Замисли да не смеш наглас да кажеш да си хришћанин. Да се са пријатељима из Цркве налазиш тајно, а да се препознајете по једном малом знаку: неко нацрта лук у песку, а други га допуни до рибе. Тако су живели многи хришћани у првим вековима, у време прогона.
Тајни знак
Зашто баш риба? Риба се на грчком каже ΙΧΘΥΣ (ихтис). Свако слово те речи почетно је слово (на грчком) једне речи исповедања вере:
| Слово | Почетно слово речи |
|---|---|
| Ι | Исус |
| Χ | Христос |
| Θ | Божји |
| Υ | Син |
| Σ | Спаситељ |
Риба је значила: „Исус Христос, Божји Син, Спаситељ“. Први хришћани користили су и друге знаке: сидро (сигурна нада у Христа) и Доброг Пастира са овчицом на раменима.
Мученик значи сведок
Сам Христос је рекао ученицима да ће их гонити:
„Опомињите се речи коју вам ја рекох: није слуга већи од господара својега. Ако мене гонише, и вас ће гонити; ако моју реч одржаше, и вашу ће одржати.“
Јн 15, 20
Видели смо већ да је Свети Стефан био први мученик, а да су скоро сви апостоли пострадали за Христа. Реч мученик на грчком (мартис) значи сведок. Мученик је хришћанин који је сведочио Христа и до смрти — више је волео Христа него сопствени живот.
Зашто су хришћани прогањани?
Римско царство је трпело многе религије. Али захтевало је да сви приносе жртве боговима и цару, кога су поштовали као божанство. Хришћани:
- нису хтели да принесу жртву идолима и цару — поштовали су цара, али Богом су исповедали само Христа;
- оптуживани су да су „безбожници“ (јер нису имали идоле) и непријатељи државе;
- били су клеветани због својих сабрања — неки нису разумели Евхаристију, па су о хришћанима ширили лажи;
- окривљавани су за несреће — пожаре, глад и болести.
Да ли су хришћани били против цара и државе? Нису. Апостол Павле је учио:
„Молим, дакле, пре свега да се чине мољења, молитве, прозбе, благодарења за све људе, За цареве и за све који су у власти, да тих и миран живот поживимо у свакој побожности и честитости.“
1 Тим 2, 1–2
Хришћани су се молили за цареве, али нису могли да човеку дају част која припада само Богу.
Време прогона
Прогони нису трајали стално и свуда исто. Ово су они најпознатији:
| Цар | Време | Шта се догодило |
|---|---|---|
| Нерон | 64. година | после пожара у Риму окривљује хришћане; по предању, тада пострадали апостоли Петар и Павле |
| Трајан | почетак II века | Свети Игњатије Богоносац, епископ Антиохије, пострадао у Риму |
| Декије | 250. година | први прогон у целом царству; свако је морао да принесе жртву и добије потврду |
| Диоклецијан | од 303. године | „Велики прогон“ — рушење храмова, спаљивање Светог Писма, многи мученици |
| — | 313. година | Милански едикт — слобода хришћанима (о томе у следећој лекцији) |
Прогон је била политика појединих царева, а не кривица римског народа. Многи Римљани су и сами постали хришћани — па и мученици.
Сведоци Христови
Ево неколико мученика из тог времена:
- Свети Игњатије Богоносац — стари епископ Антиохије. Осуђен је да пострада у Риму, а на путу је писао посланице Црквама. Молио је хришћане да га не спасавају, јер је желео да, као пшеница Божја, постане чист хлеб Христов.
- Свети Поликарп Смирнски — ученик апостола Јована. Када су тражили да похули Христа, одговорио је да Му служи целог живота, а да му Христос никада није учинио зла — па како онда да хули свога Цара?
- Свети великомученик Георгије — војник који је пред царем Диоклецијаном исповедио Христа. Његов празник је Ђурђевдан, 6. маја.
Наша земља — земља мученика
На тлу данашње Србије налазили су се важни римски градови — и у њима су пострадали многи хришћани:
| Римски град | Данас | Мученици |
|---|---|---|
| Сирмијум | Сремска Митровица | Свети Иринеј, млади епископ, који је одбио да принесе жртву идолима; Света Анастасија, која је служила хришћанима у тамницама |
| Сингидунум | Београд | Свети Ермил, ђакон, и његов пријатељ стражар Стратоник, пострадали у Дунаву под царем Ликинијем (он је, иако је потписао Милански едикт, касније поново почео да прогони хришћане); празник 26. јануара |
| Улпијана | код Липљана | Свети Флор и Лавр |
Наша земља је земља мученика још од првих векова хришћанства.
Зашто Црква слави мученике?
- Мученици су сведоци да је Христос јачи од смрти. Нису тражили смрт и нису мрзели мучитеље — као Свети Стефан, молили су се за њих. Само су остали верни Христу када су били стављени пред избор.
- Хришћани су у катакомбама — подземним гробљима у Риму — служили Литургију на гробовима мученика. Зато и данас у сваком антиминсу на Часној трпези постоје честице моштију.
- Хришћански писац Тертулијан забележио је стару изреку да је крв мученика семе хришћана: што су више прогањали хришћане, Црква је више расла.
- Многи наши празници и славе су дани мученика: Ђурђевдан (Свети Георгије, 6. мај), Митровдан (Свети Димитрије Солунски, 8. новембар).
Сведоци данас
Хришћански одговор на прогон никада није освета. Зато хришћани поштују слободу вере — нико не сме бити прогоњен због своје вере.
Ми данас не морамо да умиремо за Христа, али можемо да Га сведочимо: тиме што се не стидимо да се прекрстимо, што не лажемо и што праштамо. Распитај се ког мученика слави твоја породица или твој град.