Увод у Нови Завет

Јеванђелисти

Матеј, Марко, Лука и Јован — четири сведока једног Јеванђеља

Замисли да четворо твојих другова опише исти фудбалски меч. Један ће највише причати о головима, други о навијачима, трећи о голману који је бранио пенал, а четврти о томе шта је меч значио за цео тим. Да ли је неко од њих слагао? Није. Свако је истакао нешто друго — а заједно дају пунију слику. Тако и четири јеванђелиста сведоче о једном Христу. Ако уђеш у храм и подигнеш поглед ка кубету, видећеш их насликане у четири угла.

Четири украшене књиге на полици, пера у мастионици и свећа

Четири сведока

Јеванђелист Ко је био Коме пише и шта истиче Симбол
Свети Матеј (Мт) апостол; пре тога цариник, звао се и Левије првенствено Јеврејима: Исус је обећани Месија, син Давидов — зато често наводи пророштва човек (анђео)
Свети Марко (Мк) ученик и пратилац апостола Петра хришћанима из незнабожаца (по Предању, у Риму); најкраће и најживље Јеванђеље, пуно дела и чуда — Христос је Син Божји лав
Свети Лука (Лк) лекар, пратилац апостола Павла; написао је и Дела апостолска; по Предању први иконописац Теофилу и незнабошцима: Христос је милостиви Спаситељ свих — брине за сиромашне, грешне, жене теле (вол)
Свети Јован (Јн) апостол, „ученик кога је Исус љубио“, Богослов; писао последњи, крајем I века свим верујућима: дубоке беседе о Христу као вечном Логосу, Сину Божјем орао

Јеванђеље о себи сведочи како је Христос позвао Матеја:

„И одлазећи Исус оданде, виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за њим.“

Мт 9, 9

Апостол Павле у једној посланици помиње Луку као лекара:

„Поздравља вас Лука, лекар љубљени, и Димас.“

Кол 4, 14

Јован у свом Јеванђељу никад не пише своје име. Назива се „ученик кога је Исус љубио“ — онај који је на Тајној вечери био наслоњен на Христове груди:

„А један од ученика његових, кога Исус љубљаше, беше наслоњен на наручје Исусово.“

Јн 13, 23

На крају свог Јеванђеља он сведочи:

„Ово је онај ученик који сведочи о овоме, и написа ово, и знамо да је истинито сведочанство његово.“

Јн 21, 24

Јеванђелисти нису „аутори“ какве данас знамо, који смишљају приче. Они су сведоци: записали су апостолско сведочанство Цркве, вођени Духом Светим.

Четири почетка

По првим речима одмах препознајеш чије је Јеванђеље.

Матеј почиње родословом — показује да је Исус потомак Аврама и Давида, Онај Кога је Израиљ чекао:

„Родослов Исуса Христа, сина Давидова, Авраамова сина.“

Мт 1, 1

Марко почиње кратко, као да не може да чека да исприча радосну вест:

„Почетак јеванђеља Исуса Христа, Сина Божијега.“

Мк 1, 1

Лука пише као пажљиви истраживач и обраћа се Теофилу:

„Намислих и ја, испитавши тачно све од почетка, по реду писати теби, племенити Теофиле, да познаш темељ оних речи којима си научен.“

Лк 1, 3–4

А Јован почиње још „пре почетка“ — од вечности:

„У почетку беше Логос (Реч), и Логос беше у Бога, и Логос беше Бог.“

Јн 1, 1

Зашто Матеј почиње од Аврама и Давида? Јер пише Јеврејима, који су знали обећања дата Авраму и Давиду. А Јован као орао „узлеће“ највише — до вечности Сина Божјег.

Одакле симболи?

Симболи јеванђелиста потичу из виђења пророка Језекиља (Јез 1, 10) и из Откривења, где Јован види четири жива бића око Божјег престола:

„И прво биће беше слично лаву, и друго биће слично телету, и треће биће имаше лице као човек, и четврто биће беше слично орлу у лету.“

Отк 4, 7

На нашим иконама и фрескама најчешће је овако: Матеј — човек (анђео), Марко — лав, Лука — теле, Јован — орао. У Предању постоје и другачији распореди (на пример, свети Иринеј Лионски Јовану даје лава, а Марку орла). Зато, ако у неком храму видиш другачије, знај да постоје оба предања.

Синоптичка Јеванђеља и Јеванђеље по Јовану

Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки имају много заједничких догађаја, па их можемо поредити „једно поред другог“. Зато се зову синоптичка (грчки синопсис — заједнички поглед).

Јован доноси много тога чега нема код других: свадбу у Кани Галилејској, разговор са Никодимом, васкрсење Лазара, опроштајну беседу на Тајној вечери. Само он описује прво Христово чудо:

„Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“

Јн 2, 11

Да ли би било боље да имамо само једно Јеванђеље? Не. Разлике међу њима нису противречности, него пуноћа сведочења — као кад четири сведока потврђују исту истину. Црква је од почетка чувала четири Јеванђеља као једно четвороструко Јеванђеље о једном Господу. Четири Јеванђеља — једна блага вест о Христу.

Јеванђелисти у храму и календару

Јеванђелисти су у храму насликани на четири пандантифа — троугласта поља која држе кубе. Као што ти стубови „носе“ кубе, тако Јеванђеље „носи“ Цркву. Налазе се и на царским дверима, заједно са иконом Благовести.

Црква празнује јеванђелисте као светитеље:

Јеванђелист Празник (нови календар) По црквеном (старом) календару
Свети Матеј 29. новембар 16. новембар
Свети Марко 8. мај 25. април
Свети Лука 31. октобар 18. октобар
Свети Јован Богослов 9. октобар и 21. мај 26. септембар и 8. мај

Кључни појмови

Јеванђелист
Писац једног од четири Јеванђеља — Матеј, Марко, Лука или Јован.
Синоптичка Јеванђеља
Јеванђеља по Матеју, Марку и Луки, која имају много заједничких догађаја и могу се упоређивати „једно поред другог“ (грч. синопсис — заједнички поглед).
Логос
Грчки „Реч“; Јован тако назива вечног Сина Божјег Који је постао човек (Јн 1, 1. 14).
Пандантиф
Троугласто поље на прелазу са зидова у кубе, на коме се у православном храму сликају јеванђелисти.
Дела апостолска
Књига коју је написао свети Лука; описује почетке Цркве после Вазнесења Христовог.

Провери шта знаш

Можеш да покушаш колико год пута желиш.

1Повежи јеванђелисту са симболом.

2Чији је ово почетак? Повежи почетак Јеванђеља са јеванђелистом.

3Ко је био ко? Повежи.

4Који јеванђелист је написао и Дела апостолска?

5Ко је написао последње Јеванђеље?

6Допуни.

7Тачно или нетачно?

Четири Јеванђеља причају о четири различита Христа.
Марково Јеванђеље је најкраће.
У храму су јеванђелисти насликани на четири пандантифа испод кубета.
Матеј је своје Јеванђеље писао првенствено Јеврејима.

За вероучитеље: ова лекција одговара часовима 10 и 11 у плану за 6. разред.