Погледај венчани прстен: круг који нема ни почетак ни крај. Зашто супружници носе прстење? Шта значи круг без краја — верност, трајност, повезаност? Јеси ли некад био (или била) на црквеном венчању? Шта ти је остало у сећању — венци, свеће, песма, радост? Данас откривамо шта се на венчању заиста догађа.
Двоје једно
Брак није људски изум. Још на почетку, када је створио човека, Бог је створио мушко и женско и благословио њихову заједницу. Књига Постања каже:
„Зато ће оставити човјек оца својега и матер своју, и прилијепиће се к жени својој, и биће двоје једно тијело.“
Пост 2, 24
Христос потврђује да је тако од почетка:
„А он одговарајући рече им: Нисте ли читали да је њих Творац од почетка створио мушко и женско? И рекао: Због тога ће оставити човек оца својега и матер, и прилепиће се жени својој, и биће двоје једно тело, Тако да нису више двоје, него једно тело; а што је Бог саставио човек да не раставља.“
Мт 19, 4–6
Свадба у Кани Галилејској
Знаш ли где је Христос учинио прво чудо? Не у храму, не пред гомилом народа, него — на свадби:
„И у трећи дан би свадба у Кани Галилејској, и онде беше мати Исусова. А позван беше и Исус и ученици његови на свадбу. И кад неста вина, рече мати Исусова њему: Немају вина.“
Јн 2, 1–3
Вино је знак радости. Када је радост почела да нестаје, Христос је заповедио да се камени судови напуне водом — и вода је постала вино, и то боље од оног које су пили пре тога:
„Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови.“
Јн 2, 11
Свети Оци у овом чуду виде благослов брака: Христос је дошао на свадбу и Својим присуством ју је осветио. Где је Христос позван, радост се не исцрпљује. Он обичну људску љубав преображава у нешто ново и вечно — као што је воду претворио у вино.
„Тајна је ово велика“
Апостол Павле пише хришћанима у Ефесу о мужу и жени, а онда изговара речи по којима брак зовемо Тајном:
„Тајна је ово велика, а ја говорим о Христу и о Цркви.“
Еф 5, 32
Брак је слика љубави Христа и Цркве. Колика је та љубав?
„Мужеви, волите своје жене као што и Христос заволе Цркву и себе предаде за њу …“
Еф 5, 25
Муж и жена се међусобно поштују и служе једно другоме у љубави, као што Христос служи Цркви. Зато брак није само уговор између двоје људи, него заједница љубави и жртве која води у Царство Божје.
Свети Јован Златоусти хришћанску породицу назива малом црквом. У њој се заједно моли, пости, слави крсна слава, иде на Литургију — и учи љубав. Твоја породица је и твоја прва „мала црква“.
Чин венчања
Венчање се састоји од два дела: обручења и венчања.
| Део чина | Шта се дешава | Значење |
|---|---|---|
| Обручење | свештеник благосиља младенце и трипут размењује прстење; младенци држе упаљене свеће | слободна одлука и верност; живот у светлости Христовој |
| Венци | свештеник ставља венце на главе младенаца и моли Бога да их венча славом и чашћу | царско достојанство породице; али и мученички венац — жртвена љубав |
| Заједничка чаша | младенци пију вино из исте чаше | од сада деле све — и радост и тугу |
| Хођење око налоња | трипут око налоња, на коме су Јеванђеље и Крст, уз песму „Исаија, ликуј“ | вечни ход са Христом; радост |
Поред младенаца стоје кумови — сведоци брака и духовни помоћници младог пара. У древној пракси Цркве венчање је било повезано са Литургијом и заједничким Причешћем супружника.
Два пута, један циљ
На часу о монашкој заједници видели смо да су брак и монаштво два пута ка истом врху. Шта им је заједничко? Љубав, жртва, послушност, молитва — и циљ, Царство Божје. По чему се разликују? Монах све даје Богу у тишини манастира, а супружници уче да воле Бога кроз љубав једно према другоме и према деци. Брак није „нижи“ пут, а монаштво није „бекство“ — оба су пута светости.
Шта данас угрожава породицу? Себичност, неверност, недостатак разговора. Како се за брак можемо спремати већ сада, у седмом разреду? Чистотом, поштовањем других, искреношћу у пријатељствима — и молитвом, и за своју будућу породицу.
Не изгледа свака породица исто, и не живи свака породица овај идеал без тешкоћа. Али Бог воли сваку породицу и сваког њеног члана, и свакој помаже ако Га позове.
Брак почиње речју „да“ пред олтаром, али се гради сваког дана — малим жртвама љубави.