Многи од вас око врата носе мали крст. Видимо га на врху сваког храма, на иконама, на хлебу, крстимо се њиме. А у време када је Христос живео, крст је био најсрамнија римска казна — смрт за највеће злочинце. Како је знак срамоте постао знак победе? Одговор нам даје јеванђелска повест о Великом петку.
Пут страдања
После Тајне вечере Христос је са ученицима отишао на Маслинску гору. Ево шта се затим догодило, корак по корак.
1. Гетсиманија. У врту званом Гетсиманија Христос се молио. Као истински човек осећао је тугу и страх пред смрћу, али је Своју вољу предао Оцу:
„И отишавши мало, паде на лице своје молећи се и говорећи: Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе чаша ова; али опет не како ја хоћу, него како ти!“
Мт 26, 39
Ученици су у међувремену заспали.
2. Хапшење. Јуда је дошао са наоружаним људима које су послали првосвештеници и старешине, и издао Учитеља пољупцем (Мт 26, 47–49). Један од ученика потегао је нож и ранио слугу првосвештениковог. А Христос није дозволио насиље:
„А Исус одговоривши рече: Оставите се тога. И дохвативши се уха његовог, исцели га.“
Лк 22, 51
Христос је могао да се одбрани — рекао је да би Му Отац послао „више од дванаест легиона анђела“ (Мт 26, 53). Али Он је пошао добровољно. Ученици су се уплашили и разбежали.
3. Суд пред првосвештеницима. Христа су одвели првосвештеницима Ани и Кајафи. Лажни сведоци говорили су против Њега, а Он је, упитан, исповедио да је Христос, Син Божји (Мт 26, 59–64).
4. Петрово одрицање. У дворишту првосвештениковом Петар се грејао крај ватре. Када су га препознали, три пута је рекао да не познаје Христа. Тада:
„И обазревши се Господ погледа на Петра, и сети се Петар речи Господње како му рече: Пре него што петао запева одрећи ћеш ме се трипут. И изишавши напоље, плакаше горко.“
Лк 22, 61–62
5. Пред Пилатом. Римски намесник Понтије Пилат није нашао никакву кривицу на Христу (Јн 18, 38), али је попустио гомили која је викала. Допустио је да Христа бичују; војници су Му ставили венац од трња и ругали Му се.
6. Пут на Голготу. Христос је носио крст. Војници су задржали једног човека, Симона Киринејца, и ставили на њега крст да га носи за Исусом (Лк 23, 26).
7. Распеће. На месту званом Голгота (Лобања) Христа су распели између два разбојника. Под Крстом су стајали Пресвета Богородица, апостол Јован и жене које су Га пратиле (Јн 19, 25).
8. Смрт и погреб. Око деветог часа (око три сата поподне) Христос је предао дух. Јосиф из Ариматеје и Никодим скинули су Тело, обавили га платном с мирисима и положили у нов гроб у врту (Јн 19, 38–42).
Речи са Крста
Јеванђелисти су записали шта је Христос говорио са Крста. Те речи откривају ко је Он.
„А Исус говораше: Оче, опрости им, јер не знају шта чине! …“
Лк 23, 34
Један од разбојника ругао се Христу, а други га је укорио и рекао да њих двојица праведно страдају, а „он никаква зла не учини“. Онда се окренуо Христу:
„И рече Исусу: Сети ме се, Господе, када дођеш у Царству своме. И рече му Исус: Заиста ти кажем, данас ћеш бити са мном у рају.“
Лк 23, 42–43
„А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи.“
Јн 19, 26–27
„А кад Исус окуси оцат, рече: Сврши се! И преклонивши главу предаде дух.“
Јн 19, 30
| Где | Шта Христос говори | Шта нас учи |
|---|---|---|
| Лк 23, 34 | „Оче, опрости им, јер не знају шта чине!“ | праштање и молитва за оне који нас вређају |
| Лк 23, 39–43 | покајаном разбојнику обећава рај | за покајање никад није касно |
| Јн 19, 25–27 | поверава Мајку Јовану, а Јована Мајци | брига за ближње; Богородица је Мајка свих верних |
| Јн 19, 30 | „Сврши се!“ | дело спасења је испуњено |
Христос ни на Крсту не мрзи. Његове последње речи су молитва, опроштај и брига за друге. И многи који су гледали распеће почели су да се мењају:
„А кад виде капетан шта се догоди, прослави Бога говорећи: Заиста овај човек беше праведник. И сав народ који се бејаше скупио да гледа овај призор, кад виде шта би, врати се бијући се у прса.“
Лк 23, 47–48
Зашто је Христос пострадао?
Добровољно. Христос је могао да избегне страдање, али је пошао слободно:
„Зато ме Отац љуби, јер ја живот свој полажем да га опет узмем. Нико га не узима од мене, него га ја сам од себе полажем. Власт имам положити га и власт имам опет узети га. Ову заповест примих од Оца свога.“
Јн 10, 17–18
Из љубави. Крст није дело „гневног Оца“ против „доброг Сина“. Воља Оца, Сина и Духа Светога је једна, а страдање је дело љубави Свете Тројице:
„Јер Бог тако заволе свет да је Сина својега Јединороднога дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни.“
Јн 3, 16
Да победи смрт. Христос, истински човек, заиста умире. Али пошто је и истински Бог, смрт не може да Га задржи. На Велику суботу Он телом почива у гробу, а душом силази у ад да ослободи оне који су тамо. Тако смрћу уништава смрт — побеђује је изнутра.
Да исцели човека. Грех је одвојио човека од Бога, Извора живота. Христос на Крсту поново сједињује човека са Богом.
Погледај икону Распећа. Христово лице је мирно, а изнад Њега често пише „Цар славе“. Он царује и на Крсту. Зато је Крст за нас знак победе, а не пораза — и зато га с поштовањем носимо, целивамо и њиме се крстимо.
Велики петак у Цркви и у дому
На Велики петак нема Литургије. На вечерњој служби из олтара се износи плаштаница — платно са ликом Христа положеног у гроб — и полаже се на средину храма. Верни јој прилазе и целивају је. То је најстрожи дан поста у години.
На Велику суботу служи се Литургија Светог Василија Великог, и у храму се већ наговештава Васкрсење.
Народни обичај: у многим нашим крајевима јаја се фарбају на Велики петак. Прво црвено јаје — чуваркућа — чува се до следећег Васкрса.
Страдање није крај приче. После Великог петка долази Васкрс — о њему учиш у лекцији Васкрсење Христово. Прекрсти се и у тишини заблагодари Христу што је из љубави пошао на Крст за тебе.