Када вам на славу треба да дође драг гост, шта све радите унапред? Спремате кућу, мама меси колач, позивате родбину, облачите се свечано. Што је гост драже, то је припрема пажљивија. А када је Бог хтео да пошаље Свога Сина у свет — да ли је и свет требало припремити за тај долазак? Јесте. И Бог га је припремао дуго и премудро.
Пуноћа времена
Апостол Павле пише:
„А кад дође пуноћа времена, посла Бог Сина својега, који се роди од жене, који би под законом, …“
Гал 4, 4
Пуноћа времена значи тренутак када је све било спремно — и у Израиљу и у осталом свету. Христос није дошао „било када“. Бог је изабрао и припремио управо тај тренутак у историји. Данас истражујемо како је то учинио.
Бог је изабрао народ Израиља и кроз њега чувао обећање Спаситеља. Али Он није бринуо само о једном народу. Водио је све народе ка Христу. Погледај на карти Средоземно море: око њега живе Јевреји, Грци и Римљани. Сваки од тих народа био је, на свој начин, припремљен.
Три народа — три припреме
| Народ | Како их је Бог припремио |
|---|---|
| Јевреји | вера у једног Бога; Закон и пророци; синагоге у многим градовима царства; превод Седамдесеторице |
| Грци | заједнички грчки језик (коине); филозофи траже истину, једнога Бога и „Логос“ |
| Римљани | једна велика држава; „римски мир“; мрежа путева и поморских веза; цар Август и попис |
Јевреји — духовна припрема
Јевреји су знали оно што други народи нису: да постоји један Бог, Творац неба и земље. Имали су Закон и пророке, који су најављивали Месију. Многи Јевреји живели су расејани по градовима Римског царства, и свуда су подизали синагоге, где су се читали Закон и пророци.
Неколико векова пре Христа, у Александрији у Египту, Стари Завет је преведен са јеврејског на грчки језик. Тај превод зове се превод Седамдесеторице. Захваљујући њему и незнабошци — људи других народа — могли су да прочитају пророштва о Месији. Тај превод користили су апостоли, а и Црква га користи до данас.
Грци — језик и тражење истине
После освајања Александра Македонског, грчки језик проширио се по целом Средоземљу. Тај заједнички грчки језик зове се коине. Њега су разумели трговци, војници и обични људи у многим земљама. Зато је и Нови Завет написан на грчком — да би га разумели сви.
Многим речима грчког порекла и данас се служимо у Цркви: Јеванђеље, апостол, епископ, Евхаристија, икона.
Грчки мудраци — филозофи — нису били задовољни митовима о многим боговима који се свађају као људи. Тражили су истину, тражили су једнога Бога и говорили о Логосу, Разуму који уређује свет. Свети Јустин Мученик учио је да су у делима грчких мудраца постојала „семена Логоса“ — делићи истине који су их припремали за пуну Истину. А пуна Истина је тек у Христу, Који је Сам Логос — Реч Божја.
Када је апостол Павле дошао у Атину, нашао је жртвеник посвећен непознатом богу. Рекао је Атињанима:
„… Људи Атињани, по свему вас видим да сте врло побожни. Јер пролазећи и посматрајући ваше светиње, нађох и жртвеник на коме беше написано: Непознатоме Богу. Онога, дакле, којега не знајући поштујете тога вам ја проповедам.“
Дап 17, 22–23
Атињани су, не знајући, тражили Бога. Павле им је открио да је Бог близу — да Он „није далеко ни од једнога од нас“ (Дап 17, 27).
Римљани — мир и путеви
У Христово време цело Средоземље припадало је једној великој држави — Римском царству. Унутар царства владао је мир, који зовемо римски мир (латински Пакс Романа). Римљани су изградили мрежу добрих путева и поморских веза. Путник је могао, без граница и ратова, да стигне од Јерусалима до Рима.
Пратимо на карти пут: Јерусалим → Антиохија → Ефес → Атина → Рим. Управо тим путевима апостол Павле и други апостоли носиће Јеванђеље. Тако је Јеванђеље за кратко време стигло у многе градове царства.
А у које време се Христос родио? Јеванђелист Лука то тачно бележи:
„А у дане оне изиђе заповест од ћесара Августа да се попише сва васељена.“
Лк 2, 1
Због тог пописа Јосиф и Марија кренули су у Витлејем, где се Христос и родио. Тако је један римски цар, не знајући, помогао да се испуни пророштво о Витлејему.
Пази, ипак: Римско царство не треба идеализовати. Исто то царство касније ће прогонити хришћане — о томе ћемо учити на крају године.
Зашто баш тада?
Свет је, дакле, био припремљен на три начина:
- духовно — Јевреји су имали Закон и пророштва, а многи незнабошци били су разочарани идолима и тражили истину;
- језички — грчки језик омогућио је да сви разумеју благовест;
- политички — мир и путеви Римског царства омогућили су брзо ширење Јеванђеља.
Ипак, Христос није дошао „због“ Римљана или Грка. Он долази из љубави Божје према свим људима. Бог је само премудро уредио историју да Његов долазак буде објављен свима.
Пази и на ово: Бог води историју, али не укида слободу човека. Историја није машина у којој се све догађа само од себе. Бог премудро користи људске прилике, а сваки човек лично и слободно одговара на Његов позив. И Христос није „још један бог“ међу боговима старог света. Он је истинити Бог Који је постао човек у одређеном тренутку историје — у време цара Августа.
Будимо и захвални: благовест која је путевима Римског царства кренула из Јерусалима стигла је, после неколико векова, и до нашег народа.