Вазнесење и Педесетница

Замисли да треба да однесеш једну важну поруку целом свету — свим народима, на свим језицима. Ниједан човек то не би могао сам. Педесет дана после Васкрса дванаест обичних људи, рибара из Галилеје, почело је управо то — и од тог дана порука о Христу не престаје да путује. Шта им је дало снагу? Одговор крију два празника: Вазнесење и Педесетница.

Четрдесет и десет дана

После Васкрсења Христос се четрдесет дана јављао ученицима: јео је са њима, разговарао и учио их о Царству Божјем. Затим следе два празника која се рачунају од Васкрса:

Васкрс → 40 дана → Вазнесење (четвртак) → 10 дана → Педесетница (недеља)

Пошто Васкрс сваке године пада у други датум, и ова два празника се „померају“ заједно са њим.

Вазнесење Господње

Четрдесетог дана Христос је извео ученике на Маслинску гору, код Витаније, крај Јерусалима. Јеванђелист Лука пише:

„И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке своје благослови их. И док их он благосиљаше, одступи од њих и узношаше се на небо.“

Лк 24, 50–51

Пре тога им је дао обећање:

„Него ћете примити силу када сиђе Свети Дух на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.“

Дап 1, 8

Облак Га је заклонио од њихових очију. Док су гледали за Њим, стала су поред њих два анђела у белим хаљинама и рекла им да ће Исус доћи поново, исто онако како су Га видели да одлази (Дап 1, 11).

Небо није место на мапи

Када кажемо да се Христос „вазнео на небо“, не мислимо да је отпутовао у свемир. Небо није место које се може наћи на мапи — то је Божје присуство и Божја слава.

Христос се вазнео са Својим људским телом — оним које је примио од Пресвете Богородице, које је страдало и васкрсло. Тако је наша људска природа у Христу уздигнута до Оца и „седи с десне стране Оца“. Човеку је отворен пут у Царство Божје.

Христос није напустио свет. Обећао је да ће бити са нама у све дане до свршетка века (Мт 28, 20). Он је присутан у Цркви, а нарочито у Светој Евхаристији — у Причешћу. Зато су се апостоли вратили у Јерусалим не тужни, него „са радошћу великом“ (Лк 24, 52).

Погледај икону Вазнесења: горе је Христос у слави, а доле, у средини, стоји Пресвета Богородица, око ње апостоли и два анђела. Богородица је ту као слика Цркве, која остаје на земљи и чека Христов други долазак.

Силазак Светога Духа

Апостоли су се, заједно са Пресветом Богородицом, молили у Јерусалиму. Тада је био јеврејски празник Педесетнице, и у граду је било мноштво Јевреја из разних земаља. Дела апостолска причају:

„И кад се наврши педесет дана, бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум са неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху; И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују.“

Дап 2, 1–4

Шум се чуо надалеко и народ се окупио:

„Па кад настаде ова хука, скупи се народ, и смете се; јер сваки од њих слушаше где они говоре његовим језиком.“

Дап 2, 6

Ту су били људи из Египта, Рима, са Крита, из Арабије, Месопотамије и многих других крајева (Дап 2, 9–11). Сваки је чуо апостоле на свом језику. Говор у језицима на Педесетници значио је управо то: странци су разумели проповед о делима Божјим. Јеванђеље је од првог дана намењено свим народима.

Онда је апостол Петар храбро проговорио народу о Христу распетом и васкрслом. Људи су се дирнули у срце и питали шта да чине. Петар им је одговорио:

„А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа.“

Дап 2, 38

Тога дана крстило се око три хиљаде душа (Дап 2, 41).

Вавилонска кула и Педесетница

Сети се приче о Вавилонској кули из Старог Завета. Људи су из гордости хтели да сазидају кулу до неба. Свето Писмо каже:

„Зато се прозва Вавилон, јер ондје помете Господ језик цијеле земље, и оданде их расу Господ по свој земљи.“

Пост 11, 9

Педесетница је као Вавилон „окренут наопако“:

Рођендан Цркве

Педесетницу зовемо рођендан Цркве: тог дана Дух Свети је сишао на апостоле, а прва заједница крштених почела је да живи и да се шири по свету.

Ко је Дух Свети? Он није безлична „сила“ или „енергија“. Дух Свети је Лице Свете Тројице, Бог, једнак Оцу и Сину. Огањ и шум ветра били су знаци Његовог присуства, а не Он Сам. Христос је рекао да Утешитељ, Дух истине, од Оца исходи (Јн 15, 26), а Син Га шаље од Оца у свет. Дух Свети ствара Цркву и сабира нас у једно Тело Христово.

На икони Силаска Светога Духа апостоли седе у полукругу, а место у средини је празно — то је место Христа, Главе Цркве. Доле, у тамном луку, стоји старац са круном: то је свет (космос), који чека светлост Јеванђеља коју ће му апостоли донети.

Дух Свети није дошао само тада. Он увек делује у Цркви: у Крштењу и Миропомазању, и на свакој Литургији, када Црква призива Духа Светога да хлеб и вино претвори у Тело и Крв Христову.

Спасовдан, Тројице и Духови

• Спасовдан (Вазнесење) је увек у четвртак, 40. дан после Васкрса. То је слава града Београда. До Спасовдана се поздрављамо са „Христос васкрсе!“
• Тројице (Тројичиндан, Педесетница) славе се у недељу, 50. дан по Васкрсу. Храм се кити зеленим гранчицама и травом, а на вечерњу се читају коленопреклоне молитве — верни их слушају на коленима.
• Сутрадан, у понедељак, је Духовски понедељак — у народу Духови.

Молитва Духу Светом

Овом молитвом почињемо скоро сваку молитву и сваки посао — па и школску годину. Њоме позивамо Духа Светога да и у нама настави да ствара Цркву:

Вазнесењем је Христос нашу природу узнео Оцу; Силаском Духа Светога рођена је Црква.