Када се цела породица окупи за истим столом? За славу, за Божић, за Васкрс. Да ли тада само једемо? Не — радујемо се, захваљујемо, сећамо се оних којих више нема, миримо се ако смо се посвађали. Трпеза тада постаје много више од јела. И Црква има своју празничну трпезу — и то сваке недеље. Та трпеза зове се Света Литургија.
Литургија, Евхаристија, светајна
Две грчке речи откривају шта се на Литургији догађа:
- Литургија (грч. λειτουργία) значи „заједничко дело“, служба целог народа. Литургију не врши један човек за друге — служимо је сви заједно.
- Евхаристија (грч. εὐχαριστία) значи „благодарење“. На Литургији Богу захваљујемо за све — за свет, за живот, а највише за Христа.
О Светим Тајнама учили смо на прошлом часу. Литургија није „једна од“ њих. Она је светајна — Тајна у којој се све друге Тајне испуњавају. Свети Оци је зато називају и Тајном над тајнама. Крштење нас уводи у Литургију, Исповест нас враћа за њену трпезу, на њој се рукополажу свештеници — све води ка Литургији и из ње извире.
„Ово чините за мој спомен“
Литургију је установио сам Христос, на Тајној вечери, у ноћи пред Своје страдање (о томе си учио у шестом разреду, у лекцији Тајна вечера):
„И узевши хлеб заблагодари, преломи га и даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен. А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша Нови завет у крви мојој, која се за вас излива.“
Лк 22, 19–20
Христос је раније, у Капернауму, рекао шта ова Трпеза даје онима који је примају:
„Који једе моје тело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему.“
Јн 6, 56
Апостоли су послушали. Прва Црква у Јерусалиму окупљала се око ломљења хлеба — тако су хришћани од првог дана звали Евхаристију:
„И беху постојани у науци апостолској, и у заједници, у ломљењу хлеба и у молитвама.“
Дап 2, 42
Пази шта значи реч „спомен“. То није само сећање на нешто што се давно догодило, као кад гледамо стару фотографију. На Литургији је Христос заиста присутан, а хлеб и вино заиста постају Његово Тело и Крв. Како се то догађа, не објашњавамо — то је Тајна. Знамо само да Црква за то моли Бога Оца у великој молитви благодарења (анафори), која врхуни призивањем Духа Светога (епиклезом): свештеник моли Оца да пошаље Духа Светога на нас и на принесене Дарове и да их учини Телом и Крвљу Христовом.
Три дела Литургије
Литургија има свој ток, као пут који има почетак, средину и циљ.
| Део | Шта се дешава | Возгласи и песме |
|---|---|---|
| Проскомидија (припрема) | свештеник у олтару, од просфора, припрема Дарове: из прве просфоре исеца Агнец (средину са печатом ИС ХС НИ КА), а из осталих вади честице за Богородицу, светитеље, живе и упокојене | тихе молитве; верни дају просфоре и имена за помен |
| Литургија оглашених (Литургија речи) | почетни благослов, јектеније и антифони; Мали вход са Јеванђељем; читање Апостола и Јеванђеља; проповед | „Благословено Царство …“; „Премудрост, смерно стојмо!“ |
| Литургија верних (Евхаристија) | Велики вход — пренос Дарова на Часну трпезу; Символ вере; анафора и призивање Духа Светога; Оче наш; Причешће | Херувимска песма; „Твоје од твојих …“; „Светиње светима“ |
Погледај проскомидију још једном. На дискосу је у средини Агнец, који ће постати Тело Христово, а око њега честице за Богородицу, светитеље, живе и упокојене — цела Црква окупљена око Христа. Зато је добро да и твоје име, и имена твојих ближњих, буду на проскомидији поменута.
Литургија почиње речима:
Почетак Литургије
Свештеник: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Народ: Амин.
Зашто баш „Царство“? Зато што је Литургија икона и предокушај Царства Божјег. На њој се већ сада окупља Црква свих времена, заједно са светима и анђелима. Ко је на Литургији, стоји на прагу Царства Божјег.
Литургија је разговор
Ако пажљиво слушаш, приметићеш да Литургија није монолог свештеника. Свештеник нешто изговори — а народ одговара. Ево неколико таквих тренутака:
Возгласи и одговори народа
Свештеник: Мир свима. Народ: И духу твоме.
Свештеник: Горе имајмо срца! Народ: Имамо их ка Господу. Свештеник: Заблагодаримо Господу. Народ: Достојно је и праведно клањати се Оцу и Сину и Светоме Духу, Тројици једносуштној и нераздељивој.
Свештеник: Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све. Народ: Тебе певамо, Тебе благосиљамо, Теби благодаримо, Господе, и молимо Ти се, Боже наш.
Свештеник: Светиње светима. Народ: Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.
Речи „Твоје од твојих Теби приносећи“ кажу нешто важно: Богу не можемо дати ништа што већ није Његово. Хлеб и вино су Његови дарови — и ми сами смо Његови. Приносимо Му Његово, са захвалношћу, а Он нам враћа много више: Себе.
Сваки одговор народа завршава се речју „Амин“. Она значи: „Тако је, нека буде — то је и моја молитва.“ Без одговора народа Литургија не може да се служи.
На Литургији се црквени народ одазива и на српском и на црквенословенском — певај онако како се пева у твојој парохији.
Ко служи Литургију и када?
Литургију предводи епископ, или свештеник у његово име, уз ђакона. Али је служе сви: народ одговара „Амин“, „Господе, помилуј“, „И духу твоме“, пева и причешћује се. Није реч о томе да свештеник „врши службу“, а народ „присуствује“ — без народа нема Литургије.
| Литургија | Када се служи |
|---|---|
| Светог Јована Златоустог | најчешће — скоро током целе године |
| Светог Василија Великог | десет пута годишње: првих пет недеља Великог поста, на Велики четвртак и Велику суботу, уочи Божића и Богојављења (ако навечерје падне у суботу или недељу — на сам празник) и на дан Светог Василија, 14. јануара |
| Пређеосвећених Дарова | у Великом посту; на њој се причешћујемо Даровима освећеним на претходној Литургији |
Свети Јован Златоусти и Свети Василије Велики живели су у IV веку. Литургије које носе њихово име служе се и данас у целој Православној Цркви.
Недеља је дан Литургије — „мали Васкрс“, дан Васкрсења Христовог. Зато хришћанин недељу не почиње спавањем до подне, него сабрањем у храму.
Причешће — циљ Литургије
Литургија није представа коју гледамо, него трпеза на коју смо позвани. Њен циљ је Причешће: да се сви сјединимо са Христом — и, у Њему, једни са другима. Апостол Павле каже:
„Јер један је хлеб, једно смо тело многи, пошто се сви од једнога хлеба причешћујемо.“
1 Кор 10, 17
Зато ђакон или свештеник, износећи Чашу, позива све нас:
Позив на Причешће
Са страхом Божјим, вером и љубављу приступите.
За Причешће се спремамо постом, молитвом, миром са ближњима и, по савету духовника, Исповешћу. То није списак услова који треба „испунити“, него припрема срца — као што се спремамо кад нам долази најдражи гост. Тог јутра не доручкујемо. О томе колико и како да се спремамо, разговарај са својим свештеником.
На крају Литургије свештеник позива „У миру изиђимо“, а народ одговара „У име Господње“. Затим свештеник дели нафору.
Пре него што узмемо нафору, можемо да се помолимо:
Молитва пре узимања нафоре и свете водице
Господе, Боже мој, нека ми буде дар твој свети – нафора и света вода Твоја – на опроштење грехова, на просветљење ума мога, на укрепљење душевних и телесних снага мојих, на здравље душе и тела мога, на савладавање страсти и болести мојих по безграничном милосрђу Твоме, молитвама Пречисте Твоје Мајке и свих Светих Твојих. Амин!
Литургија у средишту свих Тајни
Сада можемо да нацртамо мапу целог светотајинског живота Цркве. У средини је Литургија, а око ње све остале Тајне:
| Тајна | Како је повезана са Литургијом |
|---|---|
| Крштење и Миропомазање | уводе нас у Цркву и за трпезу Литургије — новокрштени се одмах причешћује |
| Исповест | враћа нас у литургијску заједницу кад смо се грехом удаљили |
| Рукоположење | врши се на Литургији; епископ и свештеник служе Литургију |
| Брак | породица — „мала црква“ — заједно иде на Литургију |
| Јелеосвећење | молитва Цркве за болесне; и болесни се причешћују |
| Свети и упокојени | помињу се на проскомидији и у анафори — Литургија сабира живе и упокојене |
О Крштењу и Миропомазању учићемо на следећем часу: Света тајна Крштења и Миропомазања.
Литургија је срце Цркве. Сваке недеље Христос нас позива за Своју трпезу — и нико није сувишан.