Васкрсење Христово

„Христос васкрсе!“ — „Ваистину васкрсе!“ Овај поздрав знаш од малих ногу, а на Васкрс ти га уз црвено јаје каже свако кога сретнеш. Наш народ дарује баш јаје, и то црвено: оно подсећа на запечаћени гроб из кога је изашао Живот, а боја на Христову крв и на радост. Али пре те радости била је тишина. На Велику суботу Тело Христово лежало је у запечаћеном гробу, а ученици су се, уплашени, закључали у кући. Нико од њих није очекивао оно што ће се догодити у недељу ујутру.

Празан гроб

Чим је прошла субота, жене које су пратиле Христа пошле су на гроб:

„И пошто прође субота, Марија Магдалина и Марија Јаковљева и Саломија купише мирисе да дођу да га помажу.“

Мк 16, 1

Зато их зовемо мироносице. Рано ујутру, првог дана седмице, бринуле су се ко ће им одвалити велики камен са гроба. А камен је већ био одваљен. Анђео им је јавио радосну вест — јеванђелист Лука пише о двојици у сјајним хаљинама, који им рекоше:

„… Што тражите живога међу мртвима? Није овде, него устаде …“

Лк 24, 5–6

Жене су потрчале да јаве апостолима. Тада су Петар и Јован потрчали на гроб. Јован је стигао први, али је Петар први ушао:

„Тада стиже Симон Петар за њим и уђе у гроб и виде покрове где леже. И убрус који беше на глави његовој, да не лежи са покровима, него посебно савијен на једном месту. Тада, дакле, уђе и други ученик, који први дође на гроб, и виде и верова …“

Јн 20, 6–8

Покрови уредно леже, убрус је посебно савијен. Да је неко украо Тело, не би остављао платна. Гроб није опљачкан — гроб је празан, јер је Христос васкрсао.

Зашто су баш жене прве чуле радосну вест? Зато што су остале верне до Крста и гроба, када су се други уплашили. Црква их слави у Недељи мироносица, другој недељи после Васкрса.

„Видели смо Господа!“

Васкрсли Христос није остао сакривен. Јављао се Својим ученицима:

„… и по страдању своме показа себе жива многим истинитим доказима, јављајући им се четрдесет дана и говорећи о Царству Божијему.“

Дап 1, 3

Марија Магдалина плакала је крај гроба. Видела је Човека за Кога је мислила да је градинар и питала Га куда су однели Господа. А онда:

„Исус јој рече: Марија! Она, окренувши се, рече му: Равуни, што ће рећи: Учитељу!“

Јн 20, 16

Христос ју је позвао по имену, и она Га је препознала. Послао ју је да јави ученицима — и она је постала весник Васкрсења.

Ученици на путу у Емаус. Истог дана двојица ученика, од којих се један звао Клеопа, ишла су тужна из Јерусалима у Емаус. Придружио им се Христос, али Га нису препознали. Успут им је тумачио Писма, а када је увече сео с њима за трпезу, узео хлеб, благословио га и преломио, отвориле су им се очи (Лк 24, 13–31). Вратили су се у Јерусалим:

„И они испричаше шта би на путу, и како га познаше при ломљењу хлеба.“

Лк 24, 35

Препознали су Га у ломљењу хлеба — као што и ми сусрећемо васкрслог Христа на Литургији.

Апостоли иза закључаних врата. Увече првог дана ученици су били на окупу, а врата закључана. Христос је стао међу њих и рекао: „Мир вам!“

„И ово рекавши, показа им руке и ребра своја. Тада се ученици обрадоваше видевши Господа.“

Јн 20, 20

Христово тело је право тело — са ранама; јео је пред ученицима (Лк 24, 39–43). А опет, ушао је кроз закључана врата. То је тело васкрсло и преображено, непропадљиво — није исто као Лазарево, које је враћено у овај живот.

Тома, осмог дана. Тома није био ту и рекао је да неће веровати док не дотакне ране. После осам дана Христос се поново јавио:

„Затим рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!“

Јн 20, 27–28

А онда је Христос рекао нешто што важи и за нас:

„Рече му Исус: Зато што си ме видео, поверовао си; блажени који не видеше а вероваше.“

Јн 20, 29

Апостол Павле пише:

„А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера ваша.“

1 Кор 15, 14

„Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли.“

1 Кор 15, 20

Икона Васкрсења — Силазак у ад

Православна икона Васкрсења не приказује Христа како лебди изнад гроба са заставом, као неке западне слике. Она се зове Силазак у ад и показује шта је Христос учинио смрћу и Васкрсењем.

• Христос, у сјајној одећи, стоји на сломљеним вратима ада.
• Около су разбацани кључеви и окови — затвор смрти је отворен.
• За руке извлачи Адама и Еву из гробова.
• Са стране стоје праведници Старог Завета — цареви Давид и Соломон, Свети Јован Крститељ.

Адам и Ева су праоци свих људи. Подижући њих, Христос из смрти извлачи цео људски род — и тебе. Васкрсење није само Христово: оно је победа за сав свет. Зато Црква пева:

Васкрс у Цркви и у нашем дому

Датум. Васкрс се празнује по пасхалији — у недељу после првог пуног месеца после пролећне равнодневице, увек после јеврејске Пасхе, по јулијанском календару. То правило Црква чува још од Првог васељенског сабора. Зато се датум Васкрса мења из године у годину.

Богослужење. Око поноћи из храма излази литија са свећама и обилази храм. Пред затвореним вратима први пут се пева васкршњи тропар, а онда верни улазе у осветљени храм. На васкршњем јутрењу тропар се пева много пута, као припев Васкршњег канона који се приписује Светом Јовану Дамаскину. На крају свештеник чита Васкршњу (Огласну) беседу Светог Јована Златоустог, која позива све да уђу у радост празника. Затим се служи Литургија.

Поздрав. Од Васкрса до Вазнесења (четрдесет дана) поздрављамо се:

Христос васкрсе! — Ваистину васкрсе!

Обичаји. Црвена јаја, „туцање“ јајима, породични ручак после дугог поста. Цела седмица после Васкрса зове се Светла седмица и сва је празнична.

Свака недеља је мали Васкрс. Христос је васкрсао првог дана седмице — у недељу. Зато се Литургија служи сваке недеље, и свака недељна Литургија је мали празник Васкрсења.

Од Великог петка нисмо остали у тами. Христос је жив — и зато ни ми нећемо остати у гробу. То је радост која не пролази.