљиви истраживач и обраћа се Теофилу:
„Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.“
Лк 1, 3–4
А Јован почиње још „пре почетка“ — од вечности:
„У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“
Јн 1, 1
Зашто Матеј почиње од Аврама и Давида? Јер пише Јеврејима, који су знали обећања дата Авраму и Давиду. А Јован као орао „узлеће“ највише — до вечности Сина Божјег.
Одакле симболи?
Симболи јеванђелиста потичу из виђења пророка Језекиља (Јез 1, 10) и из Откривења, где Јован види четири жива бића око Божјег престола:
„И прво биће беше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлу у лету.“
Отк 4, 7
На нашим иконама и фрескама најчешће је овако: Матеј — човек (анђео), Марко — лав, Лука — теле, Јован — орао. У Предању постоје и другачији распореди (на пример, свети Иринеј Лионски Јовану даје лава, а Марку орла). Зато, ако у неком храму видиш другачије, знај да постоје оба предања.
Синоптичка Јеванђеља и Јеванђеље по Јовану
Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки имају много заједничких догађаја, па их можемо поредити „једно поред другог“. Зато се зову синоптичка (грчки синопсис — заједнички поглед).
Јован доноси много тога чега нема код других: свадбу у Кани Галилејској, разговор са Никодимом, васкрсење Лазара, опроштајну беседу на Тајној вечери. Само он описује прво Христово чудо:
„Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“
Јн 2, 11
Да ли би било боље да имамо само једно Јеванђеље? Не. Разлике међу њима нису противречности, него пуноћа сведочења — као кад четири сведока потврђују исту истину. Црква је од почетка чувала четири Јеванђеља као једно четвороструко Јеванђеље о једном Господу. Четири Јеванђеља — једна блага вест о Христу.
Јеванђелисти у храму и календару
Јеванђелисти су у храму насликани на четири пандантифа — троугласта поља која држе кубе. Као што ти стубови „носе“ кубе, тако Јеванђеље „носи“ Цркву. Налазе се и на царским дверима, заједно са иконом Благовести.
Црква празнује јеванђелисте као светитеље:
| Јеванђелист | Празник (нови календар) | По црквеном (старом) календару |
|---|---|---|
| Свети Матеј | 29. новембар | 16. новембар |
| Свети Марко | 8. мај | 25. април |
| Свети Лука | 31. октобар | 18. октобар |
| Свети Јован Богослов | 9. октобар и 21. мај | 26. септембар и 8. мај |