Коју славу слави твоја породица? Ако би одељење направило списак, на њему би вероватно био Свети Никола, Свети Јован, Ђурђевдан, Аранђеловдан, Митровдан… А да ли си некад питао зашто баш тај светитељ? Ко га је славио пре твог деде, и пре његовог деде? Слава је нит која повезује генерације твоје породице — и све их води ка истом светитељу и ка Христу.
Шта је крсна слава?
Крсна слава је празновање дана светитеља заштитника породице. Она се преноси с колена на колено — од оца на сина, од деде на унука. О томе смо учили још у првом и другом разреду (Крсна слава); сада идемо дубље.
Одакле слава? Народно предање везује славу за дан када су преци примили крштење — отуда име „крсна“ слава — и за Светог Саву, који је, по предању, утврдио овај обичај и испунио га хришћанским смислом. Слава је особеност српског народа: други православни народи славе своје светитеље, али овакво породично празновање, које се наслеђује вековима, лепо је благо нашег народа.
Славски дарови
На слави нема ничег „украсног“ што нема смисао. Сваки дар нешто проповеда:
| Дар | Значење |
|---|---|
| славски колач | приноси се Богу у част светитеља; на печату је крст и слова ИС ХС НИ КА — „Исус Христос побеђује“; подсећа на Христа, Хлеб живота, и на литургијски принос |
| кољиво (жито) | кувана пшеница у славу Божју, у част светитеља и у спомен упокојених предака; зрно које „умире“ у земљи и доноси род — знак васкрсења |
| славска свећа | жртва Богу и знак молитве; Христос је Светлост света (Јн 8, 12); гори током целог празника |
| вино | њиме се колач прелива у знак крста — радост празника; подсећа на Крв Христову |
| тамјан | молитва која се, као мирисни дим, узноси Богу |
Колач нас подсећа на Христове речи:
„А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: који мени долази неће огладнети, и који у мене верује неће никад ожеднети.“
Јн 6, 35
Колач није Причешће — Тело и Крв Христову примамо само на Литургији. Али колач нас упућује на Литургију, на Хлеб живота.
Кољиво објашњава Сам Христос, говорећи о пшеничном зрну:
„Заиста, заиста вам кажем: ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно остане; ако ли умре, род многи доноси.“
Јн 12, 24
Зато кољиво није „само за мртве“. Оно се приноси у славу Божју и у част светитеља, а уједно се сећамо и наших упокојених, јер верујемо у васкрсење.
А тамјан? Псалмопевац се моли:
„Да се уздигне молитва моја, као кађење пред лице Твоје; уздизање руку мојих жртва вечерња.“
Пс 140, 2
Како се слави?
Слава није један тренутак, него пут:
- Пост и припрема — породица се припрема молитвом и постом; ако је могуће, исповеди се.
- Света Литургија на дан славе — ако смо припремљени, причешћујемо се. Ово је срце славе.
- Освећење водице у дому — свештеник освећује воду, кади дом и моли се за живе и упокојене чланове породице.
- Резање колача — свештеник и домаћин засецају колач одоздо у облику крста, преливају га вином, окрећу га уз појање, ломе га и целивају.
- Тропар светитељу, молитва пре јела и гостољубива трпеза.
- Трпеза по типику — ако слава пада у посни дан, трпеза је посна.
Преливање вином и окретање колача нису „магијски“ поступци, него молитвени знаци: крст, радост и заједница свих око Христа.
Зашто је најважнији део славе у цркви и у молитви, а не за трпезом? Зато што на слави није главни гост онај најважнији из комшилука, него светитељ — и Христос, Коме се он моли за нас. Трпеза и гости су лепи, али они су наставак молитве, а не замена за њу.
Обичај или неправилно схватање?
| Црквени обичај (исправно) | Неправилно схватање |
|---|---|
| освећење водице и колача, тропар, молитва | слава као повод за прекомерно јело, пиће и гласну музику |
| посна трпеза у посни дан | „Слава је, пост не важи.“ |
| Литургија и Причешће на дан славе | слава без иједне молитве, без свештеника |
| гостољубивост према свима, и према сиромашнима | такмичење са комшијама у раскоши |
| преслава (сутрадан) и молитва светитељу током целе године | веровање да ће „несрећа“ задесити онога ко промени неки споредни детаљ |
Народни обичаји око славе разликују се од краја до краја: негде се колач другачије украшава, негде су другачији обичаји око гостију. Ти обичаји су лепи, али нису обавезни за све — суштина славе свуда је иста: молитва, принос и гостопримство. Сујеверје почиње тамо где човек мисли да спољашњи детаљ „доноси срећу“ или „несрећу“, а заборави Бога.
Слава школе, села, града и храма
Не славе само породице:
| Врста славе | Пример |
|---|---|
| породична | крсна слава |
| школска | Свети Сава — 27. јануар |
| сеоска или градска | заветина, обично са литијом — молитвеном поворком кроз место |
| храмовна | празник светитеља или догађаја коме је храм посвећен |
Која је слава твог града или села? Коме је посвећена твоја парохијска црква?
Честа питања о слави
Ако твоја породица (још) не слави или слави другачије — нико те не осуђује. Слава је позив: питај родитеље, баку и деку, или свештеника, и радујте се заједно.
Шта ја могу?
Слава није музеј обичаја, него жива молитва породице. И ти у њој имаш своје место. Изабери једну ствар коју ћеш учинити за следећу славу:
- научити тропар свог светитеља (питај свештеника или родитеље);
- помоћи у припреми колача и кољива;
- позвати баку и деку или некога ко је сам;
- припремити се и причестити се на Литургији на дан славе.
А гостима ћеш, по лепом обичају, рећи: „Срећна слава!“