Погледај фреску „Лоза Немањића“ у Дечанима или у Пећкој патријаршији. Насликано је велико дрво: у корену лежи Свети Симеон (Стефан Немања), из њега израстају гране, а на гранама стоје његови потомци — краљеви, архиепископи, монаси. На самом врху је Христос. Зашто је једна породица насликана као лоза? И зашто је Христос на врху, а не неки краљ?
Лоза и чокот
Сликари Свете лозе мислили су на Христове речи:
„Ја сам чокот, а ви лозе. Ко остаје у мени и ја у њему, тај доноси многи плод, јер без мене не можете чинити ништа.“
Јн 15, 5
Лоза живи само док је на чокоту. Тако су и светитељи плод живота у Христу. Нису свети зато што су били краљеви или зато што су припадали славној породици, него зато што су остали у Христу. Зато је на фресци Христос на врху: све гране расту ка Њему.
Ко је светитељ?
Светитељ је човек који је, сарађујући са благодаћу Божјом, достигао обожење — заједницу са Богом. Свет је, у правом смислу, само Бог. Људи постају свети тако што учествују у Његовој светости, као што гвожђе у ватри постаје усијано, а не престаје да буде гвожђе.
Црква светитеља прославља (канонизује). Она га не „проглашава“ светим својом одлуком, као што се додељује награда — она препознаје оно што је Бог већ учинио у његовом животу.
Светитељи кроз векове
Српска Црква има светитеље из свих векова своје историје — владаре и монахе, епископе и обичне људе. Ево неких, по епохама.
Света лоза Немањића
| Светитељ | Ко је био | Врлина | Мошти |
|---|---|---|---|
| Свети Симеон Мироточиви | велики жупан Стефан Немања; оставио је престо и постао монах, па отишао на Свету Гору код сина Саве | смирење владара који постаје монах | Студеница |
| Свети Сава | најмлађи син Немањин, монах, први српски архиепископ (1219) | просветитељ — учио је народ вери | спаљене 1594. на Врачару |
| Свети Стефан Првовенчани | Немањин син, први крунисани краљ; пред смрт монах Симон | брига за Цркву и народ | Студеница |
| Свети Стефан Дечански | краљ, ктитор манастира Дечана | трпљење и праштање | Дечани |
| Свети цар Урош | последњи цар из лозе Немањића | кротост | — |
Свети Симеон се зове Мироточиви јер је из његових моштију потекло миро — мирисно уље. Над његовим моштима у Студеници Свети Сава је измирио своју завађену браћу.
Житије Светог Стефана Дечанског прича о великој невољи: по наредби сопственог оца био је ослепљен и послат у прогонство. Али Стефан се није осветио ни огорчио — молио се и праштао. По житију, Свети Никола му је чудесно вратио вид. Његова снага није била у мачу, него у праштању.
Косовски завет
| Светитељ | Ко је био | Мошти |
|---|---|---|
| Свети кнез Лазар | кнез, пао у боју на Косову 1389; ктитор Раванице | Раваница |
| Света кнегиња Милица (монахиња Јевгенија) | Лазарева супруга; после боја се замонашила; подигла Љубостињу | Љубостиња |
| Свети деспот Стефан Лазаревић | Лазарев син, витез и писац, ктитор Манасије | — |
Предање, сачувано и у народним песмама косовског циклуса, казује да је кнез Лазар пред бој на Косову (1389) изабрао Царство небеско уместо земаљског, и да се војска пред бој причестила. То је Косовски завет. Он није прича о поразу ни политички програм, него јеванђелски избор, онај на који Христос позива свакога:
„Него иштите најпре Царство Божије и правду његову, и ово ће вам се све додати.“
Мт 6, 33
Шта значи данас изабрати Царство небеско? Не значи одустати од овог живота — од школе, дружења, рада. Значи у свему што радимо стављати Бога на прво место: изабрати истину кад је лакше слагати, остати веран кад је лакше одустати, сачувати веру кад се други подсмевају.
Подвижници и чудотворци
| Светитељ | Ко је био | Врлина | Мошти |
|---|---|---|---|
| Свети Василије Острошки | епископ у XVII веку, подвижник | молитва и исцељења, утеха свим људима | Острог, у манастиру у стени |
| Свети Петар Цетињски | митрополит цетињски, упокојио се 1830. | миротворство и правда | Цетиње |
Светом Василију у Острог долазе људи свих вера и моле се на његовим моштима. То је знак Божје љубави према свима — Бог не одбија никога ко Му приђе. Али то није доказ да „све вере исто воде“: Василије је био православни епископ и све је водио Христу.
Светитељи XX века
| Светитељ | Ко је био | Мошти |
|---|---|---|
| Свети Николај Охридски и Жички (Српски) | епископ, велики проповедник — „српски Златоуст“; написао Охридски пролог | Лелић код Ваљева |
| Свети Јустин Ћелијски | богослов и подвижник, монах манастира Ћелија; написао Житија светих | Ћелије |
| Свети новомученици јасеновачки | православни хришћани пострадали у Другом светском рату у логору Јасеновац | — |
Светитељи XX века показују да светост није само у далекој прошлости. Свети Николај и Свети Јустин живели су у време наших прадеда и прабаба, а јасеновачки мученици остали су верни до смрти.
Кроз векове
| Век | Догађај или светитељ |
|---|---|
| IX век | Свети Кирило и Методије — Моравска мисија (863) |
| XII–XIII век | Свети Симеон и Свети Сава; Хиландар (1198), аутокефалност (1219) |
| XIV век | Свети Стефан Дечански; Свети кнез Лазар и Косовски бој (1389) |
| XVI век | спаљивање моштију Светог Саве (1594) |
| XVII век | Свети Василије Острошки |
| XIX век | Свети Петар Цетињски (упокојио се 1830) |
| XX век | Свети Николај, Свети Јустин, Свети новомученици јасеновачки |
Светитељи — наши молитвеници
Светитељи нису само историјске личности, као јунаци из уџбеника историје. Они су живи у Христу и моле се за нас. Зато им се обраћамо у молитви. Знаш ли ко је твој крсни заштитник (слава твоје породице)? А по ком светитељу носиш име?
Јеромонах Теодосије Хиландарац је у средњем веку написао молитву Светом Симеону и Светом Сави. Ево њеног почетка:
Из молитве Светом Симеону и Светом Сави
О, двојице богоизбрана, свети и дивни, богоносни и свеблажени оци Симеоне и Саво, који сада заједно стојите пред Светом Тројицом облиставани светло њеном светлошћу, и гледате од ње на нас одозго, не заборавите добро се бринути за нас, народ свој.
Пројекат — Календар Свете лозе
Отвори црквени календар. Поред сваког датума пише још један, а неки празници су исписани црвеним словима — то су велики празници. Зашто два датума?
Српска Црква празнује по јулијанском (старом) календару. Грађански живот тече по грегоријанском (новом) календару. Данас, у XX и XXI веку, разлика између њих износи 13 дана. Није један календар „исправан“, а други „погрешан“ — то су два начина рачунања времена, а Црква живи по јулијанском.
Направи са одељењем (или сам, код куће) календар српских светитеља за целу годину. Поделите месеце, потражите српске светитеље у црквеном календару и упишите их са оба датума. Ево почетка:
| Светитељ | Стари календар | Нови календар |
|---|---|---|
| Свети Сава | 14. јануар | 27. јануар |
| Свети Симеон Мироточиви | 13. фебруар | 26. фебруар |
| Свети Николај Охридски и Жички (пренос моштију) | 20. април | 3. мај |
| Свети Василије Острошки | 29. април | 12. мај |
| Свети Кирило и Методије | 11. мај | 24. мај |
| Свети Јустин Ћелијски | 1. јун | 14. јун |
| Свети кнез Лазар — Видовдан | 15. јун | 28. јун |
| Свети деспот Стефан и Света Јевгенија (Милица) | 19. јул | 1. август |
| Свети новомученици јасеновачки | 31. август | 13. септембар |
| Свети Стефан Првовенчани (монах Симон) | 24. септембар | 7. октобар |
| Свети Петар Цетињски | 18. октобар | 31. октобар |
| Свети Стефан Дечански — Мратиндан | 11. новембар | 24. новембар |
| Свети цар Урош | 2. децембар | 15. децембар |
Светог Николаја Црква прославља на дан преноса његових моштију у Лелић (20. април / 3. мај); спомиње се и на дан упокојења, 5. марта / 18. марта, који увек пада у време поста пред Васкрс.
Изабери једног светитеља и припреми о њему кратко представљање:
- Ко је био? — порекло, епоха.
- Како је постао свет? — подвиг, врлина, једно чудо или догађај из житија.
- Где почивају мошти? — манастир.
- Када га прослављамо? — оба датума.
Податке тражи у Охридском прологу, у Житијима светих и у црквеном календару, а не на непровереним интернет-страницама — легенде нису житије. Ставите календар на зид и сваког јутра погледајте ко је светитељ дана. Сваког дана у години неки светитељ се моли за нас.
Светитељи су доказ да је светост могућа — и за владаре, и за монахе, и за обичне људе нашег времена. Која врлина српских светитеља је данас најпотребнија у твом одељењу: праштање, истина, смирење, молитва или храброст у вери?