Света тајна Крштења и Миропомазања

Сви знамо свој рођендан — дан кад смо дошли на свет. А знаш ли да хришћанин има и други рођендан? Да ли знаш датум свог крштења, храм у коме си крштен (или крштена) и ко ти је кум? Ако не знаш, питај маму и тату — то је дан када си се родио за Царство Божје.

Никодим пита: како се човек рађа поново?

Једне ноћи Христу је дошао Никодим, угледни учитељ међу Јеврејима. Христос му је рекао да човек треба да се роди одозго. Никодим није разумео:

„Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди одозго, не може видети Царства Божијега. Рече му Никодим: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се? Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије.“

Јн 3, 3–5

Рођењем улазимо у овај свет. Крштењем се рађамо за Царство Божје — водом и Духом.

Шта је Крштење?

Реч крштење (грч. βάπτισμα) значи погружење. Шта нам о Крштењу говори Свето Писмо?

Крштење је тројично. Пре Свог вазнесења Христос је заповедио апостолима:

„Идите, дакле, и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа.“

Мт 28, 19

Крштењем умиремо и васкрсавамо са Христом. Погружење у воду је као гроб, а излазак из воде као васкрсење:

„Или зар не знате да сви који се крстимо у Христа Исуса, у смрт његову се крстисмо? Тако се с њим погребосмо кроз крштење у смрт, да би, као што Христос устаде из мртвих славом Очевом, тако и ми ходили у новом животу.“

Рим 6, 3–4

Крштењем се облачимо у Христа:

„Јер који се год у Христа крстисте, у Христа се обукосте.“

Гал 3, 27

Крштење доноси опроштај грехова и дар Духа Светога. На дан Педесетнице апостол Петар је позвао народ:

„А Петар им рече: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Исуса Христа за опроштење грехова; и примићете дар Светога Духа.“

Дап 2, 38

Зато Православна Црква крштава троструким погружењем: у име Оца, и Сина, и Светога Духа — и у спомен на Христово тродневно погребење. Крштење нас сједињује са Христом, ослобађа власти греха и смрти и уводи у нови живот у Цркви.

Чин Крштења корак по корак

Док се иде око купеље, Црква пева песму састављену од речи апостола Павла (Гал 3, 27):

Исту песму Црква пева и на неким великим празницима уместо Трисвете песме — Црква се сваке године радује свом крштењу.

Новокрштени се одмах причешћује, на истој или првој следећој Литургији. Крштење и Миропомазање воде право за трпезу Литургије (погледај лекцију Света Литургија — светајна Цркве).

Миропомазање — печат Духа

Када су апостоли чули да се у Самарији људи крштавају, послали су им Петра и Јована:

„А кад чуше апостоли у Јерусалиму да је Самарија примила реч Божију, послаше им Петра и Јована. Ови сишавши помолише се Богу за њих да приме Духа Светога; јер још ни на једнога од њих не беше сишао, него беху само крштени у име Господа Исуса. Тада полагаху руке на њих, и они примаху Духа Светога.“

Дап 8, 14–17

Касније Црква дар Духа преноси Светим миром — освећеним уљем са мирисним састојцима. Миро освећује првојерарх помесне Цркве (код нас патријарх српски), као знак да су све Цркве једно у једном Духу. Свештеник крштеноме маже чело, очи, ноздрве, уста, уши, груди, руке и ноге — цео човек постаје храм Духа Светога. При сваком помазању изговара да је то печат дара Духа Светога.

Шта значи да је нешто запечаћено? Да припада некоме, да је заштићено и потврђено. Миропомазани припада Христу.

У Православној Цркви Миропомазање се врши одмах после Крштења, а не касније, када дете порасте. Тако и најмлађи члан Цркве добија пуноћу дара Духа Светога и одмах приступа Причешћу.

Дар Духа у нама се распламсава молитвом и Причешћем, а гаси грехом. Зато се свакодневно молимо:

Кум, име и крштење деце

• Кум исповеда веру уместо детета и обећава да ће му помагати да расте у вери. Кумство је духовно сродство.
• Име је најчешће име неког светитеља, који постаје небески заштитник крштеног. Да ли знаш ко је твој небески заштитник и када се празнује?
• Крштење деце. Апостоли су крштавали целе домове. О Лидији из Филипа пише: „А кад се крсти она и дом њезин …“ (Дап 16, 15), а о тамничару из истог града: „и одмах се крсти он и сви његови“ (Дап 16, 33). Црква не ускраћује деци благодат: вера родитеља, кума и цела Црква носе дете док само не одрасте у вери.

Крштење се не понавља. У Символу вере исповедамо:

Грехе које учинимо после Крштења лечи Света Тајна Покајања — Исповест.

Праслике Крштења

Бог је Крштење наговештавао још у Старом Завету. Праслика је догађај у коме је Бог унапред показао оно што ће се испунити у Христу и у Цркви. Ове праслике не измишљамо сами — тумачи их сам Нови Завет, а после њега Свети Оци. Свети Кирило Јерусалимски је њима објашњавао Крштење онима који су се за њега спремали.

Апостол Петар каже да је у Нојевом ковчегу

„… мало, то јест, осам душа спасоше водом, која и нас сада спасава крштењем као испуњењем праобраза …“

1 Пт 3, 20–21

А апостол Павле о изласку из Египта:

„А нећу да не знате, браћо, да оци наши сви под облаком беху, и сви кроз море прођоше, и сви се у Мојсеја крстише у облаку и мору;“

1 Кор 10, 1–2

Зато се на Богојављење свечано освећује вода (велико водоосвећење), а молитве освећења воде на Крштењу подсећају на Јордан (погледај лекцију Крштење Христово).

Живим као крштен

На Крштењу је кум, у наше име, рекао две ствари: одричем се сатане и сједињујем се са Христом. Кад одрастемо, ми сами, слободно, сваког дана потврђујемо тај завет:

Ако погрешимо, не губимо Крштење: кроз Исповест увек можемо да се вратимо. А Бог свакога позива лично — и тебе.

Ноје је прошао кроз воду у ковчегу, Израиљ кроз море, а ми кроз крстионицу — у Цркву. Сада је на нама да живимо као они који су се „у Христа обукли“.