Замисли да ти неко пружи затворену кутију и пита: „Шта је унутра?“ Шта би урадио? Можда би је протресао да чујеш да ли нешто звецка. Можда би помирисао или кроз мали отвор опипао предмет, затворених очију. Онда би на основу свега тога закључио: „Ово је звонце!“ А шта би било да ти неко ко је погледао у кутију само каже шта је унутра — би ли му поверовао? Тако, као у малом огледу, откривамо да човек сазнаје на више начина: чулима, закључивањем и поверењем у сведока.
Путеви сазнања
| Начин сазнања | Како? | Пример | Граница |
|---|---|---|---|
| Чулно | видом, слухом, додиром, укусом, мирисом | видим да пада киша | чула могу да варају; не виде све (атоме, мисли) |
| Разумско | закључивањем, мерењем, повезивањем | из дима закључујем да има ватре | разум ради са оним што му је дато |
| Искуствено | доживљајем, понављањем | знам да пливам | искуство је увек лично и ограничено |
| Путем сведочанства | поверењем у онога ко сведочи | знам да је Константин живео у IV веку | зависи од поузданости сведока |
Запитај се: колико од онога што знаш си лично проверио, а колико си примио од других — од родитеља, учитеља, из књига? Нико од нас није био у IV веку, а знамо да је тада живео Свети цар Константин. Нико од нас није сам измерио растојање до Месеца, а знамо колико износи. Највећи део знања примамо поверењем. Чак и наука почива на поверењу: научник не понавља све огледе који су урађени пре њега, него верује резултатима других.
Ствар или личност?
Како бисмо најбоље упознали различите ствари и људе?
| Кога или шта упознајем? | Како? |
|---|---|
| камен из дворишта | посматрањем и мерењем — камен не мора да се „отвори“ према нама |
| нову биљку у учионици | посматрањем и огледом |
| новог ученика у одељењу | разговором, дружењем, поверењем — тек ако нам се он сам открије |
| своју мајку | љубављу и заједничким животом — и увек остаје још нешто да се упозна |
Видиш ли разлику? Ствари посматрамо. Можемо да их измеримо, извагамо, раставимо. Личности упознајемо у заједници. Личност не можемо „измерити“. Можемо знати висину и боју очију новог друга, а да га уопште не познајемо. Он нам се открива слободно — ако му верујемо и ако га волимо. Зато је упознавање личности увек пуно поштовања: пред тајном другог човека стојимо скромно и не можемо га натерати да нам се открије.
Шта значи „познати“ у Светом Писму
У Светом Писму реч „познати“ не значи само „имати податке“, него бити у блиској заједници са неким. Христос, Добри Пастир, каже:
„Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.“
Јн 10, 14
Како пастир познаје своје овце — по броју или по имену? И како овце познају пастира? Јеванђеље одговара:
„Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изводи их; и када своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.“
Јн 10, 3–4
Пастир зове овце по имену, а оне познају његов глас. То није знање из списка, него однос поверења и љубави. Познати, у Светом Писму, значи бити у заједници.
Вера и разум
Некад се чује да су вера и наука непријатељи. То није истина. Наука истражује створени свет, а вера нас уводи у однос са Творцем тог света. Многи Свети Оци били су веома образовани људи — на пример Свети Василије Велики, који је учио у најбољим школама свога времена.
Разум нам помаже да размишљамо и о вери. Али постоје стварности које превазилазе и чула и разум: љубав, слобода, тајна сваког човека — и изнад свега Бог. До њих се долази поверењем, као што и пријатеља упознајемо тек кад му поверујемо.
Шта је потребно да би неко упознао мене?
Размисли: шта би неко морао да учини да би заиста упознао тебе? Да зна твоју адресу и оцене — или да проведе време са тобом, да те саслуша, да ти верује? Ако се ни човек не може упознати само посматрањем, како ћемо онда упознати Бога? О томе у следећој лекцији: Богопознање — личносно познање.